Ali to je lažno iščekivanje, to bi, praktično, značilo da Srbija želi da se "okači" o SAD. Kao potvrdu ovog stava naglašavam - Srbija mora uvek da se seća da je nije bombardovao NATO svojom inicijativom, već američkom! Inicijativa i realizacija bombardovanja 1999. potekle su iz SAD, baš kao i projekat nezavisnosti Kosova.

Govori ovako italijanski general Fabio Mini, komandant Kfora na Kosovu i Metohiji od oktobra 2002. do istog meseca 2003. godine. General, koji je obavljao visoke vojne funkcije u Italiji, sa četvorogodišnjim iskustvom u SAD pri 4. pešadijskoj diviziji "Fort Karson" u Koloradu, ali i sa angažmanom vojnog izaslanika Rima u Pekingu, podseća da su SAD još u Klintonovo vreme isplanirale nezavisnost Kosova.

- NATO je trebalo samo da bude potčinjen Americi kada je odlučila da bombarduje Srbiju... i tako je i bilo. Jer, NATO je Vašingtonu koristio i u sprovođenju projekta nezavisnosti Kosova. Dakle, razlog zašto sam uveren da Srbija ne treba da uđe u NATO jeste dugogodišnje saznanje da kada se uđe u taj savez, vi ste pod kontrolom SAD. Ne mislim da Srbija želi da uradi tako nešto.

U gotovo svim zemljama u okruženju Srbije već su postavljene baze NATO?

- Te zemlje računaju na tzv. kolektivnu odbranu, a mnoge imaju veliki osećaj osvete prema Rusiji... Oni ne žele da Rusija pripada Evropi, ali Rusija je Evropa, jedino ako nećemo da idemo protiv geografije. Dakle, te zemlje ne žele da se priča više o Rusiji, one žele da budu uz one za koje veruju da mogu da brane njihove interese, pa imaju NATO iza sebe. Ali to nije realnost. Te zemlje veruju da NATO može intervenisati protiv Rusije. Ne verujem da će Rusija ikada bilo koga napasti.

Gde je tu Italija, da li su, recimo, realno podeljene baze NATO i SAD na Apeninskom poluostrvu?

- To je istinski pravo pitanje, koje mi do sada nije niko postavio. Sada je prilika da objasnim. Amerikanci mnogo puta imaju dve komandne palice, dva instrumenta, u vezi sa bazama: u Italiji postoje baze koje mogu biti korišćene od strane drugih zemalja članica NATO, a Amerikanci mogu da ih koriste, a postoje i one kojima samo oni, Amerikanci, upravljaju. Dakle, baze NATO su potčinjene koncepciji, a ostale su regulisane bilateralnim sporazumima. Tako Italija sa SAD ima sporazum od 1950, to je tajni dokument kojim se Italiji nalaže da stavi na raspolaganje svoje baze na italijanskoj teritoriji za potrebe Amerike. Takve su mnogobrojne, a najveće su one u Avijanu i Sigoneli na Siciliji.

- Radi razjašnjenja, ta baza je podeljena na američki deo i onaj koji pripada NATO. Avioni su poletali iz američke baze, to nije bila baza NATO, ali Amerikanci su insistirali na tome da je to baza NATO. To je jedina istina.

Mehanizam kako zapravo funkcioniše NATO poznajete sa prve vojničke linije, zanimljivo je da ste i pre 10 godina imali istovetni stav o NATO?

- NATO, osim geopolitičkim, služi i ekonomskim interesima SAD. To je agencija koja pruža usluge, to nije više onaj savez iz 1949. godine, sada je to nešto što liči na najamničku kompaniju: platiš i dobiješ uslugu, ali sa meničnim jemstvom država članica, koje su prihvatile da nemaju obavezu kontrole i postanu deo multinacionalne kompanije na raspolaganju onome ko plati - iako se radi o interesima samo jedne države, SAD na primer.

Postoje li danas lažni ratovi koje vodi NATO, za račun nekog ili neke zemlje?

- Svojevremeno sam rekao da bi NATO, hipotetički gledano, ako bi to od njega zatražila neka poznata svetska kompanija i za to platila, i poveo rat. To mislim i danas, jer svi aktuelni ratovi vode se za račun nekoga, na terenu u ratom zahvaćenoj zemlji ubijaju ili ih ubijaju, a predstavljaju zapravo nečiji interes, govorimo o interesima mnogo većim od interesa onih koji stradaju. Pogledajte Siriju - sve je u interesu SAD.

Činjenica je da zahteva za oružanu intervenciju NATO od strane evropskih država nikada nije bilo?

- U teoriji, i kada bi neka zemlja iznela zahtev za intervenciju, a on se ne podudara sa stavom samo jedne zemlje članice, ne preduzima se ništa jer odluka treba da bude jednoglasna. To je u teoriji, u praksi nikada se niko nije usprotivio nekoj odluci, setimo se na primer intervencije u Iraku, ako odluka nije jednoglasna onda se ni uzdržani glas nije računao kao glas protiv.

Kako tumačite fenomen po kom su zemlje koje su izašle iz Varšavskog pakta praktično odmah potrčale u drugi pakt po svaku cenu?

- Nije tim zemljama stalo do NATO, već do savezništva sa SAD. Uzmite primer Poljske ili baltičkih zemalja, ili nekih drugih, njih NATO ne interesuje, one žele da budu američki robovi, te zemlje izlazeći iz jednog saveza utrčavaju u drugi verujući da su tako slobodnije. Varšavski pakt je imao određena pravila i svaka pojedinačna zemlja je bila važna, svaka za sebe, osim Sovjetskog Saveza, koji je bio najvažniji. Te zemlje neće jednostavno da vide da SAD ne dozvoljavaju takva pravila, Amerika diktira sve zakone i može da ide protiv svih konvencija.

Zakone diktira Vašington

Sedište NATO se nalazi u Briselu, ali operativni vrh je u Vašingtonu, tamo se diktiraju zakoni. Stavovi ostalih zemalja članica ne uzimaju se u obzir - kategoričan je sagovornik.

Deoničarsko društvo

U realnosti, NATO je danas deoničarsko društvo kontrolisano od strane holdinga SAD i na raspolaganju onome ko plati, odnosno ko ima najveće kvote unutra, a to su SAD i ostale države sa manjim učešćem. I uvek je tako: zahteve postavlja onaj ko ima najveće kvote - ocenjuje general Mini.

Pročitajte OVDE ko kaže da je Srbija trebala mnogo ranije da podnese tužbu zbog bombardovanja.

Izvor: Novosti.online