Najviša, peta kategorija oluja podrazumeva vetar brzine veće od 250 kilometara na sat. Svojom razornom snagom može da uništi gradove. Najčešće je reč o snažnim tropskim olujama.
Na istoku SAD-a, u Jugoistočnoj Aziji i na severu Australije te oluje se nazivaju uraganima, a u Indiji i Kineskom moru zovu ih tajfunima. Uragan ili tajfun za nastanak treba da imaju određene preduslove, pošto nastaju na velikim područjima okeana najmanje 250 milja udaljenima od kopna.
Naučnici tvrde da su broj i jačina uragana sve veći u odnosu na ranije godine, i da nas po tom pitanju ne očekuje svetla budućnost.
"Da bi se razvio uragan ili tajfun, površinska temperatura mora treba da bude iznad 26 stepeni Celzijusa. Vetar koji duva u zadnjih desetak kilometara atmosfere mora da bude u okviru brzine od 10 metara u sekundi i ne sme da menja smer. Tada dolazi do razmene topline i vlažnosti između gornjeg okeana i donje atmosfere", objašnjava profesor Branko Grisogono.
"Usled rotacije Zemlje počinje i rotacija vetra. Ako su uslovi i dalje nepromenjeni, dakle vlaga, temperatura vode i vetar, oluja prerasta u sve jači tropski ciklon, odnosno uragan. Pritisak u središtu oluje je vrlo nizak (oko 950 hPa), a vetar slab. Temperature u jezgru oluje su takođe visoke. Iako vetar jača od periferije ka centru oluje, u samom središtu je vrlo mirno", dodaje on.
Potrebno je desetak dana da bi se od početnog stadijuma oluje stvorio snažan tropski ciklon, a postoje i primeri kada je taj proces trajao i više od tog vremenskog okvira.
U poslednjih 20 godina povećao se broj uragana i tajfuna koje dovodimo u vezu sa globalnim zagrevanjem.
Međutim, reč je relativno kratkom vremenskom periodu da bi postojali konkretniji dokazi te povezanosti.
Merenja postoje oko 200 godina, a pretpostavka naučnika je da uragani postoje unazad nekoliko hiljada godina ili barem od vremena otkada je klima postala slična današnjoj.
Smatra se da je najsnažnija tropska oluja poharala Male Antile u oktobru 1790. godine, kada je poginulo više od 22.000 ljudi. Upravo je ta oluja postala je polazna osnova za promišljanja savremenih svetskih naučnika o superoluji.
"Danas, u kombinaciji sa sve toplijim okeanima, kroz atmosferu cirkuliše između pet i osam odsto više vodene pare nego ranije, pa su tako stvoreni uslovi za nastanak superoluja kakve dosada nismo imali prilike da vidimo i za koje uopšte nismo spremni", tvrdi američki meteorolog DŽef Masters.
On time dokazuje da trenutna podela oluja na pet kategorija jačine više nije dovoljna i da bismo morali da razmišljamo o potencijalu uragana šeste kategorije.
Kako će izgledati smak sveta pogledajte OVDE.
Izvor: 24sata.hr
