Neke zemlje su počele da vraćaju zlato iz inostranstva ili da aktivno kupuju plemeniti metal u poslednjih nekoliko godina. Prošle godine Nemačka centralna banka (Bundesbank) vratila je 674 tona zlata iz Pariza i NJujorka, a koje se tamo čuvalo još od vremena Hladnog rata. Ranije ove godine turski mediji su preneli da je 2017. godine u Ankaru vraćeno 220 tona zlata iz inostranstva sa 28.7 tona vraćenih iz SAD. Istovremeno, Narodna banka Mađarske objavila je planove za vraćanje tri tone iz Londona.
Tokom protekle decenije centralne banke širom sveta pretvorile su se u kupce zlata, sa zvaničnim sektorskim aktivnostima koje su skočile za 36 posto - za 366 tona u 2017. godini u odnosu na prethodnu godinu. Potražnja u prvom kvartalu tekuće godine je porasla za 42 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Rusija je trenutno među pet zemalja sveta sa najvećim rezervama zlata od skoro 2.000 tona, i najveći je kupac plemenitog metala u proteklih šest godina. U 2017. godini, Centralna banka Rusije kupila je 224 tone zlata sa još 106 tona kupljenih u prvih šest meseci tekuće godine. Banka Rusije objašnjava strategiju kao deo diverzifikacije rezervi zemlje od američkog dolara.
Skoro dve trećine zlata države navodno se čuvaju u trezoru Centralne banke u Moskvi, a ostatak se čuva u severnoj prestonici Sankt Peterburgu i uralskom gradu Jekaterinburgu. Rusko zlato se, kako se navodi, čuva u polugama težine od 100 grama do 14 kilograma.
Potražnja za zlatom datira iz carskog vremena. U to vreme dragoceni metali su korišćeni za jačanje nacionalne valute. Godine 1894. zlatne rezerve Ruskog carstva dostigle su 1400 tona i bile su najveće na svetu do 1914. godine. Rezerve su značajno pale od Prvog svetskog rata i posle Oktobarske revolucije, s obzirom da je Rusija morala da isplati kredite stranim bankama. Većina rezervi iz carskog doba potrošila je vlada boljševika na hranu i industrijsku opremu, a do 1928. godine u trezoru je ostalo samo 150 tona.
Tokom staljinskog perioda, rezerve zlata u zemlji su ponovo porasle, s obzirom da je sovjetski lider verovao da je plemeniti metal jedan od ključnih stubova za brzu industrijalizaciju ekonomije. Zalihe zlata porasle su na 2.500 tona tokom perioda, ali su se do oktobra 1991. postepeno smanjile na samo 290 tona.
Rudnici zlata u Rusiji uglavnom se nalaze u dalekoistočnom regionu Magadan. Plemeniti metal se takođe vadi u Čukotki, Jakutiji, Irkutskom i Amurskom regionu, Zabajkalskom kraju, kao i u regionima Sverdlovska i Čeljabinska, kao i u republikama Burjatija i Baškortostan.
Među najvećim kompanijama koje se bave vađenjem zlata u zemlji su "Polius Gold" - jedna od deset najvećih rudarskih kompanija u svetu po proizvodnji, "Kinros Gold Korporejšn" iz Toronta i ruski "Polimetal internešenel", "UGC" grupa i "GV Gold".
Pročitajte OVDE o tvorcu ruske špijunaže, Srbinu, Savi Vladisaviću.
Izvor: vostok.rs
