Ova sila, poznata kao Evropska inicijativa za intervenciju i koju zagovara francuski predsednik Emanuel Makron, ima za cilj da se brzo pozicionira za rešavanje krize, navodi se u izveštaju AFP-a.
Što se tiče formalnosti, dokument o namerama je potpisan u Luksemburgu od strane Francuske, Nemačke, Belgije, Velike Britanije, Danske, Holandije, Estonije, Španije i Portugala, rekao je francuski ministar odbrane Florens Parli za novine Le Figaro.
Inicijativa podrazumeva “zajedničko planiranje rada na kriznim scenarijima koji bi potencijalno mogli ugroziti evropsku bezbednost,“ kaže izvor blizak ministru, uključujući i prirodne katastrofe, intervenciju u krizi ili evakuaciju građana.
Inicijativa bi bila odvojena od druge odbrambene saradnje EU, što znači da ne bi bilo prepreke da Velika Britanija učestvuje u tome nakon napuštanja bloka.
“Ovo je očigledno inicijativa koja omogućava pridruživanje nekim zemljama koje nisu članice EU,“ rekao je francuski ministar.
“Velika Britanija je bila veoma zainteresovana zato što želi da održi saradnju sa Evropom van bilateralnih veza,“ dodao je on.
Ovo nije prvi pokušaj pokretanja slične inicijative. U decembru je 25 zemalja EU potpisalo veliki odbrambeni pakt, složivši se da sarađuju na brojnim vojnim projektima, ali nije jasno da li bi Britanija mogla da se pridruži bilo kome od njih nakon napuštanja evropskog bloka.
EU je od 2007. godine imala četiri multinacionalne vojne “borbene grupe,“ ali su politička neslaganja značila da vojska nikada nije mobilizovana. Ovo je takođe bio i period u kom je EU počela da gura svoju beskrajnu štednju, i kada su banke EU usvojile iste programe kao i američke banke na tržištu derivata, zapravo, kako bi ih kupile. Ovo je bio mehur koji je konačno pukao, a EU se bori da te troškove pogura u srednju klasu, mala preduzeća, radnike i štediše. Ovo je povećalo evroskepticizam.
Pariz se nada da će se fokusiranjem na manju grupu zemalja njihova nova inicijativa moći odlučnije da deluje, bez tereta koji je ponekad otežavao delovanje za 28 članica EU i 29 članica NATO-a.
Italija je prvobitno pokazala interesovanje za ovaj predlog. Nova vlada u Rimu “razmatra pridruživanje“ inicijativi, ali nije donela konačnu odluku, rekao je Parli. Ovo predstavlja problem rastućeg evroskepticizma.
Kontradiktornost ovde je to da, odvojedno od pojedinačnih država članica EU koje dominiraju ili žele da dominiraju u uniji, to je ekonomska praksa EU koja odražava one u SAD koje su dovele EU do sadašnje orijentacije.
Ali razvoj oružane snage EU izvan NATO-a predstavlja rastući čvor nezavisnog evropskog kapitala, i lomljenje “zapada,“ a zapravo i kraj transatlantizma.
Stoga su strukturne reforme u EU moguće i politika EU prema Rusiji može da se zagreje, s obzirom na trgovinski rat sa SAD i sve veći razdor u nominalno transatlantskom savezu.
U petak je rukovodstvo NATO-a, Jens Stoltenberg, isključio mogućnost da se evropska inicijativa takmiči sa savezom. Prema njegovim rečima, ova inicijativa će dopuniti NATO, ali je istakao da će nakon Bregzita, 80% finansiranja organizacije dolaziti izvan Evropske unije.
NATO se sve više u javnosti pojavljuje kao inicijativa koju vodi ili njome dominira SAD, a njihove misije ne znače ništa više od koalicije voljnih koji pristaju na diktate.
Sve veći konsenzus EU oko vrste borbenih snaga smeštenih u EU, koje bi mogle biti uspešno mobilisane, značio bi da bi to moglo biti moguće samo na duži rok nakon serije velikih i dubokih reformi koje bi predstavljale strukture i prakse EU.
Nacistički ispadi u Rusiji koštaće Hrvate milione evra. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
