Na krilima smanjenja javnog duga Vlada je najavila uvođenje evra, no milijarde neplaniranih dugova Uljanika i Petrohemije pod upitnik dovode celu fiskalnu konsolidaciju i posredno pregovore o ulasku u evrozonu. Iako je udeo javnog duga u BDP pao na 76,2 odsto u prvom kvartalu 2018. na godišnjem nivou, u čemu je Hrvatska rekorderka nakon Kipra i Irske, trendu ozbiljno preti spašavanje ta dva gubitaša. Dugovi pulskog brodogradilišta procenjuju se na oko tri milijarde kuna u prvoj fazi, s dodatnih dve do tri milijarde za tek ugovorene brodove. Budžetu je tu i Petrokemija, čije obaveze na sebe preuzima država uoči prodaje, s efektom oko 1,3 milijarde kuna.
Konačni efekat teško je proceniti jer se obim dugova koji se prebacuju na teret poreskih obveznika još ne zna u celosti, kao ni dinamika prikazivanja u javnom dugu. Dosadašnji pad duga ionako je na klimavim nogama; posledica je rasta BDP-a, većih budžetskih prihoda, refinansiranja, a ne štednje. Dug nije smanjen u apsolutnom iznosu; od ulaska u EU dug opšte države povećan je 45 milijardi, na 281 milijardu kuna. To jeste oko 11 milijardi manje nego 2017, ali je na nivou 2016, piše Večernji list.
Izvor: Večernji list
