Dosad je zbog uboda stršljenova preminulo dvoje ljudi, dok je jedna žena bila u kritičnom stanju jer ju je ubolo više od stotinu tih insekata. Pre dve nedelje, roj stršljenova napao je dečaka i devojčicu u planinskom selu Novi Glog kod Trgovišta. Sestri i bratu od 11 i 12 godina, kojima je zdravlje bilo ozbiljno narušeno, pomoć je ukazana u bolnici u Vranju. U Kuršumliji je čak 240 pacijenata za samo dva meseca zatražilo pomoć lekara zbog uboda stršljenova.

Doktorka Nevena Vučković, načelnica hitne službe Doma zdravlja u Kuršumliji, kaže da se broj pacijenata koji se javljaju zbog uboda stršljenova drastično povećao u odnosu na ranije godine.

- Broj pacijenata koji se javljaju zbog uboda stršljenova i dalje se ne smanjuje. Dnevno nam se obrati i do deset ljudi. Srećom, nisu to toliko teške reakcije i sve se završi kako treba. Oni koji su alergični dobiju terapiju, a ukoliko je samo lokalna reakcija, odnosno reakcija na mestu uboda, damo savet kako da postupaju. Evidentno je da je više stršljenova ove nego ranijih godina, pa tako i pacijenata koji nam se obraćaju zbog uboda tih insekata - navodi Vučkovićeva.

Kako je kazala, pacijenti su uglavnom sa sela, a berači voća su najviše izloženi opasnosti.

U Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju potvrđuju da je povećan broj stršljenova.

- Ove godine je zabeležen povećan broj stršljenova usled izuzetno toplog i vlažnog leta, a naročito zbog blage zime, što je doprinelo povećanom broju preživelih oplođenih matica stršljenova, koje su osnivači novih kolonija narednog leta - ističu u Zavodu.

U Zavodu objašnjavaju i da zbog toga što stršljenovi ne spadaju u štetne organizme, a nisu ni takozvani vektori zaraznih bolesti, ne sprovodi se njihovo suzbijanje, odnosno redukcija brojnosti. Međutim, naglašavaju i da je uklanjanje stršljenova neophodno ukoliko njihovo prisustvo predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i ugrožava aktivnost građana.

- Pošto stršljenovi spadaju u opnokrilce, kao i ose, pčele i bumbari, većina insekticida širokog spektra dejstva, kao što su piretroidni preparati, mogla bi da se koristi protiv tih insekata - dodaju u Zavodu.

Stručnjaci iz Zavoda savetuju da je najbolje izbegavati prilazak njihovim gnezdima i ne uznemiravati ih. Ukoliko se građani ipak odluče za hemijsko suzbijanje, kako ističu, najbolje je da to čine u večernjim časovima, uz obaveznu zaštitnu pčelarsku opremu i preparatom sa brzim delovanjem.

Najbolje je da se nakon uboda javite lekaru

Ubod stršljena je bolan zbog dugačke žaoke. Obično nije fatalan i uglavnom se sve završi otokom, koji traje i nekoliko dana. Međutim, ako dođe do napada roja ili stršljen ubode onoga ko je alergičan, može doći i do anafilaktičkog šoka, odnosno alergijske reakcije. A tada je čitava stvar mnogo opasnija jer može dovesti do smrtnog ishoda ukoliko se ne reaguje na vreme, odnosno, ukoliko se alergijska reakcija ne suzbije takozvanom antišok terapijom.

- Uvek je bolje da se, ukoliko dođe do uboda stršljena, građani jave lekaru, za svaki slučaj. Oni koji znaju da su alergični ili oni koji primete bilo kakvu promenu ili alergijsku reakciju nakon uboda, ne treba da čekaju ni sekund, već treba hitno da se jave lekaru ili da pozovu Hitnu pomoć - objašnjava doktorka Nevena Vučković.

Uklanjanje stršljenova i do 9.000 dinara

Zbog opasnosti od uboda stršljenova, njihovo uklanjanje najbolje je prepustiti stručnim osobama. Prema cenovniku „Veterine Beograd“, koji je istaknut na sajtu te ustanove, uklanjanje gnezda stršljenova iznosi 3.000 dinara. Ista usluga kod privatnika košta između 1.800 do 9.000 dinara.

Pročitajte OVDE kakva se to grozota desila kod Kruševca.

Izvor: Alo