Ministar spoljnih poslova tako komentariše aktuelna dešavanja u vezi sa dijalogom u Briselu - razgovor dva najmoćnija svetska političara, ali i poruke koje su poslednjih dana stizale o razgraničenju o kojem je govorio predsednik Aleksandar Vučić.

- Veliki pomak je u pitanju, i dokaz da su se promenile stvari. Ipak, teška borba nam još predstoji, a od tih na koje treba i dalje uticati, najbitnija je Nemačka - kaže Dačić.

On se osvrnuo i na izjave koje dolaze iz Prištine, poput one Hašima Tačija da se protivi etničkim granicama, ali da "nije naivan i da zna da Srbiji odgovara da ne žuri sa neizbežnim priznanjem Kosova".

- Priština je izgubila podršku, nema više stava da je sve rešeno. Oni to nikako da shvate, zato tako tragično shvataju sve ove izjave iz sveta, kao i povlačenje priznanja - napominje Dačić.

Pažnju u srpskoj javnosti izazvala je i izjava hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, da je "za poštovanje granica" uz pozivanje na mišljenje Badinterove komisije, ali Dačić kaže da je to licemerno.

- Kad je reč o Badinterovoj komisiji, ona je govorila o međurepubličkim granicama, nigde nije spominjala pokrajine, tako da su svi oni koji su priznali Kosovo to uradili protiv stava Badinterove komisije. Tu spada i Hrvatska i licemerno je da se oni pozivaju na tu komisiju - napominje Dačić.

Nešto ranije, evropski komesar Johanes Han rekao je da bi Brisel trebalo da prihvati dogovor Srba i Albanaca kojim bi se rešio dugogodišnji problem Kosova. Ipak, istakao je da se radi o bilateralnom rešenju koje ne može da se koristi kao primer za druga pitanja.

Interesantno je da su se u vezi s razgraničenjem sukobili i političari na Kosovu, i to oni iz vladajuće koalicije. Kako piše "Koha", dve članice koalicije, Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja i "Nisma" Fatmira LJimaja, pridružiće se opoziciji u zahtevu za sazivanje sednice parlamenta na kojoj bi bila doneta rezolucija kojom bi se Hašimu Tačiju zabranilo da sa Beogradom pregovara o "teritorijalnom integritetu Kosova".

Sednica će najverovatnije biti održana 4. septembra, tri dana pre najavljenog nastavka dijaloga u Briselu. Predsedavajući kosovskog parlamenta Kadri Veselji, koji je i predsednik najuticajnije vladajuće DPK, kritikovao je, međutim, opoziciju zbog takvog zahteva, ocenivši takav zahtev apsurdnim i nepotrebnim. Istakao je da institucije ne smeju da "postanu deo tamnog scenarija, da dovode u zabludu građane i izazivaju napetost i paniku".

Aleksandar Popov: I Nemačka pristaje, što je bilo nepojmljivo

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže da nije isključeno da se razgraničenje nađe na pregovaračkom stolu u Briselu, imajući u vidu da je ta opcija doskora bila neverovatna, a da se sada o njoj ozbiljno govori.

- Interesantno je da čak i Nemačka pristaje na tu varijantu, što je bilo do sada nepojmljivo, imajući u vidu da su zapadne sile već priznale nezavisnost Kosova, a sada se vraćaju na pitanje razgraničenja. Sada pitanje koje je bilo predmet sporenja, formiranje ZSO gubi smisao, imajući u vidu da se radi o etničkom razgraničenju, uz kompenzaciju srpskoj strani. Ono na čemu treba insistirati je i da deo tog dogovora bude i pitanje imovine, poput Gazivoda - kaže Popov.

Za koliko para je Vučić zadužio Srbiju pročitajte OVDE.

Izvor: Blic