Dobrovoljno se prijavio za odlazak na ratište 1991. godine, a to je bilo tek nekoliko godina posle odsluženja vojnog roka. Tada je imao dvadeset pet godina. Ranije je izjavio da su mu iskustva koja nosi sa ratišta veoma bolna, i da bi voleo da ih zaboravi. Dvaput je ranjavan. Dujović bi se, pišu: “sa velikim ratnim iskustvom, ukoliko zatreba ponovo stavio na raspolaganje otadžbini Srbiji.“ U boračkim udruženjima je aktivan duže od dvadeset godina. Aktivno je učestvovao na skoro svim protestima vojnih invalida posle petog oktobra. Od uvođenja višestranačja u Srbiji više puta je ulazio u političku arenu. Bio je narodni poslanik u dva mandata. Boračka populacija ga pamti po tome što je u Skupštini Srbije izneo predlog zakona kojim bi se na bolji način od dosadašnjeg regulisala prava veterana, ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca. Tadašnji centri političke moći, sa kojima je Dujovićev pokret bio u koaliciji, nisu imali sluha za takav predlog.
Danas nekoliko godina kasnije, a s obzirom na situaciju u koju su zapali ratni vojni invalidi i drugi korisnici prava iz našeg Zakona, a zbog promene načina računanja prosečne zarade, smatrali smo da bi Dujović, obzirom na iskustvo i činjenicu da je danas savetnik u Ministarstvu nadležnom za boračka pitanja bio više nego dobar sagovornik za ovaj broj časopisa «Vojni invalid».
U razgovoru Dujović iznosi neke detalje o tome šta će pisati u novom predlogu zakona o boračkim pravima. Biće to ako ga usvoje, prema Dujovićevim rečima krovni zakon koji će objediniti sve postojeće propise iz te oblasti. Ovog puta ni veterani neće biti zaboravljeni, tvrdi on. Upozorava i da će prava kojima se nadaju biti usklađena sa finansijskim mogućnostima države Srbije.
– Mnogo toga zavisi i od ekonomske situacije, kaže Dujović u jednom delu intervjua i ističe da država mora biti spremana i na iznenandne ekonomske krize poput one iz 2008. godine.
Na pitanje da li su sada umanjena prava vojnih invalida obzirom da Poreska uprava kasni sa dostavljanjem podataka o prosečnim zaradama, na osnovu kojih se računaju njihova primanja on kaže:
– Kao prvo obračun vrši Zavod za statistiku, a ne Poreska uprava. To moramo da raščistimo odmah. Primanja nisu umanjena nimalo, jer je novim pravilnikom prosečna neto granica pomerena sa dvadeset pet na pedeset pet dana. To samo po sebi znači da su pomereni parametri za određivanje invalidnine, jer se naše invalidnine određuju po osnovu prosečne zarade u Srbiji.
To je napravilo određen problem kada su u pitanju isplate invalidnina s početka godine. Na osnovu toga je ministar Đorđević, izašao u susret vojnim invalidima i korisnicima porodične invalidnine, kako oni ne bi imali zaostatak u primanju, doneo odluku da se kao osnova uzme prosek iz novembra meseca 2017. godine. Samim tim novim izmenama i dopunama zakona, mi sada invalidnine primamo na osnovu tog proseka i primaćemo ih celu 2018. godinu. Ono što zagovornici priče o gubitku prava i umanjenju primanja pričaju, a žele da prećute, je da će se kompletna ova godina obračunati i razlika isplatiti uz invalidninu u martu mesecu 2019. godine. Jer je decembarski prosek objavljen negde oko 25. februara, a nezavisno od toga će u martu sledeće godine biti isplaćena invalidnina za mart plus zaostatak iz prethodne godine. Ovo znači da, niko ni za jedan dinar zakinut biti neće kada je u pitanju osnovna invalidnina, kao i sva druga prava iz Zakona o boračko invalidskoj zaštiti.
Znači marta 2019. godine razlika*, će svima biti isplaćena?
