Piše: Dragan Milašinović

Svakako da sastanci Bildelberga danas, u eri multipolarizma koji su nametnule Rusija i Kina, nemaju snagu i značaj koji su imali do pre samo desetak godina, ali svakako ih ne treba zanemariti budući da je posle evidentnog ispoljavanja uticaja tzv.“dubokih država“ u Americi i većini zapadnoevropskih  država jasno da oni nemaju nameru da napuste svoje bolesne ideje o gospodarenju planetom, „posebnim nacijama“, „Gospodarima“, „crnom plemstvu“ itd., već da nastavljaju da ih razvijaju uzdajući se da će neki od velikih tajnih projekata koje sprovode (veštačka intelegencija, nanotehnologija itd.) vratiti vodu na njihovu vodenicu, baš kao što se njihov ideološki preteča, Adolf  Hitler, nadao da će super-oružjem dobiti izgubljeni rat u poslednjem trenutku.

U tom smislu ovogodišnja Bilderberg sesija svakako ima podjednako ambiciozne planove za budućnost svojih projekata kao i svaka ranija. Na dnevnom redu biće 11. tema za koje je procenjeno da su najveći problemi ili ciljni prioriteti za njihovu viziju sveta, a o njima će raspravljati 131 učesnik, među kojima će biti: generalni sekretar NATO-a, guverneri centralnih banaka Britanije i Holandije, predsedavajući upravnog odbora Svetskog ekonomskog foruma i skupa u Davosu, četiri premijera (Estonije, Belgije, Holandije i Srbije), dva zamenika premijera (Turske, Španije), holandski kralj, Henri Kisindžer i generalni direktori mnogih globalnih kompanija, poput Šela, Erbasa, Vodafona i drugih.

Za Srbiju ovaj skup ima poseban značaj budući da se premijerka Ana Brnabić nalazi na zvaničnoj listi učesnika, a poziv je usledio nakon njenog izlaganja na sastanku grupe „Novi lideri za Evropu“ na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, čija je članica od oktobra 2016. godine. Poziv joj je uputio predsednik Upravljačkog komiteta Bilderberg grupe Anri de Kastris, a sa aspekta globalističkih pozicioniranja u Srbiji, ovaj poziv definitivno znači da je Ana Brnabić potisnula Zoranu Mihajlović u drugi plan, odnosno da je Vučić ponovo na dobitku. No, time ćemo se baviti neki drugi put.

Upravo učešće Ane Brnabić na sesiji u Torinu, koje po pravilima Bildelberga Srbiju čini zvaničnom zemljom učesnicom, predstavlja događaj od velikog geopolitičkog značaja za našu zemlju jer može značiti samo dve stvari:

Prvo, da Bildelberg grupa kao jedna od uticajnih sfera savremenog Globalizma počinje Srbiju da tretira kao već osvojenu teritoriju, a srpsku vladu kao deo svojih struktura, bez obzira na Vučićeve priče o nekakvoj „neutralnosti“. S obzirom da će na dnevnom redu jedna od tema biti Rusija, i to ne kao prijatelj, jasno je šta znači prisustvo srpske premijerke na takvom skupu.

Drugo, da će se u kontekstu predviđenih tema razgovarati o pozicijama Srbije i da će biti date odgovarajuće „instrukcije“ o odnosima prema donetim „zaključcima“ skupa, koje će podrazumevati punu saradnju Ane Brnabić i struktura kojima upravlja, ako želi u visine koje joj se nude ovim pozivom u Torino.

Nema sumnje da će se jedna od „instrukcija“ odnositi i na rešavanje statusa Kosova, jer podsetio bih da je definitivna odluka o bombardovanju SR Jugoslavije i promeni režima u Srbiji, doneta na redovnom godišnjem sastanku Bilderberg grupe za 1998. godinu, koji se od 14 do 17. maja, održao u škotskom gradiću Eršir (hotel Turnberi).Do tada to je bila samo jedna od mogućih opcija.

Takođe, nije tajna da su svi strani politički akteri vezani za krvavo razbijanje SFRJ bili članovi Bildelberg grupe (počev od lorda Karingtona, u to vreme predsednika Upravljačkog komiteta, preko Sajrusa Vensa, lorda Dejvida Ovena, Karla Bilta, Torvalda Stoltenberga, sve do Ričarda Holbruka i Martija Ahtisarija, po čijem se planu i odvija put Kosova ka nezavisnosti).

Uzimajući u obzir ove činjenice svakako moramo imati maksimalan oprez prema boravku Ane Brnabić na sesiji Bilderberga u Torinu, bez obzira što će nam Vučić verovatno reći da je na to “ponosan”, kako je to “dokaz” da ugled Srbije u svetu raste, da nam neprijatelji postaju prijatelji i slične nesuvislosti. Ne treba se primati na njegove manipulacije. Bildelberg nije ničiji prijatelj. On je interesni institut savremenog globalizma i kao takav protivnik pravoslavnih i hrišćanskih vrednosti na kojima Srbija još uvek počiva. Šta mislite zašto Anu Brnabić smatra idealnim oruđem za širenje svojih ciljeva na ove prostore?!

Bilderberg teme za 2018.

