Iako je deo crnogorske opozicije ranije isticao da postoji urbanistički dokument prema kojem je na Sinjajevini ucrtana vojna baza odakle bi NATO trebalo da obaveštajno kontroliše Zapadni Balkan, ministar odbrane Predrag Bošković je demantovao da postoje takvi planovi.
Ipak, znatan deo javnosti je iz više razloga sumnjičav u pogledu ovakvih namera Vlade. Ne samo zato što je nakon ulaska zemlje u Alijansu svaka vojna baza u Crnoj Gori defakto postala i NATO baza, već i zbog bojazni da bi nove vojne instalacije i poligoni na Sinjajevini mogli imati štetne ekološke efekte.
S tim u vezi, pominje se potencijalno zagađenje akumulacije Savine vode kao i drugih podzemnih voda za koje je utvrđeno da potiču sa tog područja, a koriste se za piće i ostale potrebe lokalnog stanovništva. Takođe, na udaru bi mogli biti i katuni u kojima žive stočari i meštani kolašinskih, mojkovačkih i danilovgradskih sela koja se nalaze na lokaciji koju je crnogorska Vlada opredelila za potrebe vojske.
Sa druge strane, koliko je država ipak odlučna, govori i tvrdnja Vlade da na teritoriji Crne Gore ne postoji druga lokacija u državnoj svojini osim Savinih voda, koja odgovara potrebama vojnog poligona. Vlada je u korist NATO-a odustala i od promocije Sinjajevine u regionalni park, za šta je od EU dobila novčanu pomoć od 300 hiljada evra.
Upravo primer da je crnogorska Vlada projekat Evropske unije za pretvaranje Sinjajevine u ekološki park proglasila za neobavezujući u korist politike i planova NATO-a u Crnoj Gori, prema rečima portparola Nove srpske demokratije Marka Kovačevića, najbolje pokazuje kakve suštinske razlike postoje čak i između EU i NATO.
„Za potrebe NATO pakta na Sinjajevini će izgraditi vojne poligone za gađanje i uništavanje viška naoružanja, dok je opština Mojkovac dobila sredstva od EU u visini od 300 hiljada evra da pretvori Sinjajevinu u regionalni park, to jest da iskoristi njene turističke i ekološke potencijale. Priča kako NATO nije samo vojna organizacija, upravo u ovom slučaju ne pije vodu“, kaže Kovačević, koji podvlači da priča sa Savinim vodama ima i svoju duhovnu dimenziju.
„U simboličnom smislu, takvim poligonom bi se ugrozila i Savina voda, jedino izvorište pitke vode u tom kraju, koje nosi ime po prvom srpskom arhiepiskopu Savi Nemanjiću. Dakle, u pitanju je istovremeni udar i na materijalno i na duhovno bogatstvo toga kraja“, ističe Kovačević.
Naš sagovornik takođe napominje da su iz Demokratskog fronta još krajem 2017. godine upozoravali da se sprema ovakav scenario, kada je poslanik Milan Knežević javno prezentovao detalje urbanističkih planova vezanih za Sinjajevinu, a koji su, kako kaže, jasno upućivali na zaključak da se u tom rejonu sprema izgradnja NATO baze.
„Ono što je jasno, jeste da je Crna Gora postala poligon NATO pakta i da za korist tog vojnog saveza mogu da se menjaju svi ranije doneseni planovi, pa čak i oni doneseni u saradnji sa EU. To pokazuje da je uticaj NATO pakta kao vojne organizacije u ekonomskom smislu isključivo negativan i potpuno neisplativ sa svih stanovišta. Građani Crne Gore će tek osetiti taj negativni uticaj. Ovo je samo početak“, jasan je Kovačević.
Podsetimo da bi prema planu koji je ranije objavio dio crnogorske opozicije, projekat izgradnje vojnih instalacija na Sinjajevini trebalo da tretira čitav prevoj te planine, od početne tačke u Vučju u opštini Kolašin do završne tačke Korman kod Žabljaka, dok bi centralna tačka projekta bila planina Ružica. Ovaj prostor bi, kako su ranije naveli iz Demokratskog fronta, predstavljao „idealnu geostratešku poziciju za instaliranje radara i vojne baze, preko koje bi NATO ostvario potpunu obaveštajnu kontrolu nad Zapadnim Balkanom“.
Pogledajte OVDE kako je propala NATO žurka u Makedoniji.
Izvor: rs.sputniknews. com
