Prema pisanju zagrebačkog nedeljnika Globus, Plenković ima nameru da postane visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, s obzirom na to da je Mogerinijeva rekla da po isteku mandata 2019. ne planira da se ponovo kandiduje.
Ukoliko mu se plan ostvari, dijalog Beograda i Prištine od sledeće godine mogao bi da vodi upravo Plenković, koji je sada predstavnik vlasti koja ne krije da su sa Albancima braća po oružju.
- Mislim da Andrej Plenković ima ambiciju da nakon idućih evropskih izbora postane poverenik Evropske komisije. Ako Evropska pučka stranka, kojoj pripada HDZ, ostane najjača grupacija u evropskom parlamentu, Plenković ima šanse unutar svoje političke porodice da dobije podršku i za mesto potpredsednika komisije - ispričao je Klisović za Globus.
Istovremeno, aktuelno briselsko rukovodstvo u korektnim je odnosima sa Srbijom i predsednikom Vučićem, što posebno bode oči Plenkoviću, koji na svaki način gleda da nas saplete na putu ka EU potežući sva otvorena pitanja (vidi okvir).
- Put Srbije u EU vodi i preko Zagreba i rešavanja akumuliranih pitanja - rekao je Plenković u Saboru.
Međutim, hrvatski parlamentarci poput nezavisnog poslanika Hrvoja Zekanovića zahtevaju još agresivniji napad na Srbiju i njenog predsednika.
- Hrvatskoj treba hrvatski Orban, a nažalost, ne vidim ni O od Orbana - podvukao je Zekanović, koji je član ultrakonzervativne stranke Hrast.
Neće saradnju
Reagujući na Plenkovićevu izjavu, Vučić je podsetio da je Srbija bila i spremna je da radi sa Hrvatskom i drugim zemljama regiona, ali i da je Hrvatska pre pet godina odbila njegov predlog da glavni saobraćajni pravac bude Beograd-Zagreb.
- Nisu hteli ni da čuju! NJihov premijer je tada rekao: "Nas ne interesuju istočne izlaznice". Onda sam se dogovorio sa Orbanom da zajedno sa kineskim prijateljima napravim komunikaciju Beograd-Budimpešta-Beč. Mi ćemo time mnoge da oštetimo, ali šta ja tu da radim, mi se borimo za sebe. Hteli smo da se borimo zajedno, nisu prihvatili - ispričao je Vučić.
U polemiku sa Plenkovićem uključio se i šef srpske diplomatije Ivica Dačić.
- Mislim da zajedno možemo da budemo mnogo jači. Mi hoćemo sa Zagrebom najbolje moguće odnose, ali njihove ucene sigurno nećemo trpeti - jasan je bio Dačić.
"Braća po oružju"
Neprijateljski signal Srbiji osim Plenkovića daje i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, koja je pre nešto više od mesec dana u Tirani izjavila da su Albanci njihova "braća po oružju".
- Hrvatska snažno podržava evropsku integraciju Albanije i pozdravlja napredak ostvaren u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u EU. Kao zemlja energičnih i marljivih mladih ljudi, Albanija ima izvrsne izglede - poručila je Grabar Kitarovićeva, koja, međutim, drastično drugačije poruke šalje kada je u pitanju članstvo Srbije u EU.
Sporna pitanja
1. Granica na Dunavu
Sporno je 145 kilometara granice na Dunavu, a problem je 11.000 hektara zemljišta: 10.000 na levoj obali u Srbiji i 1.000 hektara na desnoj obali u Hrvatskoj
2. Manjine
Unapređenje bilateralne zaštite manjina je nešto na čemu insistiraju obe strane
3. Nestali
Još 2014. godine je u Mostaru potpisana Deklaracija o nestalima, koja je trebalo da podstakne da se završi proces traženja osoba nestalih u proteklim ratovima na području bivše Jugoslavije
4. Pitanje sukcesija
Problem je podela imovine nekadašnje SFRJ: od isplate stare devizne štednje preko problema mešovitih banaka do podele ambasada i rezidencija
5. Regionalna jurisdikcija
Ovaj problem se javio i prilikom otvaranja poglavlja 23 o pregovorima Srbije i EU, jer Hrvatska ne želi na nju da pristane, iako sa druge strane ima mogućnost suđenja u odsustvu, što Srbija ne radi
6. Srpska imovina
Problem je u tome što Srbi u Hrvatskoj traže povraćaj imovine (spekuliše se sa brojkom oko 50.000 oduzetih stanova)
7. Penzije
Iako postoje sporazumi koji regulišu ovu oblast, oni se ne primenjuju, pa građani ne mogu da ih ostvare ili povežu staž iz perioda pre i tokom devedesetih
Izvor: Srpski Telegraf
