Zagrebački Večernji list, u tekstu “Crna Gora neće u EU dok ne vrati (brod) Jadran”, piše pozivajući se na stav Evropske komisije da nijedna država u EU neće moći da unese nerešena bilateralna pitanja".
Podseća se da Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova sa Crnom Gorom traži aktivan pristup rešavanju svih otvorenih pitanja, uključujući i sukcesiju vojne imovine.
To je, navodi se, posebno dobilo na važnosti nakon što je Evropska komisija jasno rekla da nijedna država neće moći da u EU unese nerešena bilateralna pitanja sa susedima.
- Hrvatska i Crna Gora su, dakle, pred zaštravanjem odnosa, a povod je nerešeni spor oko vraćanja velikog školskog jedrenjaka Jadran, od kojeg hrvatska državna administracija ne odustaje - piše Večernji.
Naprotiv, dodaje ovaj zagrebački dnevnik, pritisak na Crnu Goru se pojačava.
Jedrenjak Jadran je krajem 1990. uplovio u Boku kotorsku na remont i tako ostao u Crnoj Gori, premda mu je matična luka bila Split i ratna luka Lora. Nakon toliko godina, od sve flote koja je završila u Crnoj Gori, Hrvatska potražuje samo taj jedrenjak, podseća list.
Konstatuju i da Crnogorci nisu organizovali proslavu 85. rođendana Jadrana i pozvali hrvatsku pevačicu Vanu da ulepša proslavu, spor oko broda i dalje bi bio van očiju javnosti.
Dodaju i da je Vana otkazala nastup u Crnoj Gori nakon što je u hrvatskim mediima podignuta bura, koja je protumačena kao "vrhunac bezobraštine " da Vana peva u čast "otetog jedrenjaka".
Podsećaju i da je baš pre leta iz MORH-a pokrenuta nova međudržavna prepiska između Hrvatske i Crne Gore, te da je ministar obrane Damir Krstičević svom kolegi Predragu Boškoviću uputio tri pisma u kojima objašnjava definitivni stav da jedrenjak Jadran treba da bude vraćen Hrvatskoj.
Krstičević, dodali su, objasnio da će takav stav Hrvatske ostati nepopustljiv, ali da je u duhu dobrosusedskih odnosa Hrvatska spremna na kompromis da školski brod Jadran ostane na raspolaganju i crnogorskim oficirima za obuku i školovanje, ali tek pošto on bude vraćen u Split i pošto se na njemu bude zaviorila hrvatska zastava.
Jer, konstatuje Večernji, ne mogu se na brodu vijoriti dve zastave.
Sa druge strane, podgorički Dan piše da uprkos zvanično dobrim odnosima Zagreba i Podgorice koji su kulminirali hrvatskom podrškom za pristup Crne Gore NATO, hrvatska strana godinama plasira informacije o otimanjubroda koji je izgrađen 1933. godine u Hamburgu i čiji je pokrovitelj bio kralj Jugoslavije Petar Drugi Karađorđević.
Hrvatska, navodi se, tvrdi da je jedrenjak otet ratne 1991. iz splitske luke Lora, a sa više i manje intenziteta podgrejavaju zahteve za vraćanje broda čiji je ratni raspored tokom bivše SFRJ uglavnom bio u Tivtu gde su u vojnopomorskom Arsenalu obavljeni svi njegovi remonti.
Za crnogorsku mornaricu i Vojsku Crne Gore stvari su više nego jasne školski brod Jadran je deo crnogorske flote i služi za obuku pomorskog kadra, rekao je nedavno komandant Mornarice Vojske Crne Gore, kapetan bojnog broda, Vesko Tomanović.
- Školski brod Jadran je u flotnoj listi brodova Mornarice Crne Gore. To je brod koji je vlasništvo Crne Gore i on se nalazi u organizacijsko formacijskoj strukturi Mornarice. Mornarica Crne Gore nije upoznata o bilo kakvim međudržavnim razgovorima između Crne Gore i Republike Hrvatske što se tiče školskog broda Jadran - naveo je Tomanović.
OVDE pogledajte o blagu despota Đurđa u planini Ostrici.
Izvor: Tanjug