Prema zvaničnom sajtu Bildelberg grupe za ovogodišnje zasedanje predviđeno je 11 tema plus neizbežna tekuća pitanja i to:

- Populizam u Evropi;
- izazov nejednakosti;
- budućnost rada;
- veštačka inteligencija;
- SAD pre izbora za Kongres;
- slobodna trgovina;
- američko svetsko liderstvo;
- Rusija;
- kvantno računarstvo;
- Saudijska Arabija i Iran;
- svet „posle istine“;
- tekuća pitanja;

I samo bacanje pogleda na nazive i redosled tema pokazuje da globalističku elitu veoma zabrinjava rast „populizma u Evropi“, pod čim oni podrazumevaju sve organizovaniji i masovniji otpor građana bezumnim idejama unipolarnosti i rastućem socijalnom raslojavanju koje ne prestaje. Sve masovniji i sve agresivniji protesti ozlojeđenih evropskih građana, kao i porazi koje su globalistički koncepti politike i njihovi nosioci doživeli pre svega u Nemačkoj i Italiji, ali i masovno nezadovoljstvo Francuza globalističkom prokurom Emanuela Makrona, događanja u Mađarskoj i Poljskoj, otvoreno uobličavanje i izražavanje evro-skepticizma u nastupima nekih značajnih evropskih stranaka i mnogo toga sa tim u vezi pali crvene lampice stratezima Novog svetskog poretka i na njima je da odluče šta dalje. Način na koji je Merkel sastavila vladu i činjenica da je u Italiji čak 70 odsto izašlih birača glasalo za stranke koje su protiv EU (33 procenta za Pokret pet zvezdica i 37 za koaliciju Napred Italija i Liga), a da Brisel osim praznih pretnji i besmislenih saopštenja nema pravi odgovor na rastući evro-skepticizam globalistička je noćna mora, pa će biti zanimljivo kakve će odluke Bilderbeg doneti po pitanju tri povezane teme „populizam-nejednakost-budućnost rada“ jer to je paket čiji činioci uzajamno deluju jedan na drugi.

Pored neizbežne Rusije kojom se Bildelberg i Trilaterala bave godinama sa jasnom namerom da podriju Putinov koncept multipolarnosti (na sreću bezuspešno), na dnevnom redu ovogodišnjeg zasedanja je i Amerika i to po dva osnova: SAD pre izbora za Kongres i američko svetsko liderstvo. Ovo drugo logična je tema za skup tipa Bildelberga, budući da čitav unipolarni koncept počiva na Americi kao vojnom, ekonomskom i tehnološkom svetskom lideru kojim upravlja elita elite, a to liderstvo nestaje iz dana u dan na svim poljima, ali ovo prvo pokazuje koliko je stanje u SAD rovito i koliko su Gospodari iz senke frustrirani izborom Trampa za predsednika. To što će izbori za američki Kongres biti tema njihovih strategija najbolje pokazuje da više nisu sigurni u davno uspostavljene mehanizme koji su im do sada davali besprekorne rezultate po pitanju kontrole izbornog procesa u SAD, a to opet znači da su temelji Imperije opasno zaljuljani.

Ono što je svakako najviše privuklo pažnju javnosti, uvek željne senzacija, jeste tema mističnog naslova „svet posle istine“, pri čemu nam ostaje da nagađamo šta podrazumevaju pod „istinom“ i kada će nam i kako ona biti saopštena. U svakom slučaju i tzv „teoretičari zavere“ dobiće šlagfort za svoje naslove i sadržaje.

Umesto zaključka

Inicijator osnivanja „Grupe Bilderberg“ je holandski princ Bernard Leopold, plemić kontraverzne biografije i član više tajnih društva, a prvo okupljanje održano je 1954. godine u holandskom hotelu „Bilderberg“ po čemu je grupa i dobila ime. Formalno, sedište organizacije se nalazi u Hagu, ali tradicija je da se redovna godišnja okupljanja njenih članova održavaju uvek na drugoj lokaciji, pri čemu je registrovana cikličnost da se svake pete godine mesto okupljanja nalazi na teritoriji SAD, kao i da se okupljanja dešavaju u periodu od sredine maja do sredine juna meseca i traju tri ili četri dana. Grupom „Bilderberg“ upravlja njeno unutrašnje jezgro od 15. članova (Upravljački komitet), koje i određuje osnovne teme za njihove godišnje konferencije kao i sastav pozvanih da u njima učestvuju. Posebnost ove organizacije je u tome da se učesnici pozivaju prema odabranim temama i to što ste pozvani jedne godine ne znači da ćete biti pozvani i sledeće. No, čak i jedan poziv znači svojevrsnu inicijaciju koja Vam otvara elitistička vrata u oblasti kojom se bavite.

Skup u Torinu je 66 okupljanje Bildelberga. To što se na njemu kao zvanični učesnik pojavljuje srpska premijerka možda je dobra vest za elitu, ali svakako je loša za građane Srbije, pre svega ako uzmemo u obzir odnos koji su nabrojani članovi ove grupe imali prema srpskom narodu tokom krvavog razbijanja Jugoslavije koje su sami izazvali. Na zasedanju Bilderberga 2011. godine u Švajcarskom Sent Morisu jedan od zaključaka je bio da se “evropske integracije Srbije moraju maksimalno ubrzati i da se, u tom smislu, moraju podržati političke promene koje to mogu omogućiti ne ugrožavajući perspektive Kosova”!! Već sledeće, 2012., godine bilderbegovac Van Rompej čestitao je Tomislavu Nikoliću izbornu pobedu na pola izbornog dana, a on nam je naturio Vučića (bez da smo za njega glasali). Ostalo znamo i vidimo. Ana Brnabić u Torinu nastavak je tog procesa i zato odatle neće biti dobrih vesti.

Ali, šta god da bude ovaj autor baviće se 66. zasedanjem Bilderberga opširnije nakon što njegove odluke, zaključci i preporuke budu dostupne iz nezavisnih izvora.

Donald Tramp je danas izjavio da Rusija mora da se vrati u Samit G8, više o tome OVDE.

Izvor: Anfor