Hitler i Ler – ideja o strašnom razaranju Beograda
Odluku da se čitav Beograd sravni sa zemljom doneo je krajem marta meseca 1941. lično Adolf Hitler, razjaren vestima o demonsracijama protiv potpisivanja Trojnog pakta i rušenju vlade Cvetković - Maček. Podsetimo, pod sve većim pritiskom fašističke Nemačke, ova vlada je potpisala protokol o pristupanju Trojnom paktu (Nemačka, Italija, Japan), ali slobodarski i ponosni srpski narod odmah je javno ispoljio svoje nezadovoljstvo ovim činom. Grupa rodoljubivih srpskih ofocira odmah je izvršila puč, zbacila vladu Cvetković - Maček i na presto dovela maloletnog kralja Petra II Karađorđevića. Hitler je nakon toga, na hitno održanoj konferenciji sa svojim generalima, doneo odluku o napadu na Jugoslaviju, s ciljem da je razbije i uništi kao državu. Ova odluka je u istoriji poznata pod šifrom “Poduhvat 25.” Hitler je tražio da bombardovanje Beograda realizuje vazduhoplovni general Aleksandar Ler. Upravo ovaj ozloglašeni general je Varšavu sravnio sa zemljom, pa je to bila njegova odlična ''preporuka'' koja je korespondirala sa Hitlerovim zahtevom da se naš grad i zemlja do temelja unište. Ler je vrlo brižljivo, gotovo matematički precizno, osmislio u koliko će talasa biti bombardovana naša prestonica i koliko će bombi biti bačeno, kako zapaljivih tako i klasičnih.
6. april – hiljade bombi i ''zločinački marš''
Hitler je odlučio da tajni znak za početak napada na Jugoslaviju i bombardovanje Beograda bude „Marš princa Eugena”. Ova numera nije izabrana slučajno, a njena simbolika ogleda se u tome što su elitne, zločinačke trupe nacističke Nemačke nosile upravo naziv: ''princ Eugen''. Zvuci ovog ''zločinačkog marša'' emitovani su preko Radio Berlina u 5.20 sati ujutro, 6. aprila 1941. godine. U napadu zapaljivim granatama tog strašnog jutra pogođeno je zdanje srpske nacionalne biblioteke na Kosančićevom vencu. Prema izveštaju nacističkog Operativnog štaba, prvog dana vazdušnih napada na Beograd bačeno je ukupno 218,5 tona eksploziva, a tokom višednevnog bombardovanja stradalo je oko tri hiljade Beograđana (tačan broj žrtava još nije tačno utvrđen). U nekoliko paklenih dana potpuno je uništeno zdanje Narodne biblioteke. Požar je trajao nekoliko dana, a prema rečima stanovnika koji su živeli u okolini, ruševine su se pušile mesecima. Tako je najveća i najvrednija riznica kulturne baštine ovog dela Evrope u samo nekoliko trenutaka sravnjena sa zemljom.
Razaranjem Narodne biblioteke uništen je skoro čitav nacionalni fond koji je početkom 1941. obuhvatao oko 354.000 naslova i publikacija! Narodna biblioteka u tom periodu raspolagala je sa oko pola miliona bibliotečkih jedinica, što svakako predstavlja neprocenljivo kulturno blago jednog naroda. U njoj su se nalazile i zbirke turskih rukopisa, starih štampanih knjiga od 15. do 17. veka, starih karata, gravira, slika, novina. Osim toga, u njoj su bile sabrane sve knjige štampane u Srbiji od 1832. godine, ali i kompletne biblioteke Vuka Stefanovića Karadžića, Lukijana Mušickog, Đure Daničića i drugih. U njoj je čuvana građa koja je obuhvatala hronološko razdoblje od gotovo hiljadu godina.
Na osnovu svega navedenog možemo zaključiti da je plansko uništenje naše biblioteke od strane nacista najveći pojedinačni zločin učinjen nad kulturnom baštinom u čitavom periodu Drugog svetskog rata.
Priznanje: hteli smo da uništimo vekovni kulturni identitet Srba
Posle sloma nacističke Nemačke, u maju 1945. general Aleksander Ler predao se britanskim trupama, koje su ga izručile vlastima Jugoslavije. U prvom istražnom iskazu, datom oficirima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, general Ler je naglasio da mu je lično Adolf Hitler izdao naređenje za potpuno razaranje Beograda.
- U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku, pa tek onda ono što je za nas vojnički bilo interesantno - naglasio je Ler.
Na pitanje jugoslovenskih oficira zašto baš Narodnu biblioteku, odgovorio je:
- Zato što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda….
''Čitam, čitaš'' – mladi ljudi koji se kulturom bore protiv zaborava
Posle svega, veliki, tužni krater na Kosančićevom vencu stoji i dan danas. Svakodnevno nas podeseća na rat, genocid i ideju o uništavanju tragova srpskog naroda za sva vremena. Ipak, grupa mladih i kreativnih ljudi odlučila je da se odupre zaboravu.
Projekat ''Čitam,čitaš'' već godinama ima za cilj popularizaciju knjige i čitanja. Osnovna aktivnost koja se sprovodi u okviru ovog projekta je festival knjige, koji se svake godine tradicionalno održava na mestu stradale Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. Osnovna aktivnost samog festivala je trampa polovnih, već pročitanih knjiga. Na ovaj način ''Čitam, čitaš'' doprinosi revitalizaciji srušene biblioteke i oživljava njenu primarnu svrhu: širenje znanja i pružanje mogućnosti svakome da dođe do knjige.
Izvor: Pravda
