Piše: Dragan Milašinović

Reč je, dabome, o Kosmetu. I ne radi se, kako izgleda na prvi pogled, o još jednoj u moru nesuvislih izjava kojima nas o južnoj srpskoj pokrajini bombarduje predsednik Srbije od trnutka kada je, na prvim pogled ničim izazvan, proglasio stanje „unutrašnjeg dijaloga“, niti o stalnoj potrebi da laže koja polako postaje patološko stanje njegove svesti, kako misle neki njegovi kritičari. Ovde je reč o sračunatom obraćanju javnosti tzv. „dečijim jezikom“ kao delu šireg manipulativnog scenarija čiji je cilj promena svesti o Kosmetu kao sastavnom delu Srbije i pokušaju dekodiranja Kosovskog zaveta kao duše srpskog nacionalnog bića. U toj operaciji, kreiranoj u TAVISTOK laboratorijama(2), Vučić je samo izvršilac, a njegove bezočne laži tek puko oruđe koje treba da anestezira srpski narod u predstojećoj amputaciji Kosmeta.

Sa aspekta njegovih nalogodavaca cilj te manipulativne operacije nije da Vučiću obezbedi političku i krivičnu nekažnjivost za veleizdaju koju namerava da učini, mada je to za njega primarni motiv, već da obezbede da otimanje Kosmeta od Srbije ne postane žarište koje će ugroziti sve što su do sada postigli u globalističkom osvajanju Srbije.

Dakle, bitno je uvek imati na umu da Vučićićevi nastupi imaju svoj smisao, bez obzira što uvek ne izgleda tako, kao i da on radi po naloženoj matrici i prema tehnologijama razvijenim van Srbije, koje nametnu laž podrazumevaju kao osnovno oruđe. Kako je u tom nametanju ponavljanje, uz gušenje suprotnih argumenata, osnovni koncept naša je dužnost da te laži demaskiramo argumentima, a svaki pripadnik srpskog naroda mora u sebi naći volje i vremena da sem onoga što mu utiskuju u svest režimski i rijaliti mediji sam potraži i na strani koju mu skrivaju.

Zato je smisao ovog teksta da pokaže koliko laži Vučić potura u samo jednoj rečenici, navedenoj na početku, a da mi ne bi prišivao kako sam je izvukao iz konteksta citiraću ceo pasus čiji je ona deo:

„Sve što su oni izgubili, da jedan metar dobijemo, dobitak je, jer sada nemamo ništa. LJudi treba da imaju poverenja u svoje rukovodstvo koje danonoćno radi na tom pitanju. Danas nismo sasvim isključeni iz toga, a do 2012. godine samo su čekali da stavimo potpis na nezavisnost koja je Kosovu data“, kazao je Vučić. 

Smisao manipulativne metode “dečijeg jezika”

Smisao korišćenja „dečijeg jezika“ kao manipulativne metode u obraćanju javnosti je u upotrebi jednostavnih rečenica, izraza i primera toliko očiglednih da normalni um nema potrebu da na njih kritički reaguje, što samim tim  kod pojedinca parališe ili značajno usporava proces kritičkog mišljenja. Kada Vučić kaže da je Kosovo izgubio još car Lazar (a ne kaže da smo ga vratili) ili da je bolje imati metar neke teritorije nego ništa, odnosno kada nam je Dačić govorio “Ako je Kosovo naše zašto ne držimo sednice vlade u Prištini”, vi koliko god bili svesni da su to besmislice nemate stvarnu intelektualnu potrebu da idete u dubinu, da komentarišete ili rasuđujete, već se prosto zapitate “zašto ovaj truća nešto što svi znaju”, i idete dalje. No, poruka ostaje, svest je ne odbacuje. Izgleda šašavo, ali deluje. I redovno se koristi u manipulacijama svih vrsta, od reklamnih do političkih.

Takođe, deca obično uvek govore u sadašnjosti, što u političkoj primeni ove metode oslobađa manipulatora da objašnjava odnos uzroka i posledica vezanih za stavove koje tako iznosi, a to je u politici najbitnije. U konkretnom slučaju kada nam Vučić poručuje kako je jedan metar Kosova bolje nego ništa, to je toliko očigledno da se Vaš um bavi banalnošću samog izražavanja, a ne postavlja prava pitanja da li zaista mi nemamo ništa i ko je stvarno kriv što nemamo ništa? A to je suština, zar ne!

Vučićevo davljenje u sopstvenim lažima

Vučićeve predstave zasnovane na bezočnim lažima mogu davati efekte samo u medijskom prostoru gde se potpuno kontrolisani informativni sadržaji smenjuju sa programima za suspendovanje kritičke svesti javnosti, a upravo to imamo danas u Srbiji u kojoj se na nacionalnim frekfencijama emitiju višesatni otvoreni rijaliti sadržaji, što ne postoji nigde u Evropi, a verovatno ni u svetu. A tu su i tabloidi pretvoreni u informativna glasila. U takvoj postavci Vučićevo  „da jedan metar dobijemo, dobitak je, jer sada nemamo ništa“ prolazi kao aksiom. 

