Taj izveštaj bio je povod za razgovor sa general-majorom u penziji, a sada profesorom Fakulteta za poslovne studije i pravo Božidarom Forcom, koji je rekao da će Srbija uvek biti na meti Zapada dok god podržava u bilo kom obliku Rusku Federaciju.
„Svaki potez koji Srbija napravi prema Rusiji Zapad dočeka na nož. Uzmite samo koliko nam zameraju na poglavlju 31 koje se vezuje za spoljnu politiku Srbije koja treba da bude usaglašena sa EU, jer se Srbija okreće Rusiji. Mi smo u Partnerstvo za mir ušli 2006, kad smo se rastali sa Crnom Gorom, sa NATO-om smo imali nebrojeno vežbi, potpisali razne sporazume, otvarali grupu Srbija—NATO za reformu stema odbrane — i ništa nije smetalo. Problem je nastao onog trenutka kada smo 2013. samo postali posmatrač u parlamentarnoj skupštini ODKB-a. Rekli su, evo Srbija se približava Rusiji.“
Forca ističe da je stvar svake suverene zemlje kako će ona da vodi spoljnu politiku i kako će da organizuje svoju odbranu i bezbednost.
„Srbija je vojno neutralna zemlja, ali naša javnost kaže da nigde to ne piše i to je tačno. Rezolucija od 2007. Narodne skupštine proklamovala je vojnu neutralnost. Ustav je donet pre rezolucije i zato u njemu nema neutralnosti. Može se postaviti pitanje zašto neutralnosti nema u Strategiji bezbednosti, koja je doneta 2009. godine ali na to treba da odgovori tadašnja Vlada. Sada, kada u nacrt nove strategije Srbija stavlja neutralnost kao odbrambeni interes ove zemlje, odjednom se postavlja pitanje zašto smo neutralni. Vojna neutralnost je vrlo ispravno rešenje.
Koliko Srbija ima zapravo naoružanja od Amerike, a koliko procentualno više ili manje od Rusije?
— Teško ćete dobiti egzaktan odgovor na to pitanje, ali 75 odsto naoružanja i vojne opreme u našoj vojsci je proizvodnja našeg instituta. Srbija je bila u entitetima gde odbrana nije bila njena, gde je delegirana na viši nivo od Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca do SRJ. Odbrana nije bila stvar Srbije. Bivša Jugoslavija, ako uzmemo od Drugog svetskog rata na ovamo nalazila se u raznim fazama odnosa sa SSSR-om i sa Amerikom. Sve to je uticalo i na naoružavanje, tako da mi imamo naoružanje, i naše, i američko, i zapadno i rusko. Ako SAD u svojoj strategiji kao protivnika broj jedan imaju Rusiju, onda ni položaj Srbije nije jednostavan — šta god da radimo sa Rusijom, SAD neće dobro prihvatiti.
Možemo li da se odupremo pritisku i da kažemo da je dobro i isplativo za Srbiju da remontni Zavod „Moma Stanojlović“ remontuje ruske helikoptere?
— To su naši helikopteri. Mi imamo svoj zavod. Ja sam bio u upravi od pet načelnika svojevremeno u Generalštabu i sve okolne zemlje koje su sada članice NATO-a su nam rekle da ne dajemo odbrambenu industriju. Nama je američki predstavnik za Balkan u Moroviću rekao da nam ne treba odbrambena industrija, da će naša industrija da proizvodi upaljače i šporete. Nije bonton da zemlji u koju ste došli kažete tako. Mi smo igrom slučaja sačuvali odbrambenu industriju, iako ju je NATO dosta razbio u toku bombardovanja, imamo čime da se ponosimo. I Zavod „Moma Stanojlović“ je gađala NATO avijacija. Pravo pitanje je od koga ćemo da kupimo naoružanje.
Da li su za tu odluku presudni povoljniji uslovi ili strateško političko opredeljenje?
— To je povezano. NATO ima „smart defence“, tj. pametnu odbranu i raspoređuju naoružanje gde misle da je neophodno. EU ima „pulling and shearing“ i Hrvati su me pitali da li će Srbija da uđe u taj program sa Austrijom. Bio sam na skupu u Beču, gde su učestvovale sve zemlje iz okruženja, kada je EU lansirala strategiju borbe protiv trgovine lakim naoružanjem. Između redova je bila priča da je taj zadatak dobila Austrija, kojoj je zabranjeno da izvozi naoružanje od Drugog svetskog rata. Sedeo sam sa bordom direktora „Lokid Martina“, koji su mi izdiktirali sve podatke o našim avionima i našim PVO sistemima, oni sve znaju o nama. Kupovina oružja je stvar i politike i stvar para. Zato ta logika udruživanja snaga pet zemalja ima smisla iako mi ostajemo vojno neutralni.
OVDE pogledajte šta je rekao finski predsednik Trampu o Putinu.
Izvor: rs.sputniknews .com
