Piše: Jovo Vukelić

Dramatizovanje oko toga da SPC promeni odluku i da prihvati da Papa Francisko poseti Srbiju i uputi mu poziv, koje širi ovih dana u srpskim medijima Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova, je krajnje nekorektan gest prema SPC i pravoslavnim vernicima.

I ujedno povod za našu seriju tekstova povodom ideje o poseti Rimokatoličkog poglavara Srbiji, koja se neprekidno priprema i preispituje već decenijama.

Dačić ističe: „Voleo bih da se oko toga (posete pape Srbiji)  postigne saglasnost, a naročito bih voleo da se ne igramo sa tim, jer je to pitanje od državnog i nacionalnog interesa.“

Stepinac kamen spoticanja u odnosima Vatikana i SPC

Kad se znaju razlozi zašto se SPC protivi poseti rimokatoločkog poglavara, a prvi je holokaust za vreme NDH nad stotinama hiljada Srba u Hrvatskoj i postojanje sistema logora Jasenovac (čiji je komandant bio predhodno raščinjeni rimokatolički fratar Tomislav Filipović , alijas Vjekoslav Majstorović, poznat po nadimku Fra Satana). U progonima i proterivanju Srba iz Hrvatske pod ustaškim režimom od 1941 do 1945. učestvovali su i biskupi i fratri, čak njih 1.200  i organizovali su pored toga i rimokatoličenje pravoslavih Srba. Ko nije prihvatao promenu vere i nije pobegao iz Hrvatske bio je brutalno ubijen. Takvih Srba je stotine hiljada.

Drugi razlog neprihvatanja od strane SPC da rimokatolički poglavar dođe u Srbiju je neprihvatljivo za SPC proglašavanje nadbiskupa Alojzija Stepinca, rimokatoličkog poglavara u Hrvatskoj za vreme HND, za blaženog od strane Vatikana (to je učinio papa Jovan 2, Vojtila).

SPC se ne slaže ni sa trenutnim procesom kanonizacije ovog krajnje kontraverznog biskupa od strane Vatikana. On je podržavao ustaški režim NDH, veličao ulogu poglavnika Pavelića.

Svuda je Stepinac bio u prvim redovima sa ustašama, govore o tome brojne fotografije i dokumenti. Srpski istoričari, i ne samo oni, imaju mnogo dokaza o njegovoj podršci fašističkom režimu, umešanosti u zločine ustaša i svireposti u progonima u ubijanjima Srba, žena i dece.

I na suđenju koje je održano posle Drugog svetskog rata kada je Stepinac proglašen krivim izneto je mnogo valjanih dokaza o njegovoj krivici. Jedino ako Srbija ne priznaje to suđenje Stepincu za vreme SFRJ onda ti dokazi nama Srbima ne vrede.  Nadbiskup Stepinac nikada nije izgovorio ni reč osude ustaških zločina.

Može li se sve ovo tek tako gurniti u stranu, staviti ad akta i zarad trenutnog nepriznavanja kvazi države Kosova od strane Vatikana i tražiti od SPC da promeni odluku i pozove papu Franciska u Srbiju?

Naš istoričar Aleksandar Raković, i verski analitičar Draško Đenović ocenjuju „da to što Vatikan nije priznao samoproglašenu nezavisnost Kosova nije adut koji se može potezati kada je reč o papinom dolasku.

Mešanje srpskih vlasti u odluke i poslove SPC

Na ovaj način Dačić otvoreno traži od SPC da promeni odluku i pozove papu u Srbiju i tako direktno vrši pritisak na SPC i meša se u odluke i poslove crkve. I po Ustavu to nije dozvoljeno.

Naravno, odluka SPC da pozove papu u posetu bi bio politički skoro samoubistven postupak, dugoročno štetan po srpske nacionalne i državne interese. Sa kobnim posledicama po položaj preostalog srpskog stanovništva u Hrvatskoj, koje je i dalje izloženo pritiscima za iseljavanje, pretnjama, pljačkanju imovine… Zato se broj Srba u Hrvatskoj svake godine smanjuje. Ima ih sada jedva 4 odsto.

Tako da niko, pa ni I. Dačić nema prava da se igra ovakvo ozbiljnim temama i problemima, zarad ostvarenja nekih sitnih i prolaznih interesa.

Dalje, Dačić nastavlja govori o tome kako bi „bilo katastrofalno da papa Francisko ode na „Kosova“, a da ne dođe u Beograd“!

