Prema uslovima tajnog dogovora, Azerbejdžan se pridružuje CSTO-u kao posmatrač, a Moskva koristi svoj uticaj na Jermeniju kako bi pomogla Azerbejdžanu da povrati kontrolu nad pet od sedam oblasti u blizini Nagorno-Karabaha. Trenutno su ovi regioni okupirani od strane jermenske vojske.
Postoji veoma važan detalj u ovoj priči: predstavnici Ministarstva spoljnih poslova Azerbejdžana nisu odbacili medijske izveštaje o mogućnosti da se Baku pridruži CSTO-u.
Hikmet Hadžijev, zvanični portparol ministarstva, samo je odbio da komentariše ove informacije. Kao što je poznato, fraza “bez komentara“ u diplomatskom jeziku najčešće znači da će informanije verovatno biti istinite, ali se zvaničnici odlučuju da ne komentarišu tu temu.
“U ovom trenutku, nemamo dodatnih komentara u vezi sa ovim pitanjem,“ rekao je Hadžijev na brifingu u Bakuu u Azerbejdžanu. Dalje, zvaničnik je rekao da Jermenija ne bi mogla da stavi veto na članstvo Azerbejdžana u organizaciji. “Jermenija nije jedini član CSTO-a, postoje i drugi članovi ove organizacije,“ izjavio je azerbejdžanski diplomata.
U međuvremenu, Jermenija ne skriva zabrinutost zbog mogućeg ulaska Azerbejdžana u ODKB. Vršilac dužnosti portparola Ministarstva spoljnih poslova, Ana Nagdaljan, je rekla: “Razmatra se mogućnost da se Azerbejdžan priključi ODKB na nivou ekspertske zajednice, ali zvanični stav Ministarstva spoljnih poslova je sledeći: Jermenija će iskoristiti pravo veta.“
Sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog azerbejdžanskog kolege Ilhama Alijeva, koji je održan u subotu 1. septembra u Sočiju, dodao je još ulja na vatru. To su bili razgovori licem u lice, tako da niko ne zna o čemu su ova dva predsednika razgovarala iza zatvorenih vrata.
Međutim, iz izjave Ilhama Alijeva odmah nakon sastanaka je postalo jasno da je jedna od glavnih tema sastanka bila problem konflikta u Nagorno-Karabahu. Predsednik Azerbejdžana je ponovio da bi jermenska vojska trebalo da napusti sedam oblasti u blizini Nagorno-Karabaha.
Još uvek nije jasno da li je Vladimir Putin pristao da pomogne Azerbejdžanu u tome da povrati kontrolu nad tim oblastima. Međutim, moguće je da su Putin i Alijev zaključili sporazum “ODKB u zamenu za teritorije.“
Možda ćemo uskoro biti svedoci istorijskog momenta, kada se Azerbejdžan pridruži ODKB kao posmatrač, a Jermenija ne postavi nikakve prepreke pod pritiskom Moskve da vrati pet od sedam okupiranih teritorija.
Međutim, problem je što Organizacija Dogovora o kolektivnoj bezbednosti ne predviđa takav entitet kao “zemlju posmatrača u organizaciji,“ iako nije teško postaviti takav mehanizam.
Azerbejdžan, koji je član međunarodnog Pokreta nesvrstanih, poput Turkmenistana i Uzbekistana, pozicionira se kao zemlja koja se pridržava neutralnog statusa. Drugim rečima, ova zemlja odbija da ulazi u vojne blokove, uključujući NATO, i isključuje raspoređivanje stranih vojnih baza, uključujući i ruske, na svojoj teritoriji.
CSTO je čisto vojna organizacija. Ako se Azerbejdžan pridruži ovoj organizaciji, čak i kao posmatrač, to bi značilo da će zemlja prekršiti politiku neutralnosti u spoljnoj politici.
Azerbejdžan je takođe podneo zahtev za pridruživanje još jednom regionalom udruženju – Šangajskoj organizaciji za saradnju (SCO). Baku je već dobio status “partnerske zemlje za dijalog“ u ovoj inicijativi. Iako SCO, za razliku od CSTO-a, nije vojna organizacija, članstvo u njoj je suprotno konceptu neutralne spoljne politike zemlje. U svetlu trenutnog pogoršanja odnosa sa Vašingtonom, SCO postaje struktura protivteže ofanzivnoj spoljnoj policici SAD-a.
Ukratko, poruka Moskve Jermeniji je jednostavna: Ako Jerevan nastavi svoju politiku približavanja NATO-u, Kremlj će otežati svoj stav prema Jermeniji i, vrlo verovatno, ponovo preispitati pitanje za povratak nekih teritorija u blizini Nagorno-Karabaha Azerbejdžanu.
Turci prete - Rusi i Sirijci šalju pojačanja. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Webtribune.rs
