To se dogodilo nakon što je njen koalicioni partner Horst Zehofer, inače čelnik Hrišćansko-socijalne unije (CSU), zapretio kako će napustiti vladu zbog neslaganja s kancelarkinom politikom prihvata na desetine hiljada migranata iz Afrike i sa Bliskog istoka. Osim što bi u tom slučaju najmoćnija članica EU ostala bez ministra unutrašnjih poslova, prestala bi da funkcioniše i njena ionako krhka izvršna vlast. Usled toga se pred Merkelovom otvaraju četiri puta, od kojih, međutim, nijedan nije povoljan za sigurni opstanak na tronu dosad najmoćnije žene sveta.
Iako je Zehofer ponudio ostavku i u vladi i na čelu stranke CSU, juče je nakratko povukao ručnu i saopštio da je ipak i dalje spreman za pregovore s kancelarkom. Međutim, kako on nije spreman da se odrekne stava da je neophodno da Nemačka vraća migrante sa svojih granica, ne očekuje se da će u njegovim predstojećim razgovorima sa Merkelovom biti značajnijih pomaka. Tome treba dodati činjenicu da je kancelarka nepokolebljiva u stavu da njena zemlja ne treba da preduzima unilateralne akcije, te da mora da zaštiti ono što je u temeljima Unije proklamovano kao ključni principi demokratije.
Analitičari smatraju da bi upravo takvo njeno čvrsto stanovište moglo da bude pogubno za njen dalji opstanak na političkoj sceni Nemačke.
- Teško je reći da li je za kancelarku lošija opcija da bude u manjinskoj vladi ili da izađe na nove izbore, imajući u vidu poražavajuće rezultate na proteklom glasanju - podsećaju nemački mediji uz naglasak da je na tim izborima značajan proboj postigla ekstremno desničarska AFD, koja se zalaže za proterivanje migranata iz Nemačke i zatvaranje njenih granica.
1. Manjinska vlada
Merkelina CDU i SPD mogu da pokušaju da vladaju bez većine u parlamentu, ali bi morali stalno da traže partnere u opoziciji, u kojoj je moćna i desničarska Alternativa za Nemačku (AFD), inače, najveći kritičar Angeline politike prihvata migranata. Nakon izbora 24. septembra prošle godine, Merkelova je tvrdila da manjinska vlada nije opcija jer ne doprinosi stabilnosti njene zemlje, zbog čega se ne očekuje da je ova varijanta mnogo verovatna
2. Formiranje nove koalicije
Merkelin CDU i njen saveznički SPD bi mogli da zatraže partnerstvo sa Slobodnim demokratama (FDP) ili partijom Zelenih, međutim, očekuje se i da to nije mnogo verovatna opcija jer bi u slučaju njihovog dolaska u vladu bilo postavljeno pitanje smene aktuelne kancelarke.
3. Glasanje o poverenju kancelarki
Glasanje o nepoverenju kancelarki Merkel u Bundestagu je moguća opcija ako CSU napusti vladu. U slučaju Angelinog pada, malo je verovatno da bi se stranke usaglasile u vezi sa pronalaženjem njenog zamenika na mestu kancelara, te bi nastupila žestoka institucionalna kriza u Nemačkoj.
4. Novi izbori
U slučaju pada vlade moguće je nastupanje procesa pozivanja na nove izbore, za šta je Merkelova istakla da joj je prihvatljivije nego manjinska vlada. Ako bi predsednik Štajnmajer odlučio da raspusti parlament, novi izbori bi trebalo da se održe u roku od 60 dana.
Hvalio Orbana, pa ga Makron smenio
Francuski predsednik Emanuel Makron smenio je svog ambasadora u Mađarskoj Erika Furnijea, nakon što je u javnost procurio poverljivi memorandum u kojem je Furnije pohvalio migrantsku politiku mađarskog premijera Viktora Orbana. Osim toga, Francuz je naveo da su optužbe za populizam protiv Orbana "medijske izmišljotine", što je posebno razbesnelo zvanični Pariz. Za novog ambasadora je imenovan Paskal Andreani.
Merkelova izopštila Hrvate iz EU
Zvanični Zagreb, ali i celokupna hrvatska javnost, teško su prihvatili stav nemačke kancelarke Angele Merkel da na nedavnom Samitu čelnika 28 članica EU kao spoljnu granicu te zajednice označi Sloveniju, a ne Hrvatsku. Ona je, naime, navela kako postoji mogućnost da u slučaju novog migrantskog talasa nemački granični policajci pomognu u čuvanju spoljnih granica u Sloveniji i Bugarskoj, ne pominjući pritom hrvatsku teritoriju.
- To je iznenađujuće jer slovenačka granica, za razliku od bugarske, nije spoljna granica EU, nego granica šengena. A Hrvatska se svih ovih meseci uporno trudi da objasni evropskim partnerima važnost jačanja spoljne granice EU u Hrvatskoj, a ne stvaranja dodatnih prepreka na hrvatsko-slovenačkoj granici. Kancelarkina ideja je oprečna hrvatskim nastojanjima - navodi hrvatski Večernji list i napominje kako se nastojanja Zagreba svode i na vraćanje migranata u Srbiju.
Moskva sprema tehnologije da brani zemlju od asteroida i meteorita! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Srpski Telegraf
