Piše: otac Petar (Dragojlović)
Ovog puta, razlika je samo u žestini napada i adresi sa koje je napad upućen. Atak na dostojanstvo Prvojerarha SPC, a preko njega i na čitav srpski pravoslavni narod, ovoga je puta došao direktno od strane predsednika Crne Gore, i upućen je bez imalo ljudskog ili pak diplomatskog takta. Napad na sedog i mudrog Patrijarha začinjen je i velikom dozom klasičnog uličarskog bezobrazluka, tipičnog za jednog nekrštenog skorojevića, tj. pozivom Patrijarhu Srpskome da demantuje samog sebe, da se unormali i da se nauči pristojnosti. Sve je začinjeno i jednom pretnjom da se Patrijarhu Srpskome može u budućnosti čak zabraniti i ulazak u Crnu Goru, a sve valjda po onim dojučerašnjim komunističkim crvenim i krvavim metodama.
Šta je to dakle probudilo zlu lavinu reči i pretnji u srcu predsednika „neovisnog“ Montenegra? Naravno, ništa drugo nego istina, i to istina o državi koju taj isti predsednik već decenijama tiranski vodi i zavodi, i koju uporno gura u unutrašnji sukob sa SPC i srpskim narodom u Crnoj Gori.
Istina koju je Patrijarh Irinej izrekao je vrlo jednostavna i ona glasi: „Položaj SPC je danas u Crnoj Gori gori nego pod Osmanlijama, a status Srba je kao u vremenu ozloglašene NDH“. U čemu je onda Patrijarh Irinej pogrešio? Ni u čemu. Da nije rekao neku neistinu? Naravno da nije. Zar čak i u vreme Turaka SPC nije imala svoj pravno zagarantovan status? Imala je. U današnjem „neovisnom“ Montenegru, jedino SPC nema jasno potpisan Pravno obavezujući ugovor sa državom Crnom Gorom i jedino se Srpskoj Crkvi javno preti sa oduzimanjem najvećeg dela njene imovine. Ne preti se ni Rimokatoličkoj crkvi ni Islamskoj verskoj zajednici u Crnoj Gori. A to čak ni Turci nisu radili. Turci su, istini za volju, povremeno pljačkali ili otvoreno otimali, ali samo delove imovine SPC. Oni su ponekad čak i pripajali Srpsku Crkvu Ohridskoj Arhiepiskopiji ili Carigradskoj Patrijaršiji, ali čak ni ozloglašeni Turci, nisu pretili podržavljenjem skoro cele Crkvene imovine. Taj izum je isključivo vlasništvo nepristojnih i anticrkvenih skorojevića na čelu „neovisnog“ Montenegra. Zapitajmo se, nije li Patrijarh Srpski u vreme Turaka bio čak i Milet Baša, tj. vođa naroda, koji je zastupao interese celog srpskog pravoslavnog življa? Jeste. A na šta je sveden uticaj episkopa SPC u Crnoj Gori danas? Sekularnim zakonima odvojeni su od bilo kakvog političkog zastupništva svog naroda a medijski, pravno i na svaki drugi način episkopi SPC u Crnoj Gori su neretko otvoreno gonjeni i satanizovani. Veronauka je danas najstrožije zabranjena u svim crnogorskim državnim školama, dok se, na primer, krajem 19. i početkom 20. veka, zakon Božiji mogao nesmetano učiti u mnogim Srpskim Školama u Osmanskoj Imperiji. Nisu li čak i neki Srbi, mada muhamedanske vere, bili Veliki Veziri tj. Predsednici Vlada Turske carevine? A može li, na primer, danas, neki Srbin, pa makar i muslimanske vere, biti predsednik Vlade Crne Gore? Naravno, može, ali samo u Andersonovim bajkama za decu. Danas, ako ste pravoslavni Srbin u Crnoj Gori, a takvih je čak i po nameštenom i lažiranom zadnjem popisu stanovništva u Crnoj Gori oko 30 procenata, ne možete biti zaposleni ni u jednoj državnoj instituciji. Izuzetno retki izuzeci ne demantuju najotvorenije šovinističko pravilo u maloj Dukljaniji, da samo ako ste Crnogorac, možete biti deo državnog aparata „neovisnog“ Montenegra. I šta je tu onda NJegova Svetost netačno rekao? Gde je on tu bio nepristojan gost, kako ga uličarski kvalifikuje nekad komunističko crveni a danas demokratsko šareni predsednik Crne Gore.
I drugi deo konstatacije Patrijarha Irineja potpuno je pogodio u srce problema srpskog naroda u današnjem inostranom protektoratu zvanom Montenegro. Zar u NDH Ante Pavelića nije na primer gonjena ćirilica? Jeste. Goni li se ona danas i u Crnoj Gori? Goni sa sve većom jarošću i žestinom. Da li je u NDH biti Srbin bila privilegija, ili nešto sasvim drugo? Zna se da su Srbi u NDH prvo bili propagandno oblaćeni i demonizovani, a tek potom sistematski ubijani, unijaćeni ili proterivani. Biti Srbin u današnjem Montenegru takože znači biti čovek drugog reda. Znači biti stalno pod lupom državnih vlasti kao neki remetilački faktor bajkovite unutrašnje stabilnosti. Znači biti kao čovek sistematski satanizovan i organizovano obespravljivan. Valjda do onog momenata kada će, kao i u NDH, Srbi u Crnoj Gori u jednom trenutku biti otvoreno tretirani kao lica za odstrel. Nije li i u NDH antisrpska i ustaška vlast stvorila tzv. Hrvatsku Pravoslavnu Crkvu? Jeste. Nije li se po istom principu, kao pandam SPC od strane neokomunističkih vlastodržaca stvorila tzv. Crnogorska Pravoslavna Crkva? Jeste. Nije li osnivač SPC Sveti Sava Nemanjić, u NDH nazivan najpogrdnijim imenima, i nije li se o njemu i njegovom ocu Svetom Simeonu Nemanji pisalo i učilo sve najgore? Jeste. A ne čini li se to i danas u crnogorskim državnim školama, u kojima se svi Nemanjići označavaju kao okupatori, iako je rodonačelnik te dinastije rođen u Ribnici tj. današnjoj Podgorici? Čini, i to sasvim javno i bestidno. Pa u čemu je onda NJegova Svetost Patrijarh Srpski G. Irinej pogrešio uporedivši stanje Srba u NDH i današnjoj Crnoj Gori? Ni u čemu.
On je samo, kako bi rekli naši Srbi Dalmatinci, kao iskusni duhovnik i opitni Patrijarh, pogodio tačno u sridu tj. najpreciznije duhovno dijagnosticirao neokomunistički sistem modernog i „neovisnog“ Montenegra. Sve pak ono što smo potom čuli od predsednika tog modernog provizorijuma od države, kao i njegovih satrapa i trabanata u Crnoj Gori i Srbiji, možemo samo podvesti pod one reči Davidovog psalma ... Zloba govori, sama protiv sebe.
OVDE pogledajte kako su patrijarh Kiril i predsednik Putin shvatili satanizam Zapada.
Izvor: pouke. org
