Konfiskacija crkava i njihove imovine, koju je vlada planirala nacrtom zakona o slobodi veroispovesti iz 2015. godine, predstavljala bi kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima, kojom se garantuje pravo na mirno uživanje imovine, ocenjeno je u tom dokumentu do kojeg je Dan došao u posed. U današnjoj objavi nekih od najznačajnijih primedbi kojima, inače, kako se navodi, ovaj dokument obiluje, stoji da je Venecijanska komisija kritikovala niz odredaba, posebno onu koja se odnosi na konfiskaciju imovine, ali i zahtev da se Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve registruje, jer, po njihovoj oceni, za tim nema potrebe jer ona ima nesporan pravni subjektivitet. Venecijanska komisija je 27. novembra 2015. godine pripremila mišljenje br. 820/2015 o Nacrtu zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori.
Mišljenje je prethodno dostavljeno Ministarstvu za ljudska i manjinska prava na čijem se čelu u to vreme nalazio Suad Numanović. Venecijanska komisija i OEBS/ODHIR su mišljenje pripremili za plenarnu sednicu Venecijanske komisije u decembru 2015. godine, ali je Ministarstvo povuklo akt iz procedure pred tim međunarodnim telom, navodi Dan. Ukazuje se i da je ambasadorka Božidarka Krunić, stalna predstavnica Crne Gore pri Savetu Evrope, dopisom od 24. avgusta 2015. godine zatražila mišljenje Venecijanske komisije o Nacrtu zakona o slobodi veroispovesti. Nacrt zakona su proučili i u ime Venecijanske komisije sastavili mišljenje međunarodni pravni eksperti Nikolae Esanu (Republika Moldavija), Kristof Grabenvarter (Austrija), Jorgen Sten Sorensen (Danska), Jan Valaers (Belgija) i Ben Vermeulen (Holandija) u svojstvu izvestilaca. U Mišljenju međunarodni pravni eksperti su u 96 tačaka dali nepovoljne i negativne ocene na veliki broj odredbi u Nacrtu zakona sa preporukama da se brišu zbog diskriminatornih obeležja.
Gotovo sve odredbe Nacrta zakona koje su već godinama predmet brojnih polemika i na kojima istrajava Vlada Crne Gore zbog Srpske pravoslavne crkve nisu prošle test usaglašenosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, drugim važećim međunarodnopravnim aktima i obavezujućom sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Venecijanska komisija i OEBS/ODIHR u zaključku smatraju da je neophodno da se zameni zastareli Zakon o pravnom položaju verskih zajednica iz 1977. godine novim Zakonom o slobodi vere, prateći razvoje pravnih, političkih i društvenih uslova u kojima se verske zajednice uspostavljaju i deluju. Ova međunarodna tela smatraju da Nacrt zakona prezentuje ozbiljne probleme po mnogim pitanjima koja moraju biti tretirana u odnosu na proces ponovne registracije, opterećujuće zahteve registracije, diskriminatorno državljanstvo, teritorijalne zahteve o poklapanju granica verskih zajednica sa granicama države Crne Gore, nesrazmerne sankcije za verske zajednice (zabrana i uklanjanje iz registra) i konačno pitanje, kako kvalifikuju, konfiskacije crkava, verskih objekata i drugih nepokretnosti verskih zajednica iz članova 52 i 53 Nacrta zakona, kao i imovinska prava verskih zajednica.
U mišljenju su, piše Dan, date preporuke da crkve i verske zajednice koje su već registrovane u skladu sa zakonom iz 1977. godine mogu biti automatski prepoznate i steći pravni subjektivitet. Ovo pravilo, takođe, treba da bude primenjeno na verske zajednice koje su faktički prepoznate kao pravna lica pri čemu je posebno pomenuta Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori, za koju eksperti Venecijanske komisije smatraju da ima nesporan pravni subjektivitet koji je decenijama prepoznat u praksi. Venecijanska komisija smatra da diskriminatorno državljanstvo i teritorijalni zahtevi za registraciju verskih zajednica treba da budu uklonjeni, a formalni zahtevi za registraciju treba da budu ograničeni na one koji su neophodni za identifikaciju verske zajednice i verifikaciju da li ista ispunjava uslove za registraciju predviđene zakonom. Ističu i da neopravdani zahtevi kao što su informisanje o “načinu delovanja (…) koji zajednica koristi za obavljanje verskih običaja” ili “osnovnim verskim tekstovima verske zajednice u autentičnom tekstu” treba da budu uklonjeni.
Komšija ispričao jezivu priču o prvom Haradinajevom zločinu. Pogledajte OVDE.
Izvor: rs.sputniknews. com
