- Iz najvećih evropskih centara, Berlina i Pariza, pritisak da se stvar okonča više nije žestok kao do pre nekoliko meseci. Postaje očigledno da dogovor nije ni na vidiku i te poruke su došle i do srpskog državnog vrha. Na više sastanka Aleksandru Vučiću je poručeno da "može da rasteže s Kosovom još par godina" - kaže izvor iz diplomatskih krugova u Berlinu.
Najuticajnim zemljama postalo je jasno da Priština ne želi da učini baš nikakav, ni najmanji ustupak. Srbija, s druge strane, želi razgovor i kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta izjavio, kompromisno rešenje, kojim obe strane moraju nešto da izgube. Ipak, dobra volja jedne strane nije dovoljna.
Hašim Tači nema podršku u svom biračkom telu koliku Vučić ima u centralnoj Srbiji i zato se ne usuđuje da izađe sa bilo kakvim konkretnim rešenjem. Tek stidljivo, ponekad, pomene razgraničenje, a najbolji pokazatelj da je rešenje na dugom štapu možda je to što ni Zajednica srpskih opština nije formirana skoro dve hiljade dana od kada se vlast u Prištini na to obavezala. To je sada postalo jasno i Zapadu.
Poslednja runda pregovora u Briselu između Beograda i Prištine 7. septembra nije slavno završena ili bolje rečeno nije ni počela. Nakon razgovora sa visokom predstavnicom Federikom Mogerini, Vučić je i pored svih pritisaka odbio da se sastane sa Hašimom Tačijem. Na to se odlučio zbog "svih prevara, pretnji i laži albanskih predstavnika", rekao je tada direktor vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić.
Paralelno, došlo je i do promene stava nekih od najmoćnijih zemalja. Sjedinjene Američke Države, koje su po prirodi stvari na strani Prištine, trebalo je da izvrše konačan pritisak na predstavnike vlasti na Kosovu, ali to se nije dogodilo. Umesto toga, Trampova administracija, reklo bi se neočekivano, relaksira odnos prema Beogradu i čitavom pregovaračkom procesu. U poslednjih nekoliko nedelja od "stvar je gotova, Kosovo je nezavisna država", došli smo do "Vašington se neće mešati u proces, podržaće sve što se dve zainteresovane strane dogovore".
Istovremeno, i Rusija kaže da će podržati svako rešenje na koje srpska strana pristane.
Početkom septembra evropski komesar Johanes Han je rekao da ne odbacuje nijednu ideju, odnosno rešenje za Kosovo i Metohiju, pa ni razmenu teritorija, ali je istakao da ceo posao treba završiti do leta naredne godine. To je verovatno bio prvi put da rok više nije kraj ove, niti početak sledeće godine, već leto 2019. I iz izjave evropskog komesara moglo se zaključiti da Kosovo nije završena priča već kako je rekao zalaže se "za rešavanje bilo kakvog bilateralnog sukoba", ali da "svako rešenje mora da doprinese široj stabilnosti ovog regiona, tako da to bilateralno rešenje ne ide na štetu drugih u regionu".
Uskoro sa Putinom
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je juče da je počastvovan što će imati priliku da razgovara sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i da očekuje da i ovaj sastanak ima veliki značaj za dalje učvršćivanje prijateljstva srpskog i ruskog naroda i za razvoj svestrane saradnje dve zemlje. Uoči posete Moskvi, Vučić je primio ambasadora Rusije Aleksandra Čepurina, s kojim je razmotrio konkretne predloge za strateške projekte ekonomske saradnje u različitim oblastima, poput energetike i infrastrukture.
Oni su istakli da bi takvi projekti doneli veliku korist za ekonomski napredak Srbije i Rusije. S tim u vezi, najavljeno je i skoro zasedanje Mešovitog komiteta za saradnju dve zemlje.
Predsednik Vučić je rekao da su stabilnost Srbije, kao i mir i saradnja u regionu osnova državne politike, ali da ništa ne sme da ugrozi suverenost i nezavisnost naše zemlje. Vučić je jasno i nedvosmisleno potvrdio da će Srbija ostati vojno neutralna zemlja, navedeno je u saopštenju.
OVDE pogledajte šta je Šešelj rekao o Vučiću.
Izvor: Blic
