Piše: Ivana Borić, Srpska desnica
U Beogradu stanje stabilno. Porošenko ponovio da Ukrajna neće priznati nezavisnost Kosmeta. Skot proslavio 4.juli. Besplatan ulazak u Narodni muzej produžen. Da, lepše je sa kulturom.
Naizgled, ukoliko zaobiđete crnu hroniku, na Zapadu ništa novo...
Ali, ne možemo da zaobiđemo crnu hroniku. Nikako ne možemo da zažmurimo na činjenicu da gotovo svakodnevno jedan mladi život strada od najveće pošasti današnjice – droge. Koja je baš poput epidemije zarazila sve mlađe generacije. Zarazila je maloletnike.
Da li je potrebno da deca „overe“ od prekomerne doze da bi država i nadležni organi reagovali?
Ko je kriv za to što deca postaju narkomani? Roditelji.
Deca su prepuštena sama sebi, prepuštena su ulici koja ih vaspitava. Da li rodtelji znaju sa kim im se druže deca? Gde idu posle škole? Da li danas rodtelji imaju pravo da pregledaju deci torbe ili je to nekakvom konvencijom zabranjeno? Jer građansko vaspitanje uči decu svojim pravima. Učiteljima i nastavnicima su ruke vezane. Deca imaju pravo na svoju autonomiju. Imaju pravo da biraju šta žele da budu u životu. Dečaci ili devojčice. Narkomani ili ne.
Gomila nekakvog društvenog smeća je mladima postla uzor. A sve kreće olako. Od jednog dima džointa neće niko postati narkoman. Jedna tableta LSD nikog neće učiniti zavisnikom. Linija kokaina je bezazlena. Heroin je jeftin. I on te nakon svega ubija. Dileri droge te ne čine narkomanom. Narkoman postaješ svojevoljno. To je stvar izbora. I vaspitanja. Svesti.
Đavo je bele boje. Lako dostupan. I ne postoje lakše i teže droge. Droga je droga.
Nemanja Šafarik (18) iz Bačke Palanke. Jovan Paunović (17) iz Beograda. Marija M. (16) Kragujevac. Tragično nastradali. Od predoziranja.
Porodica je osnov svega. Država ne može da interveniše bez podrške roditelja. Jaka porodica čini jaku državu. Roditelji koji imaju poverenje u svoju decu, ali se poverenje kontroliše. Problemi se ne stavljaju pod tepih. Problemi se rešavaju.
I nemojte tražiti krivca u drugima. Surova realnost je da ste krvi vi. Zato preuzmite odgovornost. Roditeljsku dužnost. Jer borba mora biti sistemska. Crveni alarm uveliko gori.
Prema statistici, oko 50% mladih je do 16 godine probalo marihuanu. Tablete ekstazija, spida i meta, ima na svakom koraku. Koštaju kao kutija cigareta. Zato obratite pažnju na šta vaše dete troši novac. Par stotina dinara ga uvodi u narkomaniju. Par hiljada dinara ga mogu ubiti.
Potrebna je sistemska kampanja. Zajednička edukacija dece i roditelja.
I za kraj, zvučaće kao kliše... Ali ako bar jedan život bude spašen – uspeli smo.
Autorski tekst predsednika Srpske desnice Miše Vacića pročitajte OVDE.