Tako je po odluci, ali i po izmenama i dopunama Zakona. Dan kada se određuje prosečna zarada u Republici Srbiji za zadnji mesec u ovoj godini, odnosno decembar, je februar. Pedeset pet dana po isteku od prvog decembra je otprilike 25. februar, tada Zavod za statistiku objavljuje prosečnu platu za decembar. Mi kada budemo dobili invalidninu u martu, biće nam isplaćena i razlika za celu 2018. godinu. Biće to iz dva dela, jedan za drugim, ili možda i sve odjednom. U svakom slučaju cela razlika koja se stvorila tokom 2018. godine biće isplaćena marta 2019. godine.
Nije moglo da se isplaćuje ranije? Na svakih 55 dana, kako stigne izveštaj o prosečnoj zaradi da se tako i isplaćuje?
Tu bismo upali u zamku da prvih možda čak i tri meseca ove godine, nebismo dobili invalidninu, zbog te metodologije. Prvi zvaničan podatak o prosečnoj zaradi koji je Srbija imala izašao je 26. marta. To znači da januarska i februarska invalidnina nisu imale na osnovu čega da se obračunaju. Samim postupkom ministra i uzimanjem kao parametra novembarske invalidnine, koja je bila četrdeset hiljada sedam stotina pedeset dinara, apsolutno je izbegnut taj prostor da vojni invalidi i pripadnici porodica palih boraca ne dobiju ta sredstva u januaru, februaru, pa čak ni u martu. Već da u kontinuitetu dobijaju svoja primanja mesec za mesec.
Na osnovu novembra?
Da, na osnovu novembarskog proseka.
Dobro, sada će se usklađivanje raditi u martu 2019. godine, a da li je moglo usklađivanje da se uradi pre marta?
Ne pošto decembarski prosek izlazi tek u februaru mesecu. Prosek za decembar 2018. biće poznat tek 55 dana od trideset i prvog decembra, odnosno u februaru. Tako da se to može isplatiti tek u martu 2019. godine.
Država sada isplaćuje invalidnine na osnovu proseka iz novembra 2017. godine?
Tako je.
Zato što kada se krenulo sa isplatama za ovu godinu, nije se znao prosek za decembar i nije se znalo kada će biti poznat?
Tako je.
Da li se u međuvremenu zna prosek za decembar 2017. godine?
Saznao se tek u februaru.
Zar nismo onda mogli da isplaćujemo u skaladu sa novembarskim prosekom, što je skroz pametno, ali ćemo razliku, isplaćivati na svakih 55 dana?
Suština je da ratni vojni invalidi i porodice palih boraca, neće biti uskraćene za ono što se zove razlika u primanjima. Samo što će ta razlika biti isplaćena kao trinaesta invalidnina. U našim krugovima (RVI) ona se sada već i zove trinaesta invalidnina, ili ti trinaesta penzija, trinaesta plata. Mi govorimo o jednom delu populacije porodica palih boraca i ratnih vojnih invalida, da smo spremni da podnosimo teret čitavog društva. Prihvatili smo taj stav kao relevantan. To smo uradili i iz razloga što postoji i opasnost, da je moglo da dođe do pada ličnog dohotka. Šta bi se desilo da dođe do pada ličnog dohotka? Zamislite da se ponovi kriza iz 2008. godine, nešto se loše desi u svetskoj ekonomiji. U tom slučaju bi nam išao u prilog taj prosek iz novembra 2017. godine. Sve kada sagledamo da li je moglo ovako ili onako. Verovatno bi smo došli do toga da postoji i mogućnost drugačijeg rešenja, ali je ovo naj adekvatnije rešenje koje je Ministarstvo iznašlo i mi smatramo da ono možda nije najbolje, ali jeste jedino ostvarivo. Zadovoljni smo i činjenicom što će sve, ako bude viška, nama na kraju biti isplaćeno.
Kako stvari stoje viška će biti. Po zvaničnim statistikama dohodak raste?
