Na primeru rata na Kosovu Foa je objasnio kako i zašto vesti koje mogu da bace drugačije svetlo na neku situaciju, neretko ostaju u mraku. Konkretno, on polazi od toga da je Vrhovni sud u Prištini, tada pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, 2001. godine doneo presudu po su kojoj snage Slobodana Miloševića odgovorne za nasilje nad Šiptarima, ali ne i za genocid.
- I ne samo to: sud ima dokaze da dramatični egzodus 890.000 ljudi sa Kosova nije krivica srpskih dobrovoljavca, kao što nam je saopštavano, već se radilo o strahu od američkih bombi za vreme intenzivnih vazdušnih napada u početku ofanzive. Paradoskalno, upravo je panika od bombardovanja bila uzrok tog tragičnog, masovnog bekstva - piše Foa u svojoj knjizi.
Foa naglašava da je ta vest bila ne samo iznenađujuća, već je mogla da izvrši rekonstrukciju svih događaja koji su se odigrali na Kosovu. Ipak, kratko i ravno prenele su je samo dve agencije, Rojters i italijanska ANSA.
Spin je funkcionisao u velikom stilu 1999.
- Kada je demokratsko predsedništvo odlučilo da pribegne sili, Vašington saopštava Amerikancima (i celom svetu) da je vojna intervencija neophodna, kako bi se sprečilo neizbežno krvoproliće, tj. ne kaže da je ono već otpočelo. Spin je tada funkcionisao u velikom stilu, što, uostalom, pokazuje prelistavanje novina iz tog vremena. Vesti o onom dramatičnom egzodusu, zahvaljujuću sve svećem broju potresnih događaja, prividno su davale pravo američkoj interpretaciji događaja - navodi se u "Gospodarima medija".
Priče o dešavanjima na Kosovu i Metohiji preplavile su i italijanske novine "Il Giornale" i "La Repubblica".
- Novine objavljuju "Nestalo na hiljade porodica, gore celi kvartovi. Hiljade ljudi deportovano vozovima. Na kosovu seku glave: zaklano 20 Šiptara". Pisali su i da je "otpočelo etničko čišćenje u naseljima koje su opustošile Miloševićeve bande" i da je "500.000 Kosovara u bekstvu od pokolja" - piše on i dodaje da su novine uredno prenele i kada je 1999. Bil Klinton Kosovo uporedio sa Holokaustom.
Presuda prištinskog suda na to je mogla da baci potpuno drugo svetlo. No, nju nije preneo nijedan američki list, a u celoj Evropi vrlo malo. Mediji su za to imali različite razloge, no suština je da kratku vesticu niko nije istakao, naglasio, izneo o njoj nekakav stav. A kada se jedna vest ne naglašava, ona umire sama i cenzura joj nije potrebna.
- Niko nije dao nikakav komentar, niti je vest o odluci suda propraćena nekim detaljem ili stanovištem. Većina urednika je verovatno nije ni zapazila. Tako je 99.99 odsto svetske javnosti ostao neobavešten - opisuje ovaj novinar.
OVDE pogledajte šta su razgovarali Merkelova i Tramp o Zapadnom Balkanu.
Izvor: telegraf. rs
