Da taj predlog postoji javno je potvrdio Johanes Han, evropski komesar za proširenje, koji je u izjavi za "Večernji list" rekao da je on i dalje predmet rasprave.
- Evropska komisija spremna je da na jesen predloži da u budućnosti za odlučivanje o merilima u pristupnim pregovorima sa kandidatima za EU ne treba više jednoglasna odluka svih država članica, već kvalifikovana većina, što znači da bi oni koji blokiraju mogli biti preglasani. Uvek ću biti sklon da za konačnu odluku o pristupanju neke države u punopravno članstvo treba jednoglasna odluka svih članica, ali za mnogo manje korake na tom putu, tokom pristupnih pregovora možemo predložiti da bude dovoljna kvalifikovana većina - naveo je Han.
Kvalifikovana većina, prema tom predlogu, podrazumeva da je za prolazak neke odluke neophodna podrška 55 odsto država članica, koje pokrivanju najmanje 65 odsto ukupnog stanovništva EU. U tom slučaju, Hrvatska na primer ne bi mogla uložiti veto na neka prelazna ili završna merila za Srbiju, odnosno za otvaranje ili zatvaranje poglavlja, niti bi Grčka na tom putumogla da blokira Albaniju.
Zvanični Zagreb pre dve godine u nekoliko navrata je blokirao otvaranje poglavlja 23 za Srbiju, postavljajući čitav niz uslova za njihov glas. Pod pritiskom Nemačke i još nekih država, posle nekoliko meseci Hrvatska je ipak dala zeleno svetlo.
Međutim, hrvatske vlasti su nas ponovo blokirale krajem 2016, kada je trebalo da bude otvoreno poglavlje 26, tražeći da se vrate knjige, ikone i svešteničke odore SPC koje su iznete iz Hrvatske pre ili tokom akcije "Oluja".
I sada se neke odluke u EU donose kvalifikovanom većinom, kako male države ne bi bile u mogućnosti da blokiraju velike. Jer, na primer, uticaj Nemačke, koja ima više do 80 miliona stanovnika ne može da bude isti kao Estonije, koja ima 1,4 miliona, ili Hrvatske sa 4,1 miliona građana.
Bila bi to sjajna vest za Srbiju, ali...
Neke države EU imaju niz nerešnih problema sa kandidatima, pa ih uslovljavaju u procesu evrointegracija, što je slučaj sa Hrvatskom i Srbijom, a u prošlosti je to bilo sa Slovenijom i Hrvatskom. Ukoliko bi bio usvojen predlog koji je izložio Han, bilateralni problemi između pojedinih zemalja više ne bi bili prepreka za napredak u pregovaračkom procesu.
Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, kratko navodi da mu ovaj predlog nije poznat.
- Ako je to tako, ja bih voleo da on bude usvojen. Međutim, taj predlog zadire u njihov proces odlučivanja - kaže Dačić.
Da bi predlog Evropske komisije bila odlična vest za Srbiju smatra i Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU, ali ističe da je promena način odlučivanja veoma složena i malo je verovatno da će se sa tim složiti države članica.
- Sve se može predložiti, ali u ovom slučaju morali bi da se menjaju osnivački akti, što je jako teško. Mislim da šanse da se usvoji ovaj predlog veoma male, jer bi svaka država morala da se složi sa tim. Zašto bi države članice sebi ukinule pravo glasa - upitala je Miščevićeva.
Vladimir Međak, predsednik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, podseća da je Žan Klod Junker, predsednik Evropske komisije, u Strategiji EU o proširenju na Zapadni Balkan pominjao širenje glasanja kvalifikovanom većinom na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, ali nije bilo reči o proširenju.
- Ovo je zaista pravi trenutak da se to uradi i taj predlog je veoma povoljan za nas, ali sumnjam da će biti političke volje da se on usvoji. Nema potrebe da se menjaju osnivački akti, jer se u njima pominje samo jednoglasno odlučivanje prilikom otvaranjha i zatvaranja pregovaračkog procesa. Ipak, mislim da će biti veoma teško usvojiti taj predlog, jer sa njim moraju da se slože sve države članice - kaže Međak.
Ko ne ode na vojnu vežbu ide u zatvor, a kako tu obavezu možete da odložite pročitajte OVDE.
Izvor: Blic