Mi verujemo predsedniku Vučiću, kada kaže da će prosečan lični dohodak preći pet stotina evra. To znači da Srbiji ide ekonomski dobro, da se ide jače i brže i bolje napred. Samim tim će i naše invalidnine biti veće jer će na jedan kvalitetan način, biti usklađene sa većim prosečnim zaradama…
Šta će biti sa veteranima?
Predsednik, Aleksandar Vučić, izdao je nalog resornom ministru i ministrima u vladi Srbije, da do kraja 2018. godine bude urađen i usvojen Zakon o pravima boraca, ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca. To će biti novi krovni zakon, podvlačim krovni zakon. Jer krovni zakon podrazumeva da nijedan drugi zakon koji se usvaja u skupštini ne može da ošteti prava garantovana tim zakonom. Sada nije takav slučaj, jer sada imamo dvadesetak zakona na koja se naša prava naslanjaju. To su različiti pravni akti iz oblasti zdravstva, interne revizije, inspekcijskog nadzora, pravilnika o ortopedskim pomagalima… Pošto sada nemamo krovni zakon nama sada štrpkaju sa naših pozicija. Taj novi zakon će pored vojnih invalida, porodica palih boraca gde je čvrst stav i Predsednika republike i ministra Đorđevića, da neće biti umanjeno ni jedno jedino pravo koje uživaju ti korisnici. Sagledaće se i mogućnost da se ubace i prava boraca. U kom pravcu će to ići to će odrediti radna grupa, koju će ministar verovatno formirati početkom jula. To će biti široka radna grupa sastavljena i od predstavnika boračkih organizacija, stručnjaka i stručne javnosti, koji će pripremiti nov nacrt zakona, koji će u sebi imati i elemente prava boračke populacije. Ta populacija moramo priznati, nema neka prava, pogotovo kada se to sagleda materijalno.
To će biti neka vrsta leks specijalisa?
Ne to će biti krovni zakon. Posle donošenja tog zakona će prestati da važe Zakoni iz 1998. godine, dopune iz 2003. godine, republički zakoni. Jednostavno propisi koji su sada na snazi biće zamenjeni jednim krovnim Zakonom.
I novi zakon neće umanjiti nijedno sada važeće pravo vojnih invalida i porodica palih boraca?
Ne, neće umanjiti nijedno pravo, to je sada Predsednik Vučić i naredio. Ministar Đorđević je to sebi stavio u zadatak, i svima nama, je Đorđević to stavio u zadatak.
U tom zakonu će biti i nacionalno priznanje?
O tome sada ne mogu ništa da kažem. Pretpostavljam da će zakonom biti predviđeno nešto u tom smislu. To ne mogu unapred da vam kažem.
Da li ste vi kao borac i veteran tražili da se to napokon stavi u zakon, za ljude koji su devedesetih učestvovali u ratovima. Da li ste to tražili od ministra i od predsednika?
Ja sam lično kao poslanik u dva mandata u dva navrata predlagao i stavljao u proceduru jedan nacrt zakona, za koji nije bilo političke volje da se usvoji, niti da se isti razmatra. Ja verujem da će sadašnje Ministarstvo na čelu sa ministrom Đorđevićem imati saradnike u okviru radne grupe i da će taj zakon doživeti kvalitetne pomake u odnosu prema pravima porodica palih boraca, vojnih invalida, ali i boraca. Kakva vrsta promene će biti, ne znam, ali znam da će biti pozitivna. U to sam siguran. Ne bih sada da detaljišem da li je nacionalno priznanje u pitanju, materijalna dobit ili šta god već drugo, to je tema za naredni period.
Da li će biti nekakva materijalna nadoknada za učesnike ratova?
Ponavljam, da ne bih sada ulazio u te detalje. Jer će to zavisiti od mnogo elemenata, stanja u državi…
Da li je taj nacrt zakona već urađen?
