Američki predsednik Donald Tramp se ljuti na ostale članice NATO-a, posebno na one evropske zbog toga što ne žele da podnesu veći teret što se tiče troškova odbrane. Ovo je samo jedna od mnogih stavki koje ugrožavaju odnose Evrope i SAD, pa se sada svi pitaju šta će se dogoditi sledeće nedelje tokom NATO samita u Briselu.
Odluke koje će se doneti, neće uticati smo na SAD i Evropu, već i na čitav svet, pa mi moglo da se desi da odnosi snaga u svetu budu promenjeni. O ovom pitanju, kao i o strahu evropskih saveznika, bavio se Stiven Kolinson iz CNN.
Donald Tramp je i ranije govorio da nije fer da se o svemu brine Amerika i da bi ta raspodela morala da bude fer. On nije rekao ništa novo, što nisu isticali i prethodni američki predsednici.
Američki predsednik je posebno osetljiv na američke troškove koji se odnose na zaštitu njenih saveznika, kako u Aziji, tako i u Evropi.
Ove pritužbe su igrale važnu ulogu u njegovoj predsedničkoj kampanji, pa niko u Evropi, nije mogao da kaže da nije bio spreman.
- To nas košta previše novca i iskreno oni moraju više da ulože, jer ovako sada plaćamo disproporcionalno - rekao je Tramp za CNN tokom marta 2016. godine.
Tramp je prošle godina na NATO samitu rekao da Evropa nije fer prema američkim obveznicima. On je čak na samitu G7 rekao da je NATO sporazum, gori od sporazuma NAFTA.
Sada, uoči NATO samita u Briselu sledeće nedelje, Trampov bes postaje sve veći.
On je već poslao pisma vladama više različitih zemalja, što povećava strah da bi on mogao da ovaj savez dovede u rizik.
Iako ništa nije sigurno, evropske države ipak imaju razlog za zabrinutost, pošto je Tramp itekako poznat po tome da ume da povuče svoju državu iz važnih sporazuma, što je do sada više puta i uradio.
I dok su sa jedne strane Trampove žalbe opravdane, kritičari se plaše da bi ovo moglo da razdvoji sistem koji je SAD učinio među najbogatijim i najsnažnijim državama na svetu.
Trampova ideja i rešenost da "Ameriku stavi na prvo mesto" komplikuju napori Angele Merkel i Tereze Mej da od svojih građana traže više novca, kako bi se zadovoljili zahtevi SAD.
Oni će takođe imati izuzetno malu podršku kada je reč o slanju trupa u bilo koje ratove pod vođstvom Trampa, piše CNN.
Takođe, Trampova sumnja u strane institucije bi mogla da ugrozi i njegove zahteve za većim troškovima, kao i njegova pogrešna shvatanja da je NATO klub čiji evropski članovi poseduju milione ili milijarde dolara.
NJegovu posvećenost NATO-u donekle ugrožava i njegova saradnja sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, čija je politika osmišljena da podriva Zapad. A ovo njegovi zapadni saveznici vide kao pretnju po svoju bezbednost.
Ostali saveznici strahuju da ih SAD više neće braniti ako ne zadovolje zahteva potrošnje, što bi moglo da podrije centralnu strukturu NATO-a i da obraduje Moskvu.
Sposobnost NATO članica da izmiruju svoje obeveze u visini od 2 odsto njihovog BDP, već duže vreme je problem u Vašingtonu.
- Ako imamo kolektivnu odbranu, to znači da svi moramo podjednako da učestvujemo. Mi sada imamo neke partnere koji ne mogu da ispune svoje obaveze - rekao je Baraka Obama u Briselu 2014. godine.
- Situacija u Ukrajini nas podseća da naša sloboda nije besplatna i da moramo da platimo osoblje, obuku i oružje kako bi osigurali rad NATO snaga - rekao je on.
Šest godina ranije, isto tokom NATO samita, bivši predsednik DŽordž Buš je pozvao NATO članice da poveću svoja ulaganja u odbranu kako bi podržale operacije NATO-a i EU.
- Amerika veruje da ako Evropljani investiraju u svoju odbranu, da ćemo biti jači i sposobniji da radimo zajedno - rekao je on.
Čak i bez Trampa je bilo neizbežno da Amerika počne da preispituje svoje obaveze u inostranstvu, kao i troškove oko NATO-a.
Oni su takođe posebno bili angažovani u Evropi i tokom Drugog svetskog rata, kao i Hladnog rata.
Sada mnogi strahuju da će se u Briselu sledeće nedelje ponoviti scena sa samita G7 u Kanadi, kada se Tramp posvađao sa gotovo svim vodećim svetskim liderima.
Poslednje NATO brojke pokazuju da su se od 2017. godine povećali troškovi odbrane na 4,3 odsto od ukupnog BDP za svaku državu članicu EU, kao i Kanadu.
