Piše: Kiril Benediktov
Operacija je koordinisana od strane mirovnih snaga UN-a, a smešteni su u demilitarizovane zone između Izraela i Sirije, a koju operaciju su sprovele IDF - Izraelske odbrambene snage. Iz mrtvog grada Kuneitre kroz aneksiranu od strane Izraela Golansku visoravan pod budnim očima Izraelaca, "Beli šlemovi" su autobusima prevezeni na jug do reke Jordan. Prešavši most Alenbi, borci iz "Sirijske civilne zaštite" su se našli na teritoriji Kraljevine Jordan. Tu su konačno mogli doći do vauzduha - uspeli su da izbegnu najgore.
Najstrašnije za "Bele šlemove" bilo bi da budu u zoni pod kontrolom sirijske armije. Sirijske snage slomile su otpor terorista na jugozapadu Sirije i oslobodili pokrajinu Daraa, a najgori scenario za "Bele šlemove" u razrušenoj Kuneitri bio bi neizbežan.
Da bi se shvatilo zašto se "Beli šlemovi" toliko plaše dolaska sirijskih snaga, neophodno je da se osvrnemo unazad nekoliko godina.
U proleće 2011. godine u Siriji su izbili, inspirisani od strane zapadnih obaveštajnih službi, nemiri koji su prerasli u građanski rat. Tokom godina, rat je zahvatio gotovo čitavu teritoriju zemlje. U pokrajinama koje su zauzele snage "opozicije" Asada, nijedna služba spasavanja države niti državne zdravstvene institucije nisu radile. Na tim teritorijama došlo je do nastanka prvih timova dobrovoljnih spasilaca, koji su inicijalno formirani. Pomagali su da se izvlače ljudi iz ruševina uništenih kuća, organizuju snabdevanje lekovima i proizvodima - uopšte, angažovani su u neophodnom i plemenitom radu.
Ta osoba sa engleskim imenom i francuskim prezimenom zaslužuje da se nešto više kaže o njemu. Diplomirao je na Kraljevskoj vojnoj akademiji u Sandherstu i formalno se smatra oficirom britanske vojske, ali je radio i u obaveštajnoj službi (MI6). Le Mezjurijev dosije je obiman. Radio je u Bosni, na Kosovu, Iraku, Libanu. Kako je 2015. godine slobodni novinar Vanesa Bili objasnila, on je bio koordinator NATO obaveštajne službe u Prištini i snosio je veliki deo odgovornosti za genocid nad Srbima, koji su sprovodili Albanci, oslanjajući se na vojnu moć NATO-a. Ubrzo nakon što je Kosovo otcepljeno od Srbije, Le Mezujri se povukao i pristupio UN-u (paralelno sa pripadnicima privatnih vojnih kompanija). Po njegovim rečima, shvatio je da u uslovima savremenih ratova "humanitarna pomoć može biti efikasnija od vojske". Le Mezijuri je razvio čitavu tehniku korišćenja humanitarne tehnologije da "stabilizuje krhke države" kroz "sektor bezbednosti" i "program demokratizacije". Ove glasne i lepe reči su maskirale ružnu suštinu bivšeg britanskog obaveštajnog oficira (da li je bivši?) - staviti humanitarne aktivnosti u službu političkih interesa vlade Velike Britanije i njenih saveznika.
U martu 2013. Le Mezjuri se sastao u Istanbulu sa predstavnicima "Sirijskog nacionalnog saveta" - koalicija sirijske opozicije koja je nastala pre svega zahvaljujući novcu Katara i Crvenog polumeseca iz Katara. Na ovom sastanku rođeni su "Beli šlemovi" - organizacija koja je odigrala veoma važnu ulogu u percepciji rata u Siriji od strane svetske zajednice.
Dobro je poznato da se u našem vremenu, rat i prva njegova najvažnija slika vide na TV-u. Simpatije i antipatije "spasilaca" koji posmatraju rat sa sigurne udaljenosti direktno zavise od onoga što se prikazuje na ekranu. I u sirijskom ratu, ekran je stalno obasjan - "Beli šlemovi" - snažan čovek sa belom kacigom i žuto-plavom trakom na rukavu, sa jedinim "oružjem" - digitalnim kamerama.
