NJegovo otkirće nove uloge proteina Bmp5 i Bmp7 u razvoju dopaminskih neurona, značajno će doprineti lečenju Parkinsonove bolesti uz pomoć matičnih ćelija, pišu "Večenje novosti".
Vest o otkriću objavljena je nedavno na naslovnoj strani prestižnog naučnog magazina "Journal of Neuroscience" u izdanju svetskog društva za neuronauku.
Studiju je finansirala Izraelska naučna fondacija, a bila je deo doktorske disertacije dr Jovanovića na Medicinskom fakultetu univerziteta "Ben Gurion" u Izraelu u laboratoriji profesora Kloda Brodskog. Zahvaljujući njoj, dobio je priliku da se usavršava na američkom Nacionalnom institutu zdravlja u Merilendu u laboratoriji dr Ilijasa Sincega za preklinička ispitivanja na matičnim ćelijama, koje je vodeće mesto u svetu za ovu vrstu istraživanja.
- U Srbiji je više od 25.000 obolelih od Parkinsonove bolesti, hroničnog oboljenja nervnog sistema, a uzrok je nepoznat i trenutno nema leka - kaže dr Jovanović za "Novosti".
- Ona narušava sistem u mozgu odgovoran za pokrete i kordinaciju, s vremenom napreduje, a simptomi se pogoršavaju. Izaziva smrt vitalnih ćelija mozga, a primarno pogađa neurone koji proizvode dopamin, supstancu potrebnu za rad dela mozga koji kontroliše pokrete i koordinaciju. Kako bolest napreduje, količina dopamina se smanjuje, ostavljajući pacijenta potpuno bez kontorole svojih poketa.
Opcija za potpuno izlečenje
Kako kaže, nedavno je ideja zamene umirijućijh ćelija koje produkuju dopamin, privukla pažnju naučnika, kao jedna opcija za potpuno trajno izlečenje. A značaj njegove studije je u otrkiću novih proteina uz pomoć kojih bi neuroni proizvedeni iz matičnih ćelija mogli biti iskorišćeni za tretman Parkinsonove bolesti transplantacijom.
- Naučnici danas mogu da prevedu bili koju ćeliju odraslog čoveka u matičnu ćeliju - kaže dr Jovanović.
- Aktiviranjem određenog gena, ćelije, poput onih iz kože ili krivi postaju matične ćelije. Tokom mog doktorata u Izraelu, koristeći genetski modifikovane miševe, otkrio sam novu ulogu specifičnih proteina Bmo5 i Bmp7, u emrbironskom razvoju obih enurona. Trenutno u američkoj laboratoriji, u saradnji sa naučnicima iz Austrije i SAD, pokušavamo da matične ćelije prevedemo u različite tipove ljudksih ćelija, kao što su ćellije mozga, jetre, pankreasa, srčanog mišića... Očekujemo da nam to omogući upotrebu ovih ćelija za lečenje neurodegenerativnih bolesti, dijabetesa, infrakta srca, ciroze jetre kao i drugih za sada neizlečivih bolesti - objašnava naš naučnik.
Nije uspeo da nađe posao u Srbiji
Zvanje magistra farmacije, dr Jovanović stekao je u Beogradu na smeru za medicinsku biohemiju, 2012. godine. Posle stažiranja u Labroatorijskom centru za medicinsku biohemiju KCS, nije uspeo da se zaposli u našoj zemlji, pa se u oktobru 2013. godine pridružio laboratiorijji Kloda Brodskog u Izaraelu. Tamo je doktorirao na Katedri za fiziologiju i ćelijsku biologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta "Ben Gurion".
Vrća se u Srbiju
- Nadam se da će moj rad stvoriti uslove da karijeru nastavim u Srbiji - rekao je dr Jovananović za "Novosti", ali i dodaje:
- Studije sa matičnim ćelijama moguć je obaviti samo u sistemu koji omogućava ozbiljno finansiranje ovakvih naučnih projekata. Sistem finansiranja nauke u Srbiji nije trenutno u mogućnosti da isprati ovakve projekte i to ne zbog novca, već zbog negativne selekcije usled lošeg kriterijuma za dodelu novca. Takava situacija vodi u pardoks - podjednako se finansiraju i izvanredni i potpuno irelevantni naučni projekti. Država pokušava da stimuliše povratak stručnjaka u Srbiju, ali se usled lošeg kriterijuma vraćaju uglavnom oni koji bi se svakako vratili - kaže on.
OVDE pogledajte zašto Amerikanci nisu dali Indijancima da naprave sopstvenu državu.
Izvor: Večernje Novosti
