Kako su Novosti prekjuče objavile, za ovakav predlog predstavnici prištinskih vlasti uveliko traže podršku zapadnih zemalja, iako su, navodno, posvećeni postizanju dogovora sa Beogradom.

Nekadašnji šef diplomatije Vladislav Jovanović kaže da bi ovakva ponuda bila otrov zaslađen šećerom kako bi se lakše progutala žaba nezavisnog Kosova.

Dačić: Rano za rokove

Srbija je posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja između Beograda i Prištine, ali nisam siguran da i druga strana to želi - rekao je juče šef diplomatije Ivica Dačić na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU. - Još je rano da se govori o tome kada će se i da li će se doći do rešenja. To bi svakako doprinelo stabilnosti čitavog regiona i otvorilo put u smislu članstva u EU - poručio je Dačić.

- To je drska, uvredljiva i podmukla ponuda kojom Srbi i Srbija ostaju na gubitničkoj strani jer bi definitivno izgubili deo svoje teritorije. Naši pregovarači, setimo se, još su u Beču nudili Albancima najširu autonomiju pod formulom "više od autonomije, manje od nezavisnosti". Ne isključujem, kada bi se sačekalo nekoliko godina da se Amerika uveri da je Kosovo za nju teret koji je kompromituje u svetu i otežava njeno kretanje na istok, da bi se došlo do opcije konfederacije koja bi za KiM značila "više od Južnog Tirola". Srbija bi u tom slučaju kontrolisala taj potencijalno opasan teren i po pitanju migracija i po pitanju terorizma - kaže Jovanović.

U scenariju koji priželjkuje Priština, istoričar Nemanja Starović vidi pokušaj da se kao konačno rešenje Beogradu dva puta proda ista stvar. On tu misli na nadležnosti koje ima Južni Tirol, a koje umnogome korespondiraju sa onim što je u okviru dijaloga već dogovoreno da bude u delokrugu Zajednice srpskih opština.

- Model Južnog Tirola je blistavo pakovanje jer se on u Evropi često pominje kao jedna od najuspešnijih priča rešavanja međuetničkih konflikata, s obzirom na to da u njemu u većini žive Nemci a nalazi se u Italiji. Međutim, njegovo pominjanje je u ovom momentu opasno jer se on ne dotiče nijedne od četiri tačke na kojima Beograd insistira: teritorijalno razgraničenje centralne Srbije i južne pokrajine, maksimalna prava za Srbe na KiM, rešenje imovinskih pitanja i zaštita kulturne i verske baštine - smatra Starović.

Do nove runde razgovora predsednika Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u Briselu ostalo je manje od sedam dana, a direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić kaže da proteklih nedelja stiče utisak da smo sve dalje od rešenja.

Kao jedan od glavnih razloga za to on je juče naveo da ne prestaje "sumanuta kampanja pretnji" političara iz Prištine i njihovo utrkivanje ko će da zauzme oštriji stav o tome da Srbi na KiM treba da imaju manja prava u budućnosti.

- U to uvlače i Albanace iz centralne Srbije, pa imamo izjavu Šćiprima Arifija (predsednika opštine Preševo) koji priziva rat i nasilje. Sve te filmove mogu samo da sanjaju, a ćutanje međunarodne zajednice nije nešto što u svemu tome pomaže - rekao je Đurić.

Obilazak enklava

Prilikom posete predsednika Vučića Kosmetu 8. i 9. septembra u severnoj Kosovskoj Mitrovici održaće se centralni skup, a predsednik će posetiti sve opštine na severu, kao i Srbe na jugu. Biće u jednoj od sredina u koju gotovo da srpska noga, osim onih koji tu žive, jako teško može da kroči - najavio je Marko Đurić.

Vučić će, kako je rekao Đurić, pričati sa predstavnicima iz oblasti zdravstva, prosvete, privrede, kao i sa građanima kojima će izneti neke od najznačajnijih stavova Srbije po pitanju rešavanja problema KiM.

Pročitajte OVDE kakav se to obrt u četiri oka dešava.

Izvor: novosti. online