Ovo se dogodilo zbog većeg straha od Rusije, najviše zbog aneksije Krima 2014. godine. Međutim, problem sa SAD seže dublje od samih brojki, piše CNN.
Mnogi američki zvaničnici koriste ovo kako ućutkali Trampove kritičare, koji ističu da on namerno ruši NATO savez jer želi bolje odnose sa Putinom.
- Ako mislite da je Rusija pretnja, postavite pitanje zašto Nemačka troši manje od 1,2 odsto svog BDP na odbranu - rekao je Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost DŽon Bolton za CBS.
Nemačka će povećati troškove
Nemačka je obećala da će u svoju odbranu uložiti više do 2025. godine. Plan joj je da uloži 1,5 odsto u odbranu. Ulaganje u odbranu je uvek nezgodna tema u nekoj državi, posebno ako se radi o onoj koja je imala militarističku prošlost.
U pismu Merkelovoj, Tramp je rekao da razume politička ograničenja zbog kojih je Nemačka smanjila svoje troškove.
Međutim, evropske države ne prestaju da strahuju da će SAD početi da dovode u pitanje sopstvenu predanost evropskoj odbrani ako Evropa ne uloži više.
Evropske države su SAD pružile veliku podršku nakon terorističkog napada 11. septembra 2001. godine.
Velika Britanija i Kanada su pretrpele velike gubitke dok su se sa SAD borile u Avganistanu. U toj grupi se našla i Nemačka.
Dok Tramp nastavlja da besni, postoji zabrinutos da on čak i ne deli zajedničke vrednosti sa ostalim članicama NATO-a.
Šta bi Amerika mogla da traži od svojih saveznika?
U kolumni za "Vašington post", En Eplbom analizira predstojeći samit NATO-a kao i susret Trampa sa Putinom.
- Prvi put od 1945. godine Evropa se bori sa američkim predsednikom koji ima fundamentalno drugačiji pogled na međunarodnu ulogu Amerike... On može da koristi svoj sastanak sa Putinom u istu svrhu: da zastraši Britance, Nemce i druge zabrinute agresivnim ruskim ponašanjem, i da ih primora da rade ono što on želi, u svakoj sferi za koju se zabrine - piše kolumnistkinja "Vašington posta".
Ona iznosi i pretpostavku da će shodno tome možda od Nemaca biti zatraženo da unište svoju automobilsku industriju u zamenu za držanje američkih trupa u Hajdelbergu, prenosi Slobodna Evropa.
"Možda će Britancima biti rečeno da dovedu do bankrota svoje poljoprivrednike u zamenu za obećanja o zajedničkim manevrima. Što se tiče manjih zemalja - Estonije, Litvanije - nemaju sreće: nemaju mnogo čipova za pogađanje u ovom novom pokeru, a mogu ih i prodati Putinu - ako ih želi - po niskoj ceni."
Istovremeno, Forin polisi piše da izgleda da Tramp ne poznaje istoriju i da stoga ne iznenađuje to što i Evropljani i Amerikanci sada gledaju na samit NATO-a u julu sa određenom zebnjom.
- Iako se može raditi na postepenom smanjenju uloge SAD u Evropi i prepuštanju Evropljanima da se bave sopstvenom odbranom, kretanje u tom pravcu zapravo čini EU važnijom, a ujedno igra bitnu ulogu u održavanju mira i prosperiteta u Evropi. Ako Tramp želi manje da čini za NATO, ukratko, on bi trebalo da prihvati EU umesto da je negira - ističe politički magazin.
-Vašington nije želeo da nijedna zemlja ne bude dominantna u Evropi ili da je unificira pod njenim rukovodstvom, jer bi regionalni hegemon ove vrste bio konkurent i može na kraju pokušati da uspostavi značajnu bezbednosnu ulogu na zapadnoj hemisferi i prisiliti Amerikance da se više brinu za odbranu svojih obala - piše "Forin polisi".
Forin polisi navodi i da danas u Evropi nema potencijalnog hegemona i da stoga ne postoji ozbiljna pretnja regionalnoj ravnoteži moći.
Kada je reč o sastanku sa Putinom, u tekstu se tvrdi da ako je Tramp pametan i zainteresovan za dobar sporazum sa Putinom, on bi želeo da se pojavi u Helsinkiju nakon uspešnog samita NATO-a i jedinstvenim savezom iza sebe.
- Ako bi se Tramp pojavio sa neuspešnim samitom NATO-a, Putin bi već postigao osnovni strateški cilj i imao bi malo razloga da Trampu napravi bilo kakvu uslugu - zaključuje Forin polisi.
Fajnenšl tajms podseća da će za par nedelja Tramp održati svoj prvi samit sa još jednim liderom kojima ima neprijateljski odnos prema EU - Vladimirom Putinom. FT smatra da politički lideri EU imaju razloga da gledaju na taj sastanak sa realnim strahom.
Rusi ozbiljno jačaju mornaričku pešadiju. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Telegraf
