- Nadam se i verujem da će Amerika poštovati, respektovati suverenitet, nezavisnost i slobodu srpskog naroda i srpske države, baš onako kako mi cenimo slobodu, snagu i nezavisnost SAD - rekao je predsednik Vučić na otvaranju izložbe "Kralljevina Srbija i Sjedinjene Američke Države" u Arhivu Srbije.

Izrazio je i nadu da ćemo jedni druge jednako da poštujemo i da Amerika poštuje Srbiju baš onako kako Srbija poštuje Ameriku. Srbija, kaže, želi prijateljstva i partnerstva u miru, i da "zajedno sa SAD stvaramo nove Tesle i Pupine".

Primetivši da je danas važan dan u istoriji Srbije, Vučić je ocenio da su naši odnosi sa SAD višeslojni i višeznačni, a da "mi kao mali narod treba da težimo što boljim odnosima sa ovom najvećom silom". Prema njegovim rečima, danas u Srbiji svako zna kakvi su nam bili prethodnih 30 godina odnosi sa SAD.

- To su bile teške godine, godine u kojima smo se oko malo čega po vitalnim strateškim pitanjima saglašavali. Ali, 30 godina ne čini istoriju srpskog i američkog naroda - poručio je on.

Zahvaljujući trudu Arhiva Srbije imamo priliku, rekao je, da vidimo značajna dokumenta, citate, kopije telegrama, koje su beležile našu istoriju i ukazuju sa koliko poštovanja smo se obraćali jedni drugima, i kako je jedan mali narod uspevao da bude partner tako velikoj i važnoj sili kao što su SAD.

Rekao je da bi pomenuo nekog ko nije deo izložbe, ali je važan deo istorije u odnosu dve zemlje, Stiva Tešića, koji je rekao da je krivac kojeg upoznaš uvek manje kriv od onoga kojeg nisi upoznao.

- Možda posle tih 100 godina upoznajemo i prestanemo da budemo jedni drugima krivi za sve. Za sve da budemo krivi, teško i ne sme da opstane - podvukao je Vučić, dodajući da je to važan i dugačak proces.

Kako je kazao, "od Linkolna, Ruzvelata, Kenedija učili smo važnu lekciju odgovornosti, izbegavanju izgovora".

- Danas ima ljudi u našoj zemlji koji ne žele da za sve nedaće krive Ameriku, niti očekuju ništa više od onoga što mogu SAD da daju. Očekujemo od SAD da dobro razume da Srbija ne može da da i pruži više od onoga što su njeni interesi - naglasio je Vučić.

Kazao je i da ne treba nikog da proglašavamo za večnog neprijatelja, "pogotovo ne zemlju koja je bila u stanju da primi najbolje od nas, Teslu, kojem bi neki da promene rod, Pupina i druge".

Naglasio je i da ne želimo da bilo koji rat bude povod i razlog za prijateljstvo, podsećajući da smo bili saveznici u Drugom svetskom ratu, što je istorija koju poštujemo i cenimo, te smo zahvalni saveznicima i braći po oružju.

Predsednik Srbije je istakao važnost Arhiva kao ustanove za svaku zemlju, kao i dokumenata koji se u njemu nalaze, a koja treba da budu što vidljivija i pristupačnija našoj deci, kako bi iz prošlosti mogli da izvuku pouke za bududćnost.

Predsednik Srbije posebno je zahvalio američkom ambasadoru i ljudima iz ambasade te zemlje na divnim spotovima koje su o Srbiji napravili, uz nadu da će i oni pomoći u orijentisanju naše budućnosti, a ne da se samo govori o prethodnih 30 godina. Dodao je i da se nada da će američka zastava biti iznad Bele kuće, baš kao srpska iznad Andrićevog venca, ali kada god to bude potrebno da srpska bude u Beloj kući, a američka u Andrićevom vencu.

SAD vide u Srbiji "dugovečnog prijatelja", poručio je danas ambasador SAD Kajl Skot, koji je istakao da dokumenta na izložbi otkrivaju veliko poštovanje i divljenje koje su Amerikanci osećali prema srpskom narodu i oslikavaju iskrenu naklonost između dva naroda.

Kako je naveo, prijateljstvo i poštovanje, očigledniji pre više od jednog veka, i danas su jako važni i predstavljaju rezultat bogatstva veza između običnih ljudi naša dva naroda.

Moji zemljaci su prepoznali ljubav Srba prema slobodi i nezavisnosti, njihovoj herojskoj brobi u Prvom svetskom ratu i zato je toliko Amerikanaca prihvatilo borbu Srba kao svoju - rekao je Skot.

I danas, poručio je, Amerika u potpunosti podržava prioritete Srbije, njene napore da se održe mir i stabilnost u regionu, zajedničku potrebu za pravdom i dostojanstvom, podsticaj za reforme i evropske integracije, kako bi se osetila vladavina prava i ljudske slobode koje predstavljaju srž uspešne i dinamične ekonomije i demokratije.

Izrazio je zahvanost Arhivu Srbije na zajedničkom obeležavanju srpsko-američkog prijateljstva izložbom, i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću što prisustvom na izložbi zajedno proslavljaju 100 godina od trenutka koji predstavlja temelj prijateljstva dva naroda.

Skot je podsetio da je predsednik SAD Vudrou Vilson naredio da se 28. jula 1918. srpska zastava vijori nad Belom kućom povodom Srpskog dana, što je bio prvi put da se zastava neke druge zemlje zavijorila nad kućom američkog predsenika.

- Zahvaljujući bliskom prijateljstvu Vilsona i Pupina američki predsednik je dobro razumeo sa čime se srpski narod suočavao tokom teških godina rata i želeo je da im oda počast i njihovoj posvećenosti borbi za slobodu i nezavisnosti - rekao je Skot.

Kako je naveo, Mihajlo Pupin je doprineo takvom odnosu, ali da nije bio jedini, niti 1918. godina bila jedinstvena po tom pitanju.

On je kazao da su Srbi obogatili američku, ali i druge kulture, u gotovo svim sferama - naučnici, pronalazači, umetnici, sportisti…

Pokloni za Vučića i Skota

Direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić poklonio je predsedniku Srbije kopiju pisma i obaveštenja američkog generalnog konzula Luja Čepkeja u Bukureštu, iz 1868. godine, kojim on, u svom odsustvu, poverava poslove američkog konzulata srpskom zastupniku u Bukureštu Kosti Magazinoviću.

To se, rekao je Perišić, desilo 13 godina pre nego što su uspostavljeni diplomatski odnosi Srbije i SAD, a takav čin predstavlja kuriozitet u diplomatskoj praksi.

Perišić je ambasadoru SAD Kajlu Skotu poklonio kopiju ukaza kneza Milana Obrenovića, kojim on imenuje prvog počasnog konzula Kneževine Srbije u NJujorku, 1879. godine, Danca Gerharta Jansena. NJemu je predao i poklon za Nacionalni arhiv SAD - kopiju pisma Mihajla Pupina, generalnog konzula u NJujorku, iz septembra 1914. godine kojim on obaveštava srpsku vladu da je iz SAD u Srbiju upućena Misija američkog Crvenog krsta i navodi imena lekara i bolničarki.

Perišić je zamolio američkog diplomatu da preda američkom Arhivu taj dokument, i izrazio želju za uspostavljanje saradnje sa tom ustanovom u SAD.

OVDE pogledajte kakvu je paniku izazvala sumnjiva pošiljka Zorani Mihailović.

Izvor: Tanjug