Sagovornici na tu temu u Mostu Radija Slobodna Evropa u Banjaluci bili su politička analitičarka Tanja Topić i socijalni psiholog Srđan Puhalo.
“Mislim da je vlast ozbiljno zabrinuta jačanjem ovih protesta. Ranije su svi pokušaji da se organizuje bilo kakva vrsta protesta bili ugušeni u samom startu. Koristio se onaj oprobani recept: govorilo se da su protesti organizovani izvana, uz pomoć centara moći - da li iz inostranstva, da li iz Federacije BiH, a često je optuživan i Soroš. Bili smo svedoci proizvodnje bezbroj različitih revolucija, vrućih jeseni, uzavrelih proleća i slično. To su sve bili spinovi koje je vlast koristila kako bi sprečila bilo kakvo javno iskazivanje nezadovoljstva. U slučaju protesta povodom ubistva Davida Dragičevića to im očito nije pošlo za rukom - i moj je utisak da ih to čini prilično nervoznim”, navodi Topićeva.
Puhalo podseća na proteste povodom uništavanja gradskog parka u Banjaluci 2012. godine, uoči lokalnih izbora.
“Posledica je bila - veliki gubitak glasova vladajuće stranke u Banjaluci. U odnosu na te proteste Pravda za Davida je mnogo ozbiljniji protest, jer slučaj Davida Dragičevića ima mnogo veću težinu nego odbrana gradskog parka. S druge strane, ekonomska situacija je mnogo gora nego pre šest godina. Sve to plaši vlast u Republici Srpskoj. Na kraju krajeva, nikada ne znate u kojem pravcu to može otići, odnosno koliko će ti protesti uticati na javno mnienje u Republici Srpskoj. Postoji još jedna stvar o kojoj se ne priča mnogo, a to je da povodom ovih protesta imamo potpuno novi odnos između Sarajeva i Banjaluke. Dva oca, Darko Dragičević iz Banjaluke i Muriz Memić iz Sarajeva, čiji je sin takođe ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima, ujedinili su se u traženju pravde za svoje ubijene sinove. Oni su više učinili na približavanju Sarajeva i Banjaluke nego sve nevladine organizacije. I ta činjenica plaši ovdašnju vlast”, dodaje Puhalo.
Izvor: RSE
