U narednih 6 meseci Beč će morati da se suoči s najmanje tri velika problema.

Još uvek se ne nazire kraj spora u vezi sa zajedničkom evropskom migrantskom politikom: vladajuća koalicija u Nemačkoj na teškim je iskušenjima, države Višegradske grupe i dalje su na kursu konfrontacije s ostatkom EU, a Italija zatvara svoje luke za izbeglice spasene nakon brodoloma. Na Samitu EU s teškom mukom postignut je dogovor o boljoj zaštiti spoljnih granica EU, ali je pitanje kako će migranti dalje biti raspoređivani među zemljama-članicama ostalo bez odgovora. 

I baš sada, Austrija preuzima predsedavanje Savetu EU – zemlja koja je poslednjih godina pokazivala veoma malo spremnosti na kompromise kada je reč izbegličkoj politici. Sebastijan Kurc iz konzervativne Austrijske narodne partije, vlada u Beču zajedno sa Slobodarskom partijom Austrije, strankom koja je neprijateljski nastrojena prema strancima. Kurc je još 2015, u jeku izbegličke krize, kao ministar spoljnih poslova izjavljivao da je zadužen da zaustavi imigracije u EU. 

Konsenzus oko zaštite spoljnih granica 

“Verujem da ljudi imaju pravo kada kažu da se na evropskom nivou konstantno priča o migracijama, a da se po tom pitanju ništa de fakto ne radi“, izjavio je Kurc nekoliko dana uoči početka šestomesečnog austrijskog predsedavanja u Briselu. Ono će, kako najavljuju iz Beča, proteći pod geslom “Evropa koja štiti“. Premijer Austrije želi da na taj način u prvi plan istakne smanjenje useljavanja na svim migrantskim rutama. Najnoviji dogovor EU da se na severu Afrike formiraju kampovi za smeštaj brodolomnika, za zvanični Beč je korak u pravom smeru. 

Kurc takođe naglašava da je ograđivanje sada postao zajednički cilj. I to, prema njegovom mišljenju, predstavlja pozitivan razvoj. “Godine 2015. nije bilo tako, a sada jeste. I već to je kretanje u pravom smeru.“ Austrija se zalaže za bolju zaštitu spoljnih granica EU i planira da proširi Agenciju za zaštitu granica Fronteks. 

Evropska komisija već je predložila da se Fronteks do 2027. pojača sa 10.000 novih službenika. Ni Austriji, a ni drugim zemljama EU to nije bilo dovoljno brzo. Zato je na poslednjem Samitu EU postignut dogovori da se Agencija za zaštitu granica ojača već do 2020. Međutim, bez obzira na to što je poboljšanje zaštite spoljnih granica naišlo na široko odobravanje, to će ipak biti teško sprovesti u delo. 

Poslednje povećanje broja osoblja u Fronteksu za 1.500 novih službenika, još nije sprovedeno, jer nacionalne vlade otežu sa slanjem ljudi na intervencije zaštite EU-granica. To je razlog za skepsu Saskie Štahovič, direktorke bečkog Instituta za međunarodnu politiku: “Znajući koliko je ovo posljednje bilo teško, ne verujem da će biti jednostavno.“ 

Austrija kao posrednik? 

Nema mnogo jedinstva ni kada je reč tome šta će se dogoditi sa migrantima koji već borave na teritoriji EU. Vlada u Rimu već godinama zahteva da se izbeglice kojima je priznat status u toj zemlji rasporede i po drugim zemljama EU. Slovačka i Mađarska bezuspešno su se žalile na odgovarajući zaključak EU iz 2015, ali bez obzira na to – i dalje ne primaju izbeglice. Pa ni Austrija, kao uostalom i mnoge druge zemlje EU, nije ispunila kvote zacrtane Dablinskim sporazumom. 

“Predsedavanje ima za zadatak da objedini fundamentalne pozicije“, izjavio je luksemburški ministar spoljni poslova Žan Aselborn. “Smatram da nije ispravno, da nije dobro i da nije evropski – dakle pogrešno je to što se Austrija tako snažno i svim sredstvima stavlja na stranu Višegradske grupe. To nanosi štetu Evropskoj uniji!“ Bez zajedničkog, evropskog rešenja o “raspoređivanju tereta“ – dakle o raspoređivanju migranata unutar Evrope – dugoročni spor o useljavanju neće biti rešen, smatra Aselborn. 

Kancelar Sebastijan Kurc sa svoje strane, uoči početka predsedavanja, najavljuje da će njegova zemlja preuzeti posredničku ulogu između zaoštrenih frontova. Ipak, trebalo bi sačekati i videti da li će Beč zaista uspeti da svoje jasne stavove stavi u drugi plan, kaže Janis Emanulidis, direktor briselskog trusta mozgova Evropski centar za politiku. 

Budžet EU i Bregzit 

Druga tema u kojoj će Austrija morati da posreduje, jesu pregovori o budžetu EU za narednih sedam godina. Finansijski okvir u periodu od 2021. do 2027. biće prvi budžet bez Velike Britanije. A kako bi se nadoknadilo to što će izostati jedan platiša, Evropska komisija smatra da bi ostale zemlje trebalo da svoje neto uplate povećaju. 

Kancelar Kurc odbacuje predlog o povećanju uplata, to ocenjuje kao “neprihvatljivo“ i najavljuje “žestoke pregovore“. Povuci-potegni oko aktuelnog budžeta EU za period od 2014. do 2020. trajalo je dve i po godine. Pojedine države, a među njima i Nemačka, ovoga puta zahtevaju da se kompromis postigne znatno brže, u idealnom slučaju – pre izbora za Evropski parlament koji su zakazani za maj 2019. 

Tokom austrijskog predsedavanja pada i ključni deo pregovora o Bregzitu. To bi u svakom slučaju trebalo da se završi što pre, kako se ne bi dogodilo da Velika Britanija 2019. izađe iz EU bez postignutog sporazuma. Ostaje otvoreno da li će se to i dogoditi. Nekoliko važnih tačaka su za Britance sporne: da li će ubuduće biti granične kontrole između Severne Irske i Republike Irske, kao i pitanje da li će Velika Britanija ostati deo zajedničkog tržišta. Ako se dogovor postigne na vreme, Austrija bi, kao predsedavajuća, morala da se pobrine za to da među preostalim članicama EU ne bude nejednakosti.

OVDE pogledajte od čega se boji Zapad kada je u pitanju susret Putina i Trampa.

Izvor: Dojče vele