Porukama koje su u dva dana razmaka, i to posle susreta sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, poslali hrvatski premijer Andrej Plenković i predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić, počela je da se pridružuje i armija bivših evropskih diplomata, koji su bili zaduženi za Bosnu.
U pojedinim diplomatskim krugovima ovo "prizivanje" Roberta Badintera, predsedavajućeg Arbitražnoj komisiji u okviru Mirovne konferencije o Jugoslaviji 1991, pripisuje se upravo Berlinu i Merkelovoj, koja upozorava da dogovor između Beograda i Prištine ne sme da se odrazi na druge teritorije na Balkanu.
Zvizdić je pozvao našu zemlju da potpiše sporazum o međi sa BiH i to na osnovu granica koje je utvrdila Badinterova komisija iz 1991, a njegovoj "brizi" pridružila su se i trojica bivših visokih predstavnika u Bosni - Karl Bilt, Pedi Ešdaun i Kristijan Švarc Šiling. Oni su u pismu evropskoj šefici diplomatije Federiki Mogerini upozorili da bi eventualna korekcija granica između Srbije i Kosova imala posledice i po BiH.
I Plenković se pozvao na međe koje je pre skoro tri decenije utvrdila arbitražna komisija, ali šef diplomatije Ivica Dačić takav stav naziva licemernim, jer je sam Zagreb pogazio nalaze Badintera priznajući nezavisno Kosovo.
Ministar Dačić kaže da je simptomatično to što su se i Plenković i Zvizdić, svako iz svojih pobuda, pozvali na Badintera po dolasku iz Berlina:
- Kao da im Angela posle razgovora sa Trampom nije javila da Nemačka više nije kategorično protiv razgraničenja između nas i Albanaca. Hrvatski premijer dobro zna da nalaz Badinterove komisije podrazumeva nepovredivost republičkih granica u bivšoj SFRJ, tako da se ne može primeniti na Kosovo. Opet, Zvizdić nas poziva da se potpiše nekakav ugovor, a Sarajevo već mesecima koči bilo kakav pomak oko utvrđivanja granične linije između BiH i Srbije. Zato je Zvizdićeva tobožnja briga više sračunata na to da odjekne u RS nego što ima efekta u realnosti - ocenjuje Dačić.
Profesor međunarodnog prava Bojan Milisavljević ukazuje da su se nalazi Badinterove komisije odnosili samo na nekadašnje republike SFRJ, ne i na pokrajine, kao i da se u njima naglašava da se međe novonastalih država ne mogu menjati silom, kao što se desilo kada je reč o KiM:
- Da ne govorim o tome da je Badinterova komisija rešavala konkretna pitanja, koja se ne mogu sad po analogiji primenjivati na nove slučajeve. Plus, primenila je princip iz procesa dekolonizacije, kada su se priznavale unutrašnje granice kolonija, i to na SFRJ koja nije bila kolonija. Znači, sporan je i sam nalaz te komisije, a pogotovo je sporno pozivati se na njega.
Milisavljević objašnjava i da je jasno da se u Sarajevu pozivaju na Badintera iz straha od odvajanja Srpske i očuvanja dejtonske BiH, za koju je sve očiglednije da ne funkcioniše.
Iz očigledno orkestrirane akcije bivših diplomata angažovanih u Bosni da se ne menjaju granice na Balkanu, "iskočio" je bivši visoki predstavnik u BiH i nekadašnji izaslanik EU za KiM Volfgang Petrič:
- Ako iz praktičnih razloga postoji potreba za korekcijom granica, ako to donosi više bezbednosti i mira, ako se oko toga dogovore Beograd i Priština, onda to treba i učiniti. Do sada su granice na Balkanu menjanje ratovima i nametnutim rešenjima od strane međunarodnih posrednika, kao što je bio slučaj u BiH i na Kosovu. Nametnuta rešenja nisu dobra. Veoma je važno da se postigne širok konsenzus oko priznavanja kompromisa, i uključi u to garancija da će BiH kao država opstati u okviru dejtonskih granica.
OVDE pogledajte kako SNS maltretira zaposlene na KiM da dođu na Vučićev miting.
Izvor: Večernje Novosti
