„Kada govorimo o globalizaciji, moramo da govorimo o dvema stvarima. Jedna se odnosi na pozitivno udruživanje sveta. Ja sam svirao i prikazivao svoje filmove u svim delovima sveta i globalni pristup artefaktima od male sredine pravi veliku, ako ona ima šta da kaže, ali zanimao me je politički izvor stvaranja mogućnosti za efikasnu globalizaciju“, rekao je Kusturica.

On smatra da je globalizacija najviše uspela u izjednačavanju konformističkih ideja sveta.

„Danas sigurno možemo, umesto Robespjeru ili NJegošu, da podignemo spomenik frižideru ili fotelji za masažu, 'mercedesu', malom avionu i na svim kontinentima bi se složili da je to bolje od Robespjera, zato što svi to prepoznaju kao blisku temu“, primetio je Kusturica.

Poznati reditelj je pomenuo i tržni centar kao liberalno kulturno delo koje je zahvatilo sve zemlje.

„Čitav grad se seli u šoping mol i tamo sahranjuje gradske simptome Stare Grčke i kulturu koju je hrišćanska civilizacija nasledila od svog prethodnika. Ja očekujem da će u šoping molove uskoro ugrađivati sakralne objekte, spa centre i tu će se useliti gradske uprave i pošto će bioskope preuzeti 'Netfliks', možemo komotno da tvrdimo da će se u nekadašnjim bioskopskim salama održavati neredovna zasedanja skupštine“, dodao je Kusturica.

On je konstatovao da se olako konstatuje kada je počela globalizacija i izrazio uverenje da je ona počela otkrićem televizije i raspadom SSSR-a.

„Radio nije imao tu propagandnu moć. Kada uzmemo brzinu kojom su najbrži jahači DŽingis Kana stizali na obale Dunava, s druge strane sveta, govorilo se da im je potrebno 10 dana, a informacija danas stiže s jednog na drugi kraj sveta brže od metka i najčešće ima ubojitije dejstvo od samog metka“, rekao je.

Demokratski totalitarizam koji je, prema njegovim rečima, nasledio totalitarizam sovjetskog tipa, najviše voli da širi tržište bombardovanjem i nikako ne trpi da ima resursa tamo gde oni ne upravljaju direktno ili neposredno.

„Sve se komplikuje jer komunistička Kina ima dugoleteće bombe, kao i Ruska Federacija pa se napoleonsko-hitlerovski sindrom javlja za sada samo u formi okupljanja žive sile i humanizma“, konstatovao je slavni reditelj.

Globalizacija nema humani aspekt, samo tehnološki

Kusturica je istakao da se globalizacija ne može odvojiti od vojno-strateških ciljeva i da postoji kao politički koncept koji melje kulturu i sve ostalo.

„Prvo dođe Madona, pa NATO. Mi smo trpeli bombe zbog demokratije i kada je uništeno 240 bogomolja, taj svet nije reagovao u zaštitu te kulture. Globalizacija ima potrebu za novim profitom i nema humani aspekt, samo tehnološki“, smatra reditelj.

On se prisetio da je još pre 20 godina list NJujorker objavio da kultura kao katarzično ili apolonovsko delovanje na masu ne treba da postoji, već da ona treba da se konzumira.

„To je u suprotnosti sa socijalističkom idejom gospodina (Hose) Muhike da je kultura rutina dnevnog saobraćanja sa ljudima i da je njena najbolja posledica način na koji ćemo da se obraćamo drugima i način na koji ćemo da živimo zajedno“, rekao je Kusturica, primetivši da mali narodi pristaju, jer moraju na to da je banka presuditelj.

On je rekao i da u bližoj istoriji imamo primer da se uz jak poredak može napraviti kompaktna multikulturna sredina.

„Jugoslavija je uslovno rečeno bila kompaktna multikulturna sredina, ali za to možemo da zahvalimo poretku, a ne nekome ko je mislio na budućnost. U ovoj sredini se još o Titu ne sme progovoriti kako valja, ali ljudi žude za onim što stvara poredak, a on je to imao“, rekao je Kusturica.

On se osvrnuo na stav zapadnih intelektualaca da ideologija ne treba da postoji, jer je ukorenjena u fašizmu ili komunizmu i da se umesto toga koristi nadideologija i to na dogmatski način pokrivajući tržište kao glavni izvor širenja ideje jednakosti među ljudima do kojih ne dolazi.

„Vidimo danas u Evropi sve veće razlike, ljudi se osećaju ugroženim i okreću se svojim nacionalnim projektima. Udarne termine na televizijama u Francuskoj i Engleskoj imamo za utvrđivanje gradiva koje je u svojoj osnovi dogmatsko i služi da ogromnu masu finansijskog kapitala gura u nove prostore i preko nacionalnih banaka drži svoju ruku nad privredom čitavog sveta“, ocenio je Kusturica.

Poznati reditelj je podsetio na idealizovani svet koji je Holivud nudio pedesetih i šezdesetih godina da bi se pretvorio u „religiju bez boga“, a televizija postala najjače sredstvo u rukama elite, primetivši da je film postao bezdušan jer njegov autor ne želi da se bavi čovekom već profitom.

On je konstatovao i da je posledica Holivuda i Elvisa Prislija rijaliti šou koji mi danas živimo, koji banalizuje čitav narod i predstavlja poslednji udarac naše ništavnosti i gubitak samopoštovanja što i jeste cilj.

Pročitajte OVDE šta misli Miroslav Lazanski o novoj propagandi NATO u Srbiji zarad pridobijanja javnosti.

Izvor: Tanjug