Kako epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović kaže, realna je opasnost da od septembra poraste učestalost obolevanja, ali ne samo od malih boginja, već i od drugih zaraza. Situacija je stagnirala tokom leta, ali će se ponovo aktivirati jesenjim "povratkom u kolektiv".
- Leti ne rade škole, a vrtići rade smanjenim kapacitetom, pa su tako i manje šanse da se zaraza širi. Istovremeno, male boginje obično dostižu sezonski vrh krajem hladnog perioda i najmanje ih je leti – objašnjava prof. dr Radovanović.
Kako dodaje, na trenutnu povoljnu situaciju kada je u pitanju širenje infekcije virusom morbila uticala je i činjenica da je od prošle jeseni znatno povećan obuhvat vakcinacijom.
- Ali učestalosti malih boginja prevashodno će zavisiti od spremnosti roditelja da vakcinišu svoju decu, ažurnosti pedijatara jer bi oni trebalo da, između ostalog, nesavesne roditelje prijavljuju inspekciji. Takođe, pojava morbila zavisiće i od ažurnosti nadležnih da sprovode propise, kažnjavaju i sprečavaju prijem nevakcinisane dece u kolektive, ali i od tolerantnosti društva prema pogubnom delovanju antivakcinalista – smatra dr Radovanović i dodaje da ne može da proceni koliki je obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom u ovom času u Srbiji.
Iz „Batuta“, s druge strane, stižu umirujuće vesti, kada je u pitanju broj vakcinisanih osoba.
- U prvih šest meseci ove godine dato je skoro 22.000 doza MMR vakcine više u odnosu na isti period prethodne. To ima značajan doprinos za kontrolu aktuelne epidemije, ali i za povećanje kolektivnog imuniteta populacije u budućnosti – kažu u "Batutu" ali i dodaju da još nemaju zvanične podatke o obuhvatu vakcinacijom za ovu godinu protiv morbila.
Pogodiće nas, ali ne tako žestoko
I prim. dr Radmilo Petrović, epidemiolog, kaže da ukoliko septembar bude bio hladniji možemo da očekujemo morbile u drugoj polovini tog meseca. Srećom, kako kaže, ne tako žestoko kao što je to bio slučaj prošle godine, kada je u mnogim gradovima Srbije prijvaljena epidemija.
Porazni skor morbila u Srbiji
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” u Srbiji su dosad obolele 5.718 osobe, a umrlo njih 15.
- Najveći broj obolelih je u uzrasnim grupama mlađim od pet i starijim od 30 godina. Većina obolelih, njih 94 odsto, bili su nevakcinisani, nepotpuno vakcinisani ili nepoznatog vakcinalnog statusa – kažu u “Batutu” i dodaju da je od ukupnog broja obolelih, 33 odsto njih bilo hospitalizovano ili je hospitalizacija u toku.
Ovaj podatak sam o sebi govori koliko je važno vakcinisati decu, kao i to da smo jedino svi zaštićeni ako je procenat vakcinisanih u opštoj populaciji najmanje 95 odsto. Sve što je ispod, direktno dovodi do toga da se morbile šire ogrmnom brzinom. Koliko je prošla godina po tom pitanju bila problematična govori i podatak da je taj procenat iznosio 85,2 odsto, a da je najgore bilo u Nišavskom i Beogradskom reginu, gde je bilo vakcinisano tek oko 60 odsto populacije.
Najmlađa obolela osoba koja je dobila morbile bila je stara 15 dana, dok je najstarija imala 71 godinu.
Od težih komplikacija malih boginja registrovane su zapaljenje mozga kod dve i upala pluća kod 577 obolelih osoba, podaci su "Batuta".
SZO neophodne dve doze vakcine Prema podacima SZO, Srbija nije jedina evropska država koja bije bitku s morbilima u 21. veku.
U SZO navode, da je epidemija malih boginja najteže pogodila Ukrajinu u prvom polugodištu ove godine, dok je Srbija prijavila najveći broj smrtnih slučajeva povezanih sa tim zaraznim oboljenjem.
- Smrtni slučajevi su zabeleženi u još šest zemalja evropskog regiona - Francuskoj, Gruziji, Grčkoj, Italiji, Ruskoj Federaciji i Ukrajini. Više od 41.000 dece i odraslih u evropskom regionu SZO bilo je zaraženo malim boginjama u prvom polugodištu, što je značajno više od broja zaraženih u praktično svakoj godini u protekloj deceniji - navode u toj organizaciji i dodaju da morbile mogu biti sprečene, kao i das u dve doze vakcine efektivne kod 95 posto vakcinisanih.
Najveća pljačka u istoriji Srbije. Više o tome pročitajte OVDE.
Izvor: blic.rs
