Preuzimanje kontrole nad teritorijama ne mora se nužno pretočiti u obnavljanje i političke vlasti. Za Asada, koga veći deo Zapada smatra diktatorom i krivcem za smrt brojnih civila, koji je opkoljen predatorskim prijateljima i komšijama, veće pitanje je: nakon što preživi rat, može li da preživi mir?

Asad je duboko zavisan od Rusije i Irana čije su ga vojne intervencije u Siriji spasle i omogućile mu da ostvari niz pobeda u ratu.

On ostaje zavisan od njihove podrške, za sada. Obe saveznice su platile visoku cenu za svoj udeo u oblikovanju budućnosti Sirije i neće je tako lako odreći svoje nagrade. Tu je takođe i Turska koja je u operaciji protiv Kurda u Siriji okupirala enklavu zapadno od Eufrata i teritoriju Afrina, severno od Alepa.

Kurdske milicije su međutim i dalje aktivne u istočnoj i severnoistočnoj Siriji gde ih podržavaju američke trupe. SAD su navodno fokusirane na teroriste Islamske države, ali njihovo prisustvo u Siriji dodatno komplikuje situaciju. A tu su i izraelski napadi na iranske ciljeve u Siriji.

Sada je trenutno u centru pažnje Idlib, oblast u koju beže pobunjenici. Idlib je postao poslednje utičište za više od dva miliona interno raseljenih civila. On je takođe i baza džihadista i sekularnih opozicionara.

Ako Asad želi da završi rat, Idlib je tamo gde on i njegovi saveznici moraju da udare. Međutim, upravo to je scenario koji užasava UN i humanitarne organizacije. Oni se plaše da će Idlib zadesiti vazdušni udari kao u Guti, pa i napadi hemijskim oružjem.

Dogovor Putina, Trampa i Netanijahua

Niko ne zna sasvim sigurno šta je dogovoreno o Siriji kada se Donald Tramp sreo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Helsinkiju. O tome izgleda ne znaju ništa ni oni koji bi stvarno to morali da znaju, kao što je general DŽozef Votel, komandant američkih snaga na Bliskom istoku. On je rekao da nije dobio nikakve nove smernice.

Činjenica je da su pre samita u Helsinkiju, oba lidera prethodno razgovarala sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom.

Zato sad određene tačke sporazuma između SAD i Rusije postaju sve jasnije. Najvažnije je da obe zemlje veruju da dodatna nestabilnost, posebno duž granice između Sirije i Izraela, mora da se izbegne. To znači, u praksi, prihvatanje SAD da Asad ostane na čelu Sirije na položaju i čini se da je Tramp pristao na to.

Zauzvrat SAD i Izrael žele da Rusija obezbedi da iranske snage u Siriji budu što dalje od izraelske granice.

Benjamin Netanijahu želeo bi da Iranci budu isterani iz Sirije, ali će to izgleda morati da sačeka.

Povlačenjem podrške pobunjenicima na jugu Sirije i napuštanjem deeskalacionih zona stvorenih prošle godine, Tramp je pomogao Putinu i Asadu da postignu nove pobede. Tramp je i u Helsinkiju ćutke ispratio Putinov poziv da treba da se obnovi primirje iz 1974. godine na Golanskoj visoravni kojim je završen Jomkipurski rat između Sirije i Izraela.

Putin je predstavio sporazum kao način da zaštiti izraelsku bezbednost i popravi odnose između Izraela i režima Bašara al Asada.

- To će doneti mir Golanskoj visoravni i doneti miroljubive odnose između Sirije i Izraela, a takođe će osigurati bezbednost države Izrael - rekao je Putin.

Netanijahu je rekao da Izrael nema problem sa tim da Asad ostane na čelu Sirije, ali da želi da njegova država bude bezbedna od Irana.

Tramp verovatno nikad nije čuo za pakt iz 1974, ali se činilo u Helsinkiju da je spreman da sledi geopolitičku inicijativu Putina. To će biti novost za mnoge u Kongresu ali i u NATO koji se zalaže za smenu Bašara al Asada.

Pobednik je ipak samo jedan

Čini se da Tramp odjednom ima poverenje u Asada i njegove ruske pristalice, a to će zadovoljiti Saudijsku Arabiju i druge sunitske vlade u regionu čija je glavna svađa (poput Izraela) sa Teheranom.

Iranske vlasti će se, dovoljno razumljivo, pitati da li će se Asad čim se završi rat da im zabije nož u leđa. Kada se rat završi, Asad verovatno neće želeti da Iran nastavi da koristi Siriju za svoje regionalne ambicije. Osim toga Iran je zemlja pogođena sankcijama i ekonomskom krizom i možda više ne može da izdrži finansijski teret i pritiske zbog akcija u Siriji i Jemenu.

Sa svoje strane, Izrael ima interes dakle da Asadov režim bude stabilan, ako to pomaže u smanjenju iranske pretnje. Budući da se čini da rat ide ka kraju, Putin je na putu da postane jasan pobednik, veći od Asada. Veliki gubitnici bi mogli da budu Iran, američko globalno vođstvo i, pre svega, sirijski narod.

Teroristi zauzeli kasarnu, ubijen veliki broj vojnika, vojska hitno šalje pojačanja. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Blic