Zašto ste pored toliko drugih partija i pokreta izabrali baš Srpsku desnicu za svoj politički angažman?
Srpska desnica je bila moj prirodan izbor. Reč je o pokretu koji baštini tradicionalne vrednosti, a koje su meni veoma bliske. Takođe, Srpsku desnicu čine mladi, obrazovani, nekompromitovani ljudi, koji promovišu takve vrednosti. To je takođe bio jedan od razloga za moje pristupanje pokretu: mladost uvek predvodi sa novom energijom. Dobro je biti deo takvog tima.
Izabrani ste na čelo Saveta za bezbednost Srpske desnice, a kako vam deluje bezbednonosna situacija u Srbiji?
U ovom trenutku bezbedonosna situacija u kojoj se nalazi Republika Srbija deluje stabilno, ali sa pojedinim faktorima koji ukazuju da se to stanje može pogoršati. U periodu posle 2000.godine, često je procenjivano u našim odbrambenim strukturama da je sukob svetskih razmera nemoguć, kao i da u našem regionu nema indikatora direktnog ugrožavanja. Jedini izuzetak je bio jug Srbije i stanje na Kosovu i Metohiji. Međutim, sada jasno vidimo da situacija zahteva oprez i stalno praćenje događaja.
Migrantska navala na Evropu ne prestaje. Ovako veliki broj migranata iz muslimanskih ili afričkih država, preti da značajno naruši evropske tradicionalne vrednosti (pre svega mislim na hrišćanstvo, a ne na vrednosti koje promoviše Evropska unija) i bude pretnja opstanku evropskog stanovništva. Talas migracija je pokazao svu sebičnost Evrope, koja je uspostavljanjem kontrole na svojim državnim granicama pokazala da postoji mogućnost da sve, što ostane sa one strane tih granica bude prepušteno migrantima, a u tom prostoru su i Srbija i Srpska.
Sa druge strane, Turska iz pozicije sekularne, Ataturkove i NATO države iz dana u dan sve više postaje Erdoganova orijentalna despotija sa jasnom željom povratka na Balkan. Naše vlasti su u srdačnim političkim i ekonomskim odnosima sa Erdoganom. Međutim, ne treba se zavaravati da jačanje Turske i njeno skretanje ka sve više islamskom tipu vlasti nema svoje pristalice u Bosni, Raškoj, donekle na Kosovu i Metohiji i muslimanskim oblastima u Bugarskoj. Jačanje Turske dovodi do nove političke identifikacije „domaćih“ aktera, kakvi su lokalni političari u Raškoj ili Bosni. Osećaj pripadnosti ili podrške od strane Turske, može biti korak prema obnavljanju sukoba sa Srbijom ili Republikom Srpskom.
Dovoljno je ukazati samo na ova dva nova činioca u bezbednosnoj strukturi Balkana, pa konstatovati da je srpski prostor u izuzetnoj opasnosti od potpuno novih izazova. Ako dodamo jug Srbije, problem Kosova i Metohije, politička strujanja u Raškoj, nefunkcionalnost dejtonske Bosne i Hercegovine, tek Srbiji i Srpskoj ne nedostaje bezbednosnih izazova.
Često se u medijima mogu naći tekstovi o opasnosti terorizma u Srbiji zbog migranata koji ovde borave. Da li vi vidite takvu opasnost, i da li Srbija problem migranata rešava na adekvatan način?
Migranti za sada nisu posebna opasnost za Srbiju niti Srpsku, jer su u ovoj fazi oni samo u prolazu prema drugim, njima daleko privlačnijim državama zapadne Evrope. Dokle god je Srbija za njih tranzitna zemlja, mislim da nema opasnosti od njihovog terorizma prema našoj državi i narodu uopšte.
Međutim, daleko veća opasnost predstavlja stav Evrope koja pokazuje potpunu nesposobnost da se nosi sa ovim problemom, jer je i sama od ranije „nagrižena“ velikim brojem ekonomskih migranata iz muslimanskih ili afričkih država, njihovih bivših kolonija. Oni su postali deo evropskih država, čak postoje njihove prve ili druge generacije rođene u tim državama. Sve to onemogućava efikasno zaustavljanje novih talasa migranata. Takođe i evropske „mantre“ – ljudska prava, navodna briga za manjine, na koje se nadovezuje spora i glomazna birokratija.
Ukoliko vodeće države EU odluče da postave čvrste barijere na svojim granicama, kao što je to učinila Mađarska na primer, postoji opasnost da velike mase migranata koje stignu do Srbije ili Srpske tu i ostanu. Erdogan – kod koga su u Turskoj velike mase migranta, drži jedan od ključeva ovog problema. Ako on, izazvan bilo čime, od strane Evrope, odluči da pusti migrante ka Evropi, to će biti prvorazredni izazov ne samo za Srbiju već i ostale države na Balkanu. Podsetiću samo na velike prazne prostore koji postoje danas na jugu ili istoku Srbije, u delovima Republike Srpske ili bivše Republike Srpske Krajine. Svi ti prostori mogu da budu cilj novih migranata. To je veliki izazov srpskom ali i ostalim hrišćanskim narodima ovog dela Evrope.
