Savin je na čelu Administracije Međunaronodnog društvenog pokreta ''Evroazijski pokret''. Takođe je i urednik časopisa''Geopolitika'', portala Geopolitica.ru i autor je mnogih knjiga na temu geopolitike. Pored toga je i direktor za programe društveno-političkih istraživanja u ruskom Institutu za ekonomiju i zakonodavstvo.
Savin je autor knjige “Od šerifa do teroriste” i koatur knjige “Mrežni ratovi” koje možete naručiti na linnku OVDE.
Visoki iranski zvaničnik, dr. Ali Akbar Velajati preneo je poruku vođe islamske revolucije, Ajatolaha Sajeda Ali Hamneija ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, tokom sastanka u Moskvi. Nakon sastanka, dr. Velajati je opisao razgovor sa ruskim predsednikom kao ''veoma konstruktivan, otvoren i prijateljski.'' Istakao je da iransko vođstvo već dugo gleda na odnose sa Moskvom kao ''strateške''. Šta ''strateška saradnja'' sa Rusijom znači?
Strateška pitanja nisu tako očigledna, kako može da izgleda. Na primer, Rusija ima mnogo različitih strategija koje su objavljene u formi doktrinarnih dokumenata. Bilo kako bilo, one su ipak samo na papiru, a najvažnija stvar je njihova realizacija u praksi. U Strategiji nacionalne bezbednosti, koja je objavljena posle 2008. godine, možemo pročitati da Rusija može da koristi vojnu silu da bi zaštitila ruske državljane van granica Ruske federacije, ali ova se mogućnost do sada nije koristila.
Teoretski, postoji okvir za implementaciju ove strategije u Siriji i Ukrajini, međutim u stvarnosti, vojska deluje na drugačiji način.
Međutim, Iran i region Zapadne Azije se spominju u nekoliko najnovijih doktrinarnih dokumenata Ruske Federacije. Rusija mnogo pažnje posvećuje ovom regionu, posebno u smislu bezbednosti. I, to je jedan od razloga za rusko vojno prisustvo u Siriji. Saradnja u sektoru nafte i gasa, ali i u sferi nuklearne energije je, takođe, važna linija naše saradnje sa Iranom. Naravno, pokušaj da se izgradi multipolarni svetski poredak bez hegemonije Sjedinjenih država je jedan od geopolitičkih ciljeva Rusije, koji je takođe potvrđen kako u strateškim dokumentima, tako i ličnim izjavama ruskih zvaničnika.
U tom smislu je rusko-iranska saradnja izuzetno važna. Bilo koja inicijativa u trgovini, biznisu, kulturi i turizmu, koja će još više približiti naše dve zemlje, će se uvažavati.
Velajati je, između ostalog, citirao i Putina koji je pohvalio saradnju Rusije i Irana u naftnom sektoru, istakavši da je Rusija spremna da investira čak do 50 milijardi dolara u iransku naftnu i gasnu industriju i da ruske firme zamene zapadne, koje su napustile Iran. Da li verujete da je došlo vreme da Rusija, Iran i Kina treba da stvore poseban ekonomski front protiv američke hegemonije?
Da, moguće je i to je imperativ. Ovaj trougao može stvoriti novu evroazijsku orbitu i mogu se privući i mnogi drugi koji su postali žrtve zapadnog uticaja i koji traže alternativu. Na primer, Turska i Pakistan. Vidimo da su Sjedinjene države zainteresovane da nametnu nove sankcije Iranu i da su podstakle mnoge anti-iranske projekte i u EU. Zapad je zainteresovan da potkopava suverenitet Islamske republike Iran, čitavim lancem događaja, kojima se vrši ekonomski, politički i diplomatski pritisak. Na isti način, na koji to rade i protiv Rusije. Te je to još jedan razlog više zašto moramo biti ujedinjeni u jedan front.
Kao što znate, ovogodišnji samit NATO pakta je prethodio Trampovom sastanku sa Putinom u Helsinkiju u Finskoj danas. Šta Vi mislite o ovom sastanku?
Vojni savez NATO se polako približava svom kraju pa mu je neophodna sveža krv (novi članovi), kao i opravdanje za njegovo postojanje. Sada možemo videti sve više birokratije i budžetskih interesa (vojnih kompanija) u NATO paktu, koji se usmeravaju na evro-atlantsku bezbednost. Međutim, sastanak u Helsinkiju nema baš ništa sa samitom NATO pakta. Pre svega, Rusija ima dovoljno snažnu vojsku, a njena logistika i infrastruktura su daleko bolje nego što je slučaj sa NATO paktom. Drugo, Putin i Tramp će razgovarati o bilateralnim odnosima i Siriji. Ono što mogu reći na osnovnu prethodnog iskustva je da je Donald Tramp nepredvidiv. Može se desiti da on predloži neke dobre ideje, ali da se onda predomisli. Te zato treba obratiti pažnju šta govore ljudi iz njegovog okruženja. I mislim da je upravo njegovo okruženje razlog zbog koga je Tramp, ipak, dao podržšku NATO paktu – Matis, Bolton i drugi visoki zvaničnici, u poziciji da donose odluke i dalje prate stare klišee. I, tamo na žalost ima mnogo rusofoba i iranofoba.