Primanjem velikodušnih i sasvim zvaničnih sredstava od vlada Sjedinjenih Država, Nemačke, Danske, Holandije i ništa manje jakog, ali nezvaničnog sponzora - Katara, koji je od samog početka bio glavni partner Le Mezjuria, "Civilna zaštita Sirije" pokrenula je sjajnu aktivnost. Imala je samo u Siriji oko 120 centara, ali iz nekog razloga samo na teritorijama pod kontrolom opozicije. Gradove i provincije pod kontrolom zakonitih sirijskih snaga "Beli šlemovi" su u velikom luku izbegavali.
Većinu vremena dobrovoljci "Sirijske civilne odbrane" provodili su u postavljanju fotografija bolnica, škola i džamija na njihovim tviter i fejsbuk nalozima, srušenih - obavezno ! - od strane vazduhoplovnih snaga Sirije ili od strane ruskih aviona. Odmah, prema utvrđenim šemama, ovi "neoborivi dokazi" postavljani su na njihovoj internet stranici "Sirijskog centra za praćenje" u Londonu, a nakon toga bi se ponovo začule pretnje iz Vašingtona.
" 227 `Belih šlemova` je ubijeno, a 600 je ranjeno od početka sukoba tokom humanitarnih operacija", naveo je DŽejms Le Mezujri na svom tviteru. Moguće je da su se obični volonteri "Sirijske civilne odbrane" uvek smatrali potrošnim materijalom, te da im ih nije bilo žao. To nije sprečilo zapadne medije da uvrste "Bele šlemove" u legende - organizovanje neustrašivih altruista koji rizikuju svoje živote kako bi spasili nesrećne žrtve od "krvavog diktatora" Asada i njegovog patronaša Vladimira Putina. U avgustu 2016. godine, "šlemovi" su čak nominovani za Nobelovu nagradu za mir. Tada su im pripisali više od 56 hiljada spasenih života. Mnogi zapadni mediji su namerno citirali jednog takvog spasioca: "Kada vidite patnju ljudi, morate učiniti nešto da im pomognete. Smatram sve koji ostanu u Alepu herojima!".
Alepo je tada bio pod kontrolom militanata terorističke grupe "DŽabat an Nusra", koja se malo razlikovala od ubica "Islamske države". Bliski saradnik "Belih šlemova" otvoreno je priznao da su njegove simpatije, kao i simpatije njegove organizacije, na strani radikalnih islamista.
U isto vreme, tokom borbe za Alepo, počele su da stižu informacije u zapadnim medijima, po prvi put da "Beli šlemovi" blisko sarađuju sa "Al-Kaidom". Ispostavilo se da su neki popularni blogeri "šlemova" bili propagandisti ove terorističke mreže. Naravno, ove informacije su pokušavali na sve moguće načine da sakriju, a novinari koji su se usudili da kopaju dublje brzo su bivani prebacivani na druga mesta. Ipak, neprijatan miris koji je obuhvatio aktivnosti "neustrašivih spasilaca" sprečio je dodeljivanje Nobelove nagrade za mir "šlemovima" (dato je predsedniku Kolumbije), a šefu "Sirijske civilne odbrane" Raedu Salahu, nije čak bilo ni dozvoljeno da uđe u Sjedinjene Države, gde bi dobio nagradu za svoj "doprinos" miru. Zvanično - zbog propuštene vize, a nezvanično - zbog činjenice da se saznalo na granici - Salah je već na listi Ef-bi-aja kao osoba osumnjičena za terorističke aktivnosti.
Osamnaest od 30 kamiona je uništeno, a jedan oficir SACP-a i 20 civila je ubijeno, a kamioni sa humanitarnom pomoći su opljačkani.
"Sasvim slučajno" na sceni su izašli "Beli šlemovi". Oni su saopštili centru u Londonu da je napad na humanitarni konvoj izvela sirijska avijacija uz pomoć ruske avijacije. "Dokaz" su bili fragmenti nekih bombi i očevici, koji su videli sirijski helikopter na nebu. Odmah nakon toga, Vašington je saopštio da su vazdušni napad na konvoj mogle izvesti samo ruske ili sirijske trupe, ali su SAD za napad okrivile Rusiju.
