Prema predanjima na ovom svetu mestu je prvobitno bila škola, iznenada, na zidovima se pojavio lik Majke sa detetom, lik Bogorodice za koju narod smatra da ima moći, da donosi bolesnima ozdravljenje, nesretnima sreću i uslišuje iskrene molitve.
- Sećam se da su me majka i baka vodile u crkvu kada sam bila devojčica. Verovali smo i danas verujemo u njene moći jer se Bogorodični lik javljao nekoliko puta. Crkva je osvećena 15.avgusta na dan Velike Gospojine po katoličkom kalendaru, ali običaj je da se hodočasnici skupe prethodni dan kako bi prisutvovali celovečernjoj misi, odnosno bednju - ispričala je Žofika Oros iz Rukog Sela.
Prema njenom svedočenju ljudi su nekada prelazili više desetina pa i stotinu kilometara kako bi došli do svete crkve:
- Ranije su ljudi sredinom avgusta dolazili u velikom broju ne bi li videli lik majke sa detetom.Na čelu je jedan cčovek nosio krst , iza su nosili crkvene zastave i danas je tako.
Običaj je da oko stotinak ljudi u koloni ide uz put čita pesme i molitve. Posle Drugog svetskog rata hodošašće je bilo zabranjenjeno. Baka , mama i tetka su mi pričale, da su ih terali vojnici ili milicija na konjima. LJudi su bežali u kukuruze, ali se niko nije vratio kući, nego su išli dalje kroz kukuruze sve do crkve u Banatskoj Topoli.
Kako je istakao Jožef Melar, sveštenik u crkvi Velike Gospe, prvo pojavljivanje Bogorodice primećeno je sredinom 19.veka, kasnije se njen lik pojavljivao još nekoliko puta. Zbog verovanja u svetu moć Bogorodice ova crkva svake godine postaje mesto okupnjanja hiljade hodočasnika.
Berta Anita, svake godine dolazi na hodočašće u Banatsku Topolu:
- Verujem u svetu Bogorodicu, ako se iskreno molimo i punim srcem , naše želje biće ispunjene. NJen lik nisam videla, ali sam slušala priče da se nekoliko puta pojavila, jednom je plakala, to je bilo pred početak ratova u bivšoj Jugoslaviji. Upozorila nas je da se nešto loše sprema.
Crkva Velike Gospe izgrađena je 1899.godine, a toranj 1915.godine, blagoslavljen je na drugi dan Duhova. Selo Banatska Topola osnovano je pre više od dve stotine godina, mađarsko i nemačko stanovništvo u početku su naseljavali vlastelini, dok je hodočašće dozvoljeno tek 1859. Početkom 19.veka naselje je bilo poznato pod nazivom Turska Topola.
Broj stanovnika se vremenom uvećavao, najviše naseljavanjem kolonista iz Bosne. Poslednjih desetak godina primetan je pad u broju stanovnika, ovo mesto danas broji oko 800 meštana, većinom srpske i mađarske nacionalnosti.
Prema rečima predsednika Mesne zajednice Nedeljka Cimeše, selo se suočava sa velikim emigracijama, najviše mladih koji odlaze iz sela i ne vraćaju se. Meštani se najviše bave poljoprivredom, jer je plodna zemlja svuda oko sela. Kako kažu mnogi, nadaju se oporavku ovog mesta, jer se kroz mnoge društvene manifestacije, kulturna i zabavna dešavanja selu vraća nekadašnji bogatiji život.
Na 15 km od Beograda nalazi se banja koja leči svaku bolest: OVDE dolaze ljudi iz celog sveta i potpuno je besplatno.
Izvor: Telegraf
