Međunarodni eksperti su podeljeni po pitanju toga da li uopšte ima smisla raspoređivati američku oklopnu diviziju u Poljskoj na samo 250 kilometara od ruske granice.
Poljska je spremna da ulozi potrebna sredstva za konstrukciju baze uključujući sve potrebne zgrade za razmeštanje američke divizije.
Američki eksperti se pitaju da li će Poljska biti spremna da finansira rad baze i nakon što se potroše početna sredstva, jer to pitanje ostalo nerazjašnjeno. Stalna baza na teritoriji Poljske će da košta mnogo.
Takođe nije jasno da li će celokupna divizija biti u jednom gradu ili će biti razmeštena u više gradova, a to je važno pitanje na osnovu kojeg će se odlučiti da li će povući trupe iz Amerike ili zapadne Nemačke.
Amerikancima je trebalo nekoliko decenija da uspostave baze u Nemačkoj i tamo imaju vrhunske poligone za obuku, dok bi u Poljskoj morali da krenu od nule. I prosto je čudno gde će Poljaci naći lokaciju gde bi cela američka divizija mogla da izvodi treninge. Da bi pojasnili, američka oklopna divizija ima skoro 300 tenkova, 150 oklopnih vozila i 300 komada protivtenkovske opreme.
Kao primer evropski deo Rusije ima samo jedan poligon gde divizija može da izvodi treninge sa bojevom municijom. Zato se mnogi američki eksperti i vojna lica pitaju da li je bolje da se u Poljskoj uspostavi stalno prisustvo rotacionih snaga.
Ono što je takođe jedno od najvažnijih pitanja je i koja je svrha, strategijska i operativna, razmeštanja cele divizije u Poljskoj? Postavlja se pitanje kako jedna američka divizija može da promeni potencijalni ishod oružanog sukoba između NATO i Rusije?
Postoje dva moguća scenarija šta bi se desilo u takvom sukobu.
Prvi scenario, u slučaju korišćenja konvencionalnog oružja. Ako bi Rusija izvršila kontinentalnu strategijsku ofanzivu NATO bi morao da rasporedi najmanje dve armijske grupe da pruži otpor. U konvencionalnom ratu jedna divizija ne čini nikakvu razliku. NATO bi, u slučaju velikog sukoba morao da rasporedi najmanje četiri do pet armija da bi pružio bilo kakav otpor ruskim snagama u napredovanju kroz Evropu.
Drugi scenario je uz upotrebu nuklearnog oružja, jer je očigledno da Rusija, u slučaju rata neće koristiti konvencionalne snage pošto je NATO daleko ispred Rusije po pitanju konvencionalnog oružja i ekonomskog potencijala. Ulazak u rat samo konvencionalnim oružjem bi bio totalni poraz Rusije. To je glavni princip rata "smer i ishod rata zavise od balansa vojnog i ekonomskog potencijala sukobljenih strana".
Zbog toga je verovatniji scenario da bi američka vojna baza bila meta PJN - ruski termin za prvi nuklearni udar. To je pažljivo planiran, dobro pripremljen i konstantno ažuriran sistem nuklearnih udara koji je takav da bi izazvao maksimalnu štetu neprijatelju. Iskender rakete bi uništile diviziju pre nego što bi imala vremena da se rasporedi na bojnom polju.
Iz svega proizilazi da bi jedini način da Rusija pokrene rat protiv NATO bio masivni nuklearni udar i u takvom scenariju jedna divizija ne bi činila nikakvu razliku. U takvom sukobu ne bi bilo pobednika. Upotreba nuklearnog oružja bi vodila katastrofalnom ishodu za sve strane umešane u konflikt ako i za ostatak sveta.
Prema tome, razmeštanje oklopne divizije u Poljskoj ne bi stvorio nikakvu strategijsku prednost za NATO. U konvencionalnom ratu oklopna divizija ne bi igrala značajnu ulogu, a u slučaju nuklearnog rata bi postala obično topovsko meso. Jedino što bi uradila ova divizija je podizanje tenzija između Rusije i NATO.
OVDE pogledajte kakvo stravično rusko oružje je izazvalo paniku među Amerikancima.
Izvor: Pravda
