Već nekoliko meseci u okviru Ministarstva spoljnih poslova analizira se ekonomska i politička opravdanost naših DKP, a prema našim informacijama, pri odluci o eventualnom otvaranju novih "filijala" ili gašenju postojećih, državni vrh primeniće tri kriterijuma. To su veličina naše dijaspore, privredni potencijali novih tržišta, i ključni - pojačavanje prisustva u zemljama značajnim za odbranu Kosova.
Procena našeg državnog vrha je da nemamo ambasade u nekim za nas veoma važnim zemljama, a koje nisu priznale KiM, poput Vijetnama, Venecuele, Čilea i Palestine, dok Priština svuda lobira za lažnu državnost i otvara svoja predstavništva. Razmatra se i instaliranje naših DKP u Peruu, Gani, Kambodži, nizu afričkih zemalja, kao i u karipskom i pacifičkom obruču.
Vlada je još prošlog septembra donela odluku da se ponovo otvori ambasada u Zimbabveu, koji takođe nije stao na stranu Prištine. Predsednik Aleksandar Vučić pre nekoliko dana najavio je i otvaranje ambasade u Paramaribu, glavnom gradu Surinama, koji je povukao priznavanje nezavisnosti Kosova.
Postoje i ideje da se pojača naše prisustvo u baltičkim zemljama, jer Srbija nema ambasade u Estoniji, Litvaniji i Letoniji. Bilo je i predloga da se smanji broj naših ambasada u zemljama EU, ali je za sada malo verovatno da će tu biti radikalnijih rezova. Jedna od opcija je da se u skandinavskim zemljama "instalira" jedna ambasada, koja bi pokrivala Dansku, Švedsku i Norvešku, a moguće i Finsku.
Srbija trenutno ima 69 ambasada, 24 konzulata i sedam stalnih misija. Poslednje "osvežavanje" naše mreže DKP sprovedeno je u aprilu, kad je u Trebinju otvorena kancelarija generalnog konzulata.
Rešeto za konzulete
U Okviru reforme mreže DKP, mogao bi da bude otvoren i konzulat u Los Anđelesu, jer u tom delu SAD poslednjih decenija raste broj naših državljana. Nije isključeno ni da budu zatvoreni neki od konzulata u regionu, kojih trenutno ima šest. Ključ u bravu mogao bi da bude stavljen u ispostave u Mostaru i Rijeci. Biće razmotreno i da li Srbija treba da zadrži čak pet konzulata u Nemačkoj.
Pročitajte OVDE šta je vladika Teodosije rekao o podeli Kosova.
Izvor: Novosti
