Uprkos tome, proizvodnja nafte u toj državi je u slobodnom padu pa je krajem avgusta iznosila samo 1,24 miliona barela po danu. Prema prognozi, ta bi brojka mogla pasti na manje od milion barela dnevno u narednim mesecima, što znači da bi Venecuela mogla ispasti iz kluba 20 najvećih proizvođača nafte na svetu.
Razlozi za tu situaciju su višestruki. Prvo, vlast u Venecueli trenutno je u rukama izrazito nesposobne i korumpirane administracije. Državnu naftnu proizvodnju PDVSA napunili su podobnim ljudima koji nemaju pojma o naftnom biznisu, a istovremeno su kompaniju napustili iskusni i obrazovani operativci koji su posao vrlo brzo našli u drugim državama.
Drugo, još za Čaveza je država naftnu industriju doživljavala kao privatno vlasništvo iz kojeg se kupuje socijalni mir, ali i namiruje luksuzni život odabrane elite. I dok je za Čaveza taj koncept koliko toliko funkcionisao drastični pad cena nafte pre nekoliko godina stvorio je veliku rupu u proračunu. Umesto da se stegne kaiš i novac reinvestira u naftni biznis, već zastarela postrojenja su dodatno zapuštena pa je proizvodnja s 2,8 miliona barela dnevno u 2014. pala na 1,2 miliona u avgustu ove godine. A taj trend neće se uskoro preokrenuti.
S druge strane, naftna industrija cveta u državi koju Maduro gotovo isključivo optužuje za svoje probleme. SAD je prvi put nakon 1973. zaseo na prvo mesto najvećih proizvođača nafte na svetu, s oko 11 miliona barela dnevno.
Više od polovine proizvodnje otpada na Teksas (oko 6 miliona barela po danu), ali jako dobre rezultate ima i Severna Dakota. Ova slabo naseljena savezna država, sa oko 755.000 stanovnika, u junu je dnevno proizvodila 1,27 miliona barela nafte u proseku, prema podacima koje je prenio Blumberg. Dakle, više nego cela Venecuela.
Izvor: Jutarnji. hr