Mislim da je odluka da se ukine služenje vojnog roka katastrofalna, strateška greška demokratskih vlasti. Nošena je bila kratkovidom politikom privlačenja mlađih glasača, a posebno povođenja za nametnutim vrednostima koje je promovisao NATO pre neke dve – dve i po decenije. Ova odluka je urušila jedan od stubova tradicionalnog funkcionisanja srpskog, ali i ostalih, evropskih društava.
Profesionalna vojska je potrebna, posebno u pojedinim specijalizovanim delovima, kakve su specijalne snage ili tehnički sastav pojedinih rodova koji zahteva permanentno profesionalno ljudstvo. Ali ona ne može da nadomesti slojevitost redovnog funkcionisanja vojske, gde vi ne možete svaku dužnost da „pokrijete“ profesionalnim vojnikom. Takođe, profesionalna vojska ne može da zameni pojedine osobine služenja vojnog roka, ne samo kao odbrambene već i kao društvene institucije. Mi danas imamo čitave generacije za odbranu manje sposobnih muškaraca. I ne samo za odbranu, već i uobičajene izazove života. Stoga, podržavam ideju vraćanja obaveznog služenja vojnog roka.
Međutim, svestan sam da su sada mnoge realne prepreke tome. Pre svega to je politička odluka, koja ukoliko se adekvatno ne objasni u javnosti, može da bude problem za aktuelnu vlast. Takođe, vraćanje služenja vojnog roka zahteva određena povećanja vojnog budžeta, obnavljanje kapaciteta za smeštaj u sada napuštenim kasarnama i široku podršku i razumevanje javnosti, koje tek treba izgraditi.
Da li ste u kontaktu sa generalom Mladićem i kako se on oseća?
Jesam, u kontaktu sam sa generalom Mladićem. I pored narušenog zdravstvenog stanja, general se dobro drži. Uostalom, mogli ste da vidite nedavno kako je general nastupao pre Haškim sudom – koji sad zovu nekakvim „mehanizmom“. Generalu je i dalje kristalno sveže sećanje na ratne događaje, kao i svest o tome šta predstavlja Haški tribunal i kakva je njegova misija i danas tamnici. A to je svojim iskazima i dalje brani srpski narod od istih protivnika koji su ga napadali i devedesetih godina, ali i Prvom i Drugom svetskom ratu.
Suđenje generalu Mladiću, ali i ostalim srpskim vojnim i političkim ličnostima je u suštini nastavak rata sudskim putem. Dejton je u suštini u jesen 1995.godine prekinuo rat koji je ostao u suštini bez pobednika. Haški tribunal je nastavio rat – da bi se sudskim odlukama promovisale žrtve, odredili agresori, ratni zločinci i postavila teza o genocidu nad muslimanima. Ako se pogleda ko je i u kom broju osuđen, jasno se uočava da je Haški tribunal u miru završio rat i porazio srpsku stranu (ali i hrvatsku stranu u Bosni, Herceg - Bosni) svojim osudama i kvalifikacijama promovišući muslimane u žrtve „agresije“ i „genocida“.
General od početka ima neadekvatan medicinski tretman, jer je njegovo zdravstveno stanje veoma složeno. On ima znatne kardio-vaskularne probleme, o kojima ja malo stručno znam. Ali ono što znam, jeste da su organi Haškog tribunala više puta skrivali pravu dijagnozu i medicinsku sliku generalovog stanja. Sakrivali su je i od njega i od njegovih advokata i porodice. Tek na njihovo silno insistiranje, od skora mu je donekle popravljen tretman. On i dalje dobija lekove svako jutro, onako „na gomilu“. Sasvim sam ubeđen da bi mu dijagnoza i tretman doktor iz Srbije ili Rusije bili od velike pomoći, ali sam takođe ubeđen da ga neće iz haške tamnice pustiti, pa makar Putin dao garancije.
Kako vi gledate na suđenje generalu Mladići i tretmanu koji dobija u pritvoru?
Mislim da je neadekvatna pravda veoma opasna i videli smo iz naše istorije kakvo je dejstvo ona imala na srpsko nacionalno biće. Stvarala je nove i nove podele: ništa dobro. Srpska desnica je pokret koji je baziran na obnovi srpskih tradicionalnih vrednosti i srpske sabornosti. Šta god da bude sa generalom Mladićem, on je svoje istaknuto i pozitivno mesto u istoriji srpskog naroda obezbedio. Srbi će ga slaviti kao ratnog komadanta i najvažnijeg utemeljivača Republike Srpske. Za razliku od toga, ali i našu utehu, ljude koji su ga predali tribunalu niko nikad neće pomenuti više. To će im biti sasvim sigurno najveća kazna.
Nama je ostala Republika Srpska u amanet. Da je čuvamo i branimo od potencijalnih razdora u okviru federacije. A napadi su svakodnevni. Za Republiku Srpsku je puno heroja položilo svoje živote, i u zavet mlađim generacijama je da ih pamte i da ih se sećaju. Takođe, moram na samom kraju da istaknem dvojicu braće, prijatelja koji su tokom ratnih godina slali veliku materijalnu pomoć srpskom narodu – Milan Lešić iz Kanade i Milan Pešut iz Beograda. I oni su na neki način heroji koji su doprineli utemeljenu Republike Srpske. Zbog toga želim da istaknem njihov nesebičan doprinos i da izrazim u ime svih veliku zahvanost.
Intervju sa predsednikom SD Mišom Vacićem pogledajte OVDE.
