Drugačije rečeno, funkcioneri Prištine, koji su sve svoje snage, a pre svega one koje se mere milionima usmerili u pravcu lobiranja sada od srpskih zvaničnika traže, ni manje ni više, nego - primirje.

Ovo je, čini se, prvi put da je ovako nešto zatraženo javno, i to sa najvišeg mesta - premijerskog.

U javnosti je ovo protumačeno kao signal da su se prištinski funkcioneri uplašili. Međutim, generlano gledano, prištinske težnje na Kosovu imaju nepokolebljivu podršku velikih sila, dijalog se vodi, a sa obe strane u dijalogu sve češće se može čuti da je konačno rešenje pred vratima. U tom smislu, Prištinu ne plaše povlačenja priznanja koja se dešavaju pod diplomatksim uticajem Srbije, jer su svi svesni da to osnovnu postavku kosovsog pitanja ne može da promeni.

Ipak, dve stvari su za Pacolija i Haradinaja, kao i sve druge prištinske problem - stolica u UN i problematična priznanja Kosova, koja sada u procesu povlačenja izlaze na videlo.

Reč je o priznanjima koja nikada nisu formalno pokrivena dokumentima, kao što je, na primer, slučaj Egipta, i koja zapravo postoje samo deklarativno. Pitanje je koliko će još takvih priznanja isplivati na videlo sada kada srpska diplomatija "čačka" po tom procesu. S druge strane, stolica u UN, koja je jedna od glavnih ciljeva Prištine nalazi se na sve klimavijim nogama, budući da ako se o tome bude glasalo u Generalnoj skupštini UN, sve zemlje, ma koliko male ili nevažne naizgled delovale, imaju svoj glas.

Sve to podiglo je nervozu u Prištini.

Haradinaj “gubi živce”

Prištinski mediji navode da je od Beograda zatraženo “primirje” u lobiranju kod pojedinih zemalja da povuku priznanje kosovske nezavisnosti, kako bi pravno obavezujući sporazum, kojim bi trebalo da bude okončan dijalog o normalizaciji odnosa, “bio donet u miru”.

Na ovo je odmah reagovao srpski šef diplomatije Ivica Dačić, koji je rekao da Srbija ne odustaje, a Haradinajevu “molbu” protimačio kao “gubljenje živaca”.

- Očigledno je da Haradinaj gubi živce i da mu je postao manir da preti i pominje rat. Zanima me samo da li taj njegov rečnik odobravaju i njihovi saveznici. Od nas se traži da prestanemo sa lobiranjem za povlačenje priznavanja, a da istovremeno Priština sa svojim mentorima nastavi sa lobiranjem za priznavanje Kosova. To neće moći - rekao je Dačić.

Sumnja da su neke stvari rađene ilegalno

Izvršni direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković navodi da je razlog za nervozu upravo to što se, sa priznavanjem i povlačenjem priznanja dešava, javno pokazuje da je ceo taj proces donekle reverzibilan. Drugačije rečeno, on u potpunosti zavisi od dogovora koji će postići Beograd i Priština. On skreće pažnju upravo na sumnjiva priznanja koja su počela da isplivavaju.

- Sada imamo zemlje koje povlače priznanja, ali i one, poput Egipta, koje dokumenta o priznanju uopšte ne mogu da nađu, zbog čega se javlja sumnja da su neke stvari možda rađenje i ilegalno. Za Prištinu je ovo jedna neprijatna priča, i jednostano im smeta - priča on.

Konfuzija Prištine

Kako kaže, ne veruje da među kosovskim političarima postoji strah zbog povlačenja priznanja, ali je sasvim sigurno da im je nelagodno, i da su u pomalo konfuznoj situaciji. Prvo su, kaže, na sve strane pričali ko ih je sve priznao, a sada se polako ispostavlja da nije baš sve tako.

- Danas je, zapravo, drugačija situacija nego pre tri godine, kada je njihova pozicija bila još čvršća nego danas. Zato im sve to unosi konfuziju a možda i sumnju da se nešto neće desiti baš onako kako su planirali - priča on.

Kada je reč o Beogradu, ova situacija nam u izvesnom smislu ide na ruku, ali to svakako ne menja politički kontekst u kome je prostor delovanja potpuno sužen.

- Na ovaj način mi imamo širi manevarski prostor u pravno-formalnom smislu jer, zašto bi Srbija priznavala Kosovo, ako neke druge zemlje, pa i evropske, to nisu učinile. Sa druge strane, uvek postoji i politički deo priče, gde nemamo previše prostora - objašnjava Proroković.

Priznanje, povlačenje, priznanje...

Inače, pored pet zemalja EU koje Kosovo ne priznaju kao nezavisnu državu, poslednjih meseci priznanje nezavisnosti povuklo je šest država: Surinam, Sao Tome i Principe, Gvineja Bisao, Burundi, Liberija i pre dvadesetak dana Papua Nova Gvineja.

Sva ova povlačenja kosovske vlasti su pokušavale da ospore, ali ono što je problem je to što nisu imale dokaze u vidu diplomatskih nota da to i dokumentuju. Neki od njih su čak pokušali da igraju “ na kartu”, da je reč o malim, beznačajnim zemljama.

- Ako su im beznačajne, što im je bilo važno da ih i one priznaju - primećuje Proroković.

Kosovo je zaseban sistem, ali možda ne dobije stolicu u UN

Doktorand FPN Stefan Surlić smatra da je upravo stolica u UN, ono što stvara nervozu u Prištini. Kako kaže, njihov cilj je puna nezavisnost na međunarodnom planu, odnosno stolica u Ujedinjenim nacijama (UN) što bi bila potvrda toga.

- Ako i kada dođe do glasanja u UN, svaka država ima po jedan glas, i u tom smislu su ova povlačenja značajna. To plaši Prištinu jer u tom slučaju mogu da ostanu bet stolice u UN, a to je njihov prevashodni cilj - kaže on.

Kada je reč o dobitku za Beograd iz celog ovog procesa, on se završava na jačanju pozicije u pregovorima.

- Beograd zapravo može da traži određene ustupke kada je reč o odnosima Beograda i Prištine - smatra Surlić.

On pojašnjava i da je situacija oko povlačenja priznanja trenutno za Prištinu najveći problem, jer u većini drugih stvari Kosovo funkcioniše kao zaseban politički sistem, a, po svemu sudeći, tako će i biti.

- Suština je u pretnji da bi Kosovo moglo da ostane nedovršen projekat, bez članstva u UN, i sa odsustvom evropske perspektive - zaključuje on.

Izvor: Blic