On znači kaže da postoji mogućnost da prvi čovek Vatikana poseti kvazi državu Kosovo, a da ne poseti Srbiju? Ko li mu je tek ovo šapnuo? Prvo, Papa ne može da poseti Kosovo, kad Vatikan ne priznaje tu kvazi državu i nije je priznao ima cela decenija. Na čiji poziv bi on išao u posetu neprizantom Kosovu?

Znači, Francisko bi mogao posetiti Kosovo i Metohiju, samo kao deo teritorije Srbije, a za to bi opet morao da dobije odobrenje i poziv većinske verske konfesije, a to je opet naša Srpska pravoslavna crkva.

Pravi razlozi zašto aktuelni papa ne namerava da poseti Kosovo poznati su bolje upućenim u verske odnose. Vatikan je nezadovoljan, kao i druge države, što se od Kosmeta stvara islamska zemlja, u kojoj su ugrožene sve druge konfesije. To je glavni razlog nezadovoljstva Vatikana, jer su rimokatolički vernici na Kosmetu ugroženi i njihov broj se smanjuje.

Dačić dalje navodi „kako je dolazak pape u našem interesu“. Ovo je  neodovorna izjava pa skoro svako razuman ostaje zapanjen. Poznato je svima da se ni Vatikan, ni nijedan papa do danas, skoro 80 godina od počinjenih zločina u NDH i Bosni i Hercegovini nad Srbima , kao i nijedan poglavar Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj nije nikada izvinio Srbima i Srpskoj crkvi za stravične zločine u kojima je učestvovao i deo rimokatoličkog klera, mnogi biskupi i fratri.

U knjizi Viktora Novaka „Magnum Krimen“- Pola veka klerikalizma u Hrvatskoj“, najpoznatijeg istoričara i priznatog stručnjaka za zlodela Rimokatoličke crkve u NDH navode se desetine i desetine imena i prezimena rimokatoličkih sveštenika koji su okrvarili ruke. Rimokatolička crkva se nikada nije ogradila od njih, nije ih ekskomunicirala , ili osudila. Naprotiv, krili su te ubice po manastirima širom sveta, a Pavelić ih je odlikovao visokim ordenima.

Pre dolaska u Srbiju neophodno je da najviši prestavnici Svete Stolice odu i u ustaški logor Jasenovac i traži oproštaj za grehe! To je stav velike većine pravoslavnih vernika SPC.

Dačić konkuriše Nostradamusu

Većina, ogromna većina pravoslavnih građana i u Srbiji i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori i u drugim sredinama je protiv posete poglavara Vatikana Srbiji iz navedenih i mnogih drugih razloga pored morbidnih ubistava i proterivanja Srba, silovanja, pljački kulturnog blaga, rušenja kuća i crkava… Vernici i pripadnici Srpske pravoslavne crkve su protiv takve jedne posete koja bi Srbiji kao državi i i pravoslavnim Srbima donela sramotu i poniženje.

Niko nije protiv, kako misli I. Dačić „da se naši zvaničnici sreću sa poglavarom katoličke crkve“. Ali, kako kaže pok. istoričar Dragoljub Živojinović: „Stvari su složene i zato što su istovremno usko povezani i crkveni i državni interesi“.

Na kraju svoje izjave Dačić je izneo uverenje „da od pape Franciska nećemo imati boljeg sagovornika na tom mestu u narednih nekoliko vekova“.

Nećemo koristiti ovu dobru priliku da pitamo potpredsednika vlade Srbije detaljnije o ovim njegovim saznanjima o dalekoj, vekovnoj budućnosti i ulozi pape Franćeska, kojima čak konkuriše čuvenom proroku Nostradamusu, ali su ovakve izjave svakako neozbiljne i neprimerene.

Da ponovimo: poseta poglavara Rima Srbiji ima značaj za Srbiju i SPC pod uslovom da se Rimski episkop pokloni žrtvama u Jasenovcu i osudi zločine svojih biskupa i fratara koji su učestvovali zajedno sa ustašama iz NDH u pokoljima nad Srbima.  To je ključna stvar za Srbiju.

Ali, kako kaže Drago Pilsel, hrvatski novinar „Rimokatolička crkva u Hrvatskoj se do danas nije ogradila od ustaštva kako su to ranije učinili njemački biskupi od nacizma“.

I zato su nade slabe, male, skoro ništavne u preokret u odnosima Vatikana i SPC, pravoslavnih i rimokatolika, a onda i Srba i Hrvata…

(Drugi nastavak: Potreba zločinca da bude na mestu zločina)

Izvor: izmedjusnaijave.rs