U ovom trenutku postoji više nacrta. Postoji više pokušaja da se tako nešto napravi, ali poenta je u suštini da se ni jedno pravo, ratnih vojnih invalida, porodica palih boraca, civilnih invalida rata ne sme i neće umanjiti, novim zakonom. U kom pravcu će se u radnoj grupi odvijati tekst koji se odnosi na prava boraca, niti imam ovlašćenja niti mogu tako nešto da kažem, ali znam sigurno da će ta prava biti poboljšana.
Malo pre ste pomenuli da ste bili autor jednog predloga zakona. Za taj predlog mnogi kažu da je bio kvalitetno napisan. Da li ste vi taj nacrt zakona koji kod ranijih vlasti nije mogao da prođe dali na uvud aktuelnim vlastima, vašim sadašnjim stranačkim kolegama?
Ja moram da priznam da će nešto od toga sigurno biti predmet razgovora, prilikom izrade nacrta novog zakona. Da li će biti i prihvaćeno ne znam. Znam da ćemo mi ponuditi dobra rešenja i da će sigurno biti usvojeno neko dobro rešenje. Moram da kažem da ćemo se voditi interesima Srbije. Dobro ćemo razmisliti i o tome šta je to što je ekonomski moguće. Uzećemo u obzir i ekonomske mogućnosti države. U Skupštini je sada usvojen i Zakon o memorijalima, koji je prvi put posle više decenija dao na važnosti svim onim uspomenama koje ovo Ministarstvo treba da neguje, kada su u pitanju oslobodilački ratovi. To je veliki pomak napred. Sve to pokazuje koliko idemo napred i koliko se pomeraju granice, u ovoj oblasti. Tako da verujemo i da će naša borba od 1990. do 1999. godine naći tu negde svoje mesto, kao što su našli svoje mesto i momci koji su herojski poginuli, poput Tibora Cerne, majora Tepića… Ipak sa istorijske distance razmatrano treba možda još vremena da protekne da bi se tako nešto uopšte moglo razmatrati. Ovo je kratak vremenski period, ali ja verujem da će da bude sve bolje i bolje.
Partizani nisu toliko dugo čekali?
Da nisu. Oni su dobili Državu. Oni su pobedili u ratu, a naši ratovi su se završavali za zelenim stolom. Sve što smo vojnički dobijali, gubili smo za zelenim stolom. Zato je sada potrebno puno mudrosti da iz cele ove priče izađemo korektno. Ja ću i ovo apostrofirati i molio bih vas da to objavite: Dobra volja predsednika države, Aleksandra Vučića i ministra Đorđevića apsolutno postoji. Pored dobre volje imaju i čvrstu nameru da pomognu, ovoj populaciji. Znate i sami da je ministar Đorđević jedan od nas, zato i ne treba sumnjati u dobre namere. Ja ću se takođe truditi koliko je to u mojoj mogućnosti da maksimalno pomognem.
Donesen je zakon o memorijalima. Tim povodom bih vam postavio jedno, fakultativno pitanje: Da li ste zadovoljni spomenikom koji je na Savskom trgu?
Naravno da ne, ali to nije pitanje za mene. To je pitanje za one koji su tada učestvovali u razgovorima sa gradskim vlastima o pravljenju spomenika.
Onda to jeste pitanje za vas. Pošto bi ste i vi bili raspoloženi da se taj spomenik promeni? Na spomeniku piše i učesnicima ratova i žrtvama ratova. Ima delova od stakala, tu je i zarđala ograda i zarđali gelenderi…
Tadašnja stvar je bila takva i onaj ko je pregovarao sa tadašnjim vlastima. Svi znamo ko je pregovarao, barem mi iz boračke populacije znamo ko je pregovarao i dogovarao, neka on i da objašnjenje za to. Što se nas tiče mi bi smo voleli da postoji jedan lep, velelepan spomenik. Gde god da on bude postavljen, a mislim da mu je mesto u prestonici. Po meni lično mesto mu je na Ušću. Tamo treba da bude…
Intervju sa Mišom Vacićem predsednikom Srpske desnice pogledajte OVDE.
