“Danas se Rusija ne posmatra kao saveznik, već kao pretnja američkoj dominaciji. Mi smo optuženi za navodne agresivne planove prema Zapadu, dok oni nastavljaju da postavljaju nove trupe blizu naših granica,“ istakao je on.

Iako se ovo nekim čitaocima može činiti očigledno, komentari Šojgua se moraju shvatiti u sledećem kontekstu: Kao primer takvih neprijateljskih akcija, ruski ministar odbrane je podsetio na odluku NATO-a, donetu u junu, o kreiranju dva nova regionalna komandna centra zadužena za pomorske komunikacije i brzo raspoređivanje američke vojske u Evropu.

Takođe je važno razumeti njegovu ciljanu metu, i prirodu razmene poruka i informacija. U Rusiji postoji velika proliberalna medijska sfera i mnogo dezinformacija o orijentaciji američke duboke države ka Rusiji, tj. “ruskom pitanju.“ Pošto agenti 5. i 6. kolone nastavljaju da promovišu stav da Putin drži Rusiju podalje od boljih odnosa sa Zapadom, važno je da moćni i uvaženi akteri poput Šojgua takođe kontinuirano tvrde suprotno.

Pored toga, on je ukazao na povećanje vojnog kontigenta Atlantskog saveza u baltičkim zemljama, Rumuniji, Bugarskoj i Poljskoj. Umesto 2.000 vojnih lica, NATO planira da pozicionira oko 15.000 vojnih lica u ovim zemljama i obezbedi mogućnost brzog povećanja do 60.000 vojnika, direkntno na ruskim granicama. To su značajni, i negativni razvoji, ali takođe mogu odražavati i sve veći očaj.

Uz sve znakove i simbole koje takavi potezi šalju, realnost je da SAD, u smislu projekticije sile u kontekstu ograničenog/konvencionalnog rata, nisu u mogućnosti da predstavljaju ozbiljnu vojnu pretnju Ruskoj Federaciji.

Detant između SAD i Rusije?

U međuvremenu, NATO je zabrinut zbog mogućih dogovora koje bi ruski predsednik Vladimir Putin i njegov američki kolega Donald Tramp mogli sklopiti tokom njihovog sastanka, zaobilazeći savez, rekao je Piter Bejer, vladin koordinator Nemačke za transatlantske odnose, u intervjuu za nemačku medijsku grupu Funke, a preneo je Rojters.

Prema njegovim rečima, predstavnici ovog saveza nisu učestvovali u planiranju sastanka između šefova Rusije i SAD u Helsinkiju.

Štaviše, u savezu postoje “velike brige“ zbog mogućih dogovora koje bi lideri ove dve zemlje mogli sklopiti.

Bejer je dodao da se slična situacija dogodila i pre Trampovog sastanka sa liderom Severne Koreje Kim DŽong Unom 12. juna u Singapuru.

“Za sada, Kim DŽong Un je dao obećanja, ali ne znamo da li je zaista zaustavio obogaćivanje uranijuma. Tramp je samo izjavio da je samit bio uspešan,“ rekao je Bejer.

On je rekao da je baš Trampov sastanak sa liderom Severne Koreje bio taj koji je izazvao zabrinutost da bi američki predsednik mogao dozvoliti da ga i Putin “prevari.“

Vreme promene

Očigledno je da je poslednjih osam godina zabeležilo sve veće svetske događaje koji sami po sebi imaju destabilizirajuću komponentu. Istovremeno, takav haos stvara prilike za pojavu neočekivanog fenomena, i da iskoriste prednost oni globalni akteri koji su ranije bili u nepovoljnom položaju.

Zbog toga američke akcije treba posmatrati u ovom svetlu: neuspeh u delovanju, osigurava da rastući multipolarni svet vidi nepovratan kraj američke već eliminisane globalne hegemonije, ali stvaranjem zona destabilizacije u različitim delovima sveta postoje neke šanse, ma koliko bile male, da se SAD pojave u boljoj poziciji nego da nisu delovale.

Ovo je slično razmišljanju vrhovne komande japanske vojske u godini koja ja prethodila japanskim ratnim naporima u Drugom svetskom ratu. Oni su projektovali da imaju 7% šanse da održe svoje carstvo ulaskom u rat sa SAD, ali 0% šanse za to isto ako ne uđu.

Šojgu je očigledno svestan ovih stvari, i kao vojni istoričar i kao ministar odbrane.

Često u medijskoj sferi koja je za multipolarnost postoji negativna, generalizujuća, ili idealistička analiza da Ruska Federacija ne bi trebalo da SAD i zemlje NATO-a naziva “partnerima.“ Ovo je često pogrešno shvaćeno, jer taj izraz “partnerы“ ima nijansirano značenje, i posebno značenje u Rusiji koje nije isto kao konvencionalno značenje. Štaviše, postoji razumljiv ton sarkazma koji Putin koristi kada to govori. Da razjasnimo, 2015. godine je Putin rekao da su SAD i NATO “geopolitički protivnici.“

Zašto Tramp voli da bije Crnogorce? Ovog puta udario Đukanovića laktom! Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Webtribune.rs