No, to je laž. Počećemo od Rezolucije 1244. SB UN koja Srbiji garantuje suverenitet na Kosovu i Metohiji i koja je jedini važeći međunarodni pravni akt o Kosovu. Za nju su glasale i sve one sile koje su priznale Kosovo. To što nam Vučić tvrdi da one o toj Rezoluciji više neće ni da diskutuju, mi nikada nismo čuli od nijedne stalne članice Saveta bezbednosti. Nikada. Niti je bilo zvaničnih inicijativa da se ta Rezolucija poništi ili izmeni. Dakle, on laže! Ili je potpuno nesposoban kao pregovarač ili, iz nekog razloga, neće da se poziva na važeću Rezoluciju koja nam ide u prilog! Ako su Tadić i Jeremić svojevremeno prenebegli Rezoluciju 1244. i krenuli u evropski koncept EULEKS-a, ukidanje ove misije daje mogućnost Vučiću da Rezoluciju vrati na sto potpuno legitimno. On to može da učini lako jer Rezolucija 1244. i dalje je jedini zvanični okvir za rešavanje kosmetskog pitanja. Neka on to pokrene pa neka SAD i Britanija javno kažu da su protiv Rezolucije za koju su same glasale. Dakle, on ima to NEŠTO, samo ne želi da ga koristi! Zašto? 

Takođe, u političkom smislu Vučić kroz tzv. “Srpsku listu” može izazvati pad kosovske vlade kad god poželi! Upravo njihovi glasovi su omogućili Haredinaju da formira vladu i njihovim glasovima ili davanjem kvoruma ta vlada se drži na vlasti. Uostalom, sam Vučić je njihov ulazak u kosovske institucije nazvao pobedom svoje politike. O mogućnostima da utiče na politički život u pokrajini brujali su svi njegovi mediji kao opravdanje za izdajnički čin tzv. “Srpske liste” kada je svojim glasovima praktično odabrala šiptarskog premijera. Kako je to odjednom postalo NIŠTA? 

No, sve i da jeste ništa tu dolazimo do pitanja zašto nemamo NIŠTA i ko je za to kriv? Vučićeva lupetanja kojima čas za gubitak Kosova okrivljuje kneza Lazara, čas Kumanovski sporazum, čas “žute”, čas nekakve “one”, a od pre neki dan čak i poslanika Slavišu Ristića, jeftina su demagogija njegove rijaliti-politike. Da vidimo stvarnog krivca. 

U trenutku dolaska Nikolića na vlast i Vučićevog postavljanja za svemoćnog PPV-a (Prvog potpredsednika vlade), gde je Dačić ucenjen nekakvim Bananama bio premijer-potrčko, tzv. briselski dijalog bio je tek u začetku, a Srbija je na Severnom Kosmetu imala sve uspostavljene državne strukture (policiju, sudove, opštine, prosvetu, poštu, zdravstvo, železnicu itd), koje su funkcionisale po zakonima Srbije. Srbi su se za to izborili zahvaljujući “Čuvarima mosta” koji su svojim telima fizički zaustavili najezdu Šiptara na srpske sredine kada su se država povukla sa Kosmeta, a zatim su se i politički profilisali kako bi izbegli hapšenja od strane KFOR-a. Koštuničina vlada je vešto iskoristila vakuum koji je nastao i jednu po jednu vratila srpske institucije na taj deo Kosmeta i to je jedino korisno što je Koštunica stvarno uradio za srpske interese. Te insitucije su bile stabilne i funkcionalne u trenutku kada se na sceni srpske vlasti pojavio Vučić. Dakle, itekako smo imali NEŠTO! 

Briselskim sporazumom sve to je predato u ruke Šiptarima, pri čemu je Vučić koristio čak i metode direktne ucene, pa i fizičke prisile prema Srbima na terenu koji su se surostavljali takvoj politici. Šiptarima telefonski broj nisu dali nekakvi “ONI” već Vučićev režim u kome je Rasim LJajić potpisnik tog dokumenta potpredsednik vlade. Policiju i sudove nije raspustio Tadić, već Vučić. I tako redom. Ako danas imamo NIŠTA krivac za to može biti jedino Vučić. I njegov prvi asistent Ivica Dačić. Pokušaj da se drugi okrive za ono što je sam uradio prepoznatljiva je nota Vučićevih političkih nastupa od kada se dočepao vlasti što ukazuje na makijavelističku stranu njegovog karaktera. Na pitanju Kosmeta njegova bezobzirnost, licimernost i sebičnost dostižu kulminaciju. 

Umesto zaključka

Posle svega što je radio i radi ne može biti iznenađenje što od Vučića dobijamo Kosovo na metar, a laži na tone. Otuda je demaskiranje njegove jeftine, ali zbog kontrole medija, delotvorne demagogije stalna obaveza patriotskog diskursa. U tu svrhu služi i ovaj tekst, kao i drugi tekstovi o Kosmetu ovog i drugih autora. 

Ono što jeste  žalosno i frustrirajuće je što je pravi odgovor Vučiću na njegovu priču o “metru” stigao od strane Šiptara: 

„Niko ne zaslužuje, niti će dobiti ijedan metar Kosova. Suverenitet i teritorijalni integritet Kosova neće biti ugroženi ni sa jedne strane. Nema tih para, ni sad ni nikad“, poručio je Vučiću šef šiptarskog pregovaračkog tima Avni Arifi.

Ni jedan Srbin iz domena politike nije se dosetio da mu to kaže! Valjda im je metar dosta!

OVDE pogledajte kako se Srbija ogrešila o junake sa Košara.

Izvor: anfor. org