Profesor i istraživač Lajl Goldstajn sa Američkog koledža za pomorski rat, smatra da je Zapad nepotrebno opsednut Rusijom.

Prema njegovim rečima, istina je Rusija radi na razvoju novog oružja koje može da bude veoma opasno.

- Za nas koji radimo u oblasti nacionalne bezbednosti, istina je da ima nekih novih događaja, kao što je uspešno testiranje hipersonične rakete "Kindžal" koja može da pogodi NATO brodove na udaljenosti od 800 kilometara. Ali priroda tog sistema je najverovatnije odbrambena, a Rusija na odbranu troši svega oko 11 odsto onoga što izdvajaju SAD za svoju odbranu - napisao je Goldstajn u tekstu za "National Interest".

On je rekao da kada se tu uračuna i suma koju na naoružanje troše ostale članice NATO, vidi se da postoji velika asimetrija u odnosu snaga NATO i Rusije.

- Ipak, nijedno od gorenavedenih objašnjenja ne nudi verodostojno objašnjenje kako gotovo sve velike američke novine pišu obimno, bez daha, i - da budemo iskreni - gnusno i bar u poslednje dve godine, čini da tome nema kraja. Do sada je većina Amerikanaca verovatno uverena da je Rusija zemlja puna hakera, homofoba, huligana, prostitutki i špijuna. Za tri decenije putovanja u Rusiju to nije ono što sam ja tamo video - rekao je on i dodao da bi tu energiju trebalo usmeriti na pisanje o američkoj krizi u obrazovanju, zdravstvu i rasnoj nepravdi.

Kako je rekao, američki novinari često podležu tom površnom stanovištu prema kojem pišu o "dobrim momcima protiv loših momaka" i mnogi od njih ne prođu nikakav trening po pitanjima ruske kulture, istorije, jezika.

Goldstajn smatra da bi saradnja SAD i Rusije mogla da ima dobre posledice naročito u oblastima zahvaćenim ratovima.

- Ovi novinari i njihovi urednici na neki način ne shvataju da su finansijski poslovi savetnika kampanja sa Rusima ili veze ruskih diplomiranih studenata sa konzervativnim političkim grupama u SAD... zapravo nekoliko kvantnih skokova manje značajni od sudbine desetina miliona nesrećnih građana Sirije (da ne spominjem sve izbeglice), koje čekaju stvarno primirje među velikim silama i regionalnim vlastima. Ne zaboravimo ni na druge slične tragične situacije, poput Avganistana ili Jemena, koje bi takođe mogle imati koristi od strateške saradnje između SAD i Rusije (ili barem hlađenja vrućeg rivalstva) - rekao je profesor.

Rusija i SAD brinu zbog - Kine

On se osvrnuo na samit u Helsinkiju i rekao da o jednoj temi o kojoj su razgovarali Donald Tramp i Vladimir Putin malo ko piše.

- Tramp je imao zanimljiv i možda otkrivajući komentar kada je rekao pre sastanka sa Putinom da je nameravao da, između ostalog, razgovara o Kini i "našem zajedničkom prijatelju, predsedniku Siju". Ostaje nejasno o čemu u vezi sa Kinom je Tramp poželeo da razgovara sa Putinom. To nije objavljeno ni na jednoj od naknadnih konferencija za štampu. Međutim, može se opravdano spekulisati, s obzirom na trenutni i intenzivni strah od Kine koji je sada u modi u Beloj kući (o pitanjima koja se kreću od trgovine do Tajvana pa do Severne Koreje), da je Tramp možda želeo da proceni spremnost Putina da razgovara o eventualnim zajedničkim zabrinutostima u vezi sa usponom Kine. Takva ideja ne bi bila sasvim dalekosežna, jer postoje Rusi koji su izuzetno zabrinuti zbog uspona diva sa istoka. Na kraju krajeva, Kina je mnogo bliža Rusiji nego Americi - da istaknemo očigledno - rekao je on.

Profesor je citirao i ruskog analitičara bezbednosti Aleksandra Čramšikina koji je rekao da bi "previše aktivna saradanja sa Pekingom dovela do dugoročnih problema Moskvi".

S druge strane ruski analitičar je rekao da je Evropa u strahu od Rusije, ali da Moskvi ona ne preti ni na koji način.

Kao glavnu pretnju Rusiji, on je naveo Kinu.

Za nas Kina je najozbiljnija pretnja - rekao je Čramšikin.

Prema rečima ruskog analitičara Kina žudi za ruskim resursima i teritorijom i on tvrdi da navodno partnerstvo između Moskve i Pekinga nema nikakvih benefita za Rusiju i da ide jedino u prilog Kini.

Međutim, kako kaže Goldstajn, većina političara u Rusiji se ne slaže sa mišljenjem Čramšikina i smatra da su dobri odnosi Moskve i Pekinga imperativ.

Goldstajn nije jedini istraživač koji je ukazao da je Kina opasna po Ameriku.

Kina već duže od jedne decenije jača svoju moć i teži ka tome da postane vodeća globalna sila koja širi svoj uticaj.

U tekstu za "World Politics Review" profesor DŽejms Bouen sa instituta "Perth USAsia" kaže da bi oči sveta trebalo da budu uprte u Kinu.

- Uprkos raširenoj zabrinutosti u vezi sa Rusijom, velika borba koja bi mogla da ostavi najviše posledica jeste ona između SAD i Kine - rekao je on.

On je tu istakao kinesku inicijativu "Jedan put, jedan pojas", projekat vredan bilione dolara koji treba da spoji Kinu sa državama Evrope, Afrike, Azije i Okeanije.

Prekršeno primirje u Alepu, SAA odgovorila na žestok napad HTŠ, prvi ovog meseca! Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Blic