Govoreći o "podvizima" zajedničke zamisli britanske obaveštajne službe, katarskih šeika i DŽordža Soroša (u finansiranju "Belih šlemova" otkriven je i njegov trag) može se dugo pričati — ali ću se ograničiti samo na dve provokacije sa upotrebom hemijskog oružja. 4. aprila 2017. godine "Beli šlemovi" su objavili video snimke o "posledicama tzv. vazdušnog napada sa upotrebom hemijskog oružja" na periferiji grada Han Šaikun u provinciji Idlib, odnosno materijal dva slobodna novinara povezana sa radikalnim islamistskimi frakcijama. Ovi video snimci su prodati televiziji "Al DŽazira" i "Orijent njuzu", a koji su široko objavljeni u vodećim zapadnim medijima. Govorilo se o tome da je u napadu korišćen izuzetno opasan gas sarin. Međutim, na video snimku se jasno vidi, da je "žrtvama" pomagano, ne brinući o sredstvima za zaštitu: kod njih nema ni rukavica, ni gas maski, niti drugih pomagala. I uopšte, svi materijali koje su snimili "Beli šlemovi" mnogo su više neki dokumentarni film.
Ipak, to je video "Belih šlemova" i njihovi "dokazi" o korišćenju sarina (naravno, sirijske vojske) naterao je ćerku predsednika SAD Ivanku Tramp da dođe ocu i da mu pokaže šokantne snimke, te da "kazni krvavog diktatora" Asada. Rezultata se svi sećaju - napad krstarećim raketama na aerodrom Šairat, nakon čega su nade za rusko-američku saradnju u Siriji isčezle kao jutarnja magla.
Godinu dana kasnije "Beli šlemovi" ponovili su svoj stari trik, ali mnogo više smelije: ovaj put su sve izmontirali sami. 7. aprila 2018. godine "Beli šlemovi" i veliki broj NVO je saopštio da su sirijske snage u Istočnoj Guti napale civile hemijskim oružjem.
U principu, ove dve epizode su dovoljne da se vidi da su "Beli šlemovi" falsifikatori. Nažalost, neće biti suđenja. Na nagovor američkog predsednika Trampa i kanadskog premijera Truda, Izrael se složio da dozvoli prolaz kroz svoju teritoriju za nekoliko stotina aktivista "Belih šlemova" i njihovih porodica. Prvobitno je prijavljeno oko 800 "izbeglica", ali do večeri u nedelju postalo je poznato da je samo 422 osoba napustilo Jordan. "Čudesno spasenje" "Belih šlemova" postalo je, između ostalog, dobar publicitet za Izrael, koji ranije nije bio prisutan u velikim humanitarnim operacijama.
Jasno je zašto je Zapadu trebalo da se "šlemovi" izvuku iz Sirije - za pet godina, oni su se borili protiv Asada i Rusije i teško bi mogli očekivati dobar stav prema njima. I što je najvažnije - komandanti i blagajnici koji su previše znali, a da njihova tajna padne u ruke sirijske ili ruske kontraobaveštajne ... ne, nisu mogli sebi to dozvoliti. Pored toga, zajedno sa "šlemovima", pretvarajući se da su mirni volonteri, Siriju su napustila najmanje četiri gospodara rata, komandira "Al-Nusre", koji su jedva mogli računati na činjenicu da će ih lako propustiti u Idlib, zajedno sa izbeglicama iz Darae i Kuneitre. Novinski list Al-Masdar naveo je njihova imena i izveštaje da su te četiri osobe regrutovane od strane izraelske vojne obavještajne službe, te da su radile u interesu jevrejske države.
Nije isključeno da su "Beli šlemovi" nedopustivo znali mnogo o ulozi Izraela u podršci i snabdevanju nekih džihadističkih grupa na jugu Sirije - grupa koje Izrael koristi protiv svojih glavnih neprijatelja - Iranaca. U ovom slučaju, "bez presedana humanitarna akcija", Izrael je otvorio tranzitni koridor za "Bele šlemove" za Jordan, što se dobija kao logično objašnjenje.
Šta god da je, beg "Beli šlemova" iz Sirije je jedan poraz globalista, koji nisu uspeli da preoblikuju Bliskog Istok po svojim modelima. Još jedna pobeda za Moskvu i Damask. Šteta što su provokatori i lažovi "Sirijske civilne odbrane" pobegli od pravičnog suđenja. Ali možda ovo nije kraj priče?
Svet je u strahu od Moskve, ali koliko je zapravo opasna Putinova Rusija pročitajte OVDE.
Izvor: vostok.rs
