Ono se koristi za razvijanje nove verzije Terminatora-3 koji će uskoro opremiti sistem za podršku tenkovima kako bi radili stvari potput napada na bespilotna vazdušna vozila (dronove). Ostala oklopna vozila i pešadija na teškom trenu ostaju visokoprioritetni ciljevi.
Za sada je dostupno nekoliko detalja. Kao i kod njegovih prethodnika, zaštitni oklop novog vozila će biti ekvivalentan onom koji ima glavni borbeni tenk, uz naoružanje koje omogućava da se bavi bilo kojim neprijateljskim sistemom oružja ili jedinicom i da istovremeno puca na više ciljeva. Automatizacija omogućava smanjenje broja članova posade sa 5 na 3.
Novi sistem oružja će verovatno deliti svoju šasiju, senzore, oklop i aktivni sistem zaštite sa novim glavnim borbenim tenkom Armata T-14.
Prema izveštajima ruskih medija, glavno naoružanje će biti 57-mm top koji već koristi ruska mornarica. NJegova brzina vatre je 300 metaka u minuti, sa dometom od 16 km, i visinom letenja od preko 4 km.
Raketa može probiti oklop debljine preko 100 mm. S obzirom da je domet vatre njegovog mitraljeza i automatskog bacača granata 60-140% veći od dometa američkih Bradley IFV i Stryker oklopnih vozila i antitenkovskih sistema, ovaj sistem može pouzdano zaštititi tenkove i pešadiju dok ostaju bezbedno van domašaja.
TV kanal “Zvezda“ je citirao zvaničnike proizvođača oružja Tehmaš, koji su tvrdili da će termobarični, teški višecevni bacač raketa “Tosočka“ biti dostavljen ruskoj vojsci 2020. godine.
Korišćenje točkova umesto gusenica omogućava brže kretanje, ali takođe povećava ranjivost sistema kada radi na linijama fronta. Moramo pretpostaviti da se MLRS neće koristiti za direktno pucanje na mete, već će na njih pucati sa zaštićenih pozicija. Točkovi ga čine efikasnijim protiv terorističkih jedinica. Nije mu potrebna prikolica da se brzo kreće preko velikih razdaljina, što je upravo ono što je potrebno da se snažno napadnu militantni na različitim frontovima.
Ruski zvaničnici su u maju potvrdili da su robot za deminiranje Uran-6 i laki borbeni tenk bez posade Uran-9 testirani u Siriji. Uran-9 je prvi vojni robot sa daljinskom kontrolom na svetu (minijaturni tenk) sa topom kalibra 30-mm, što mu omogućava da sprovede misije oklopnog borbenog sistema koji podržava pešadiju na terenu.
Uran-6 je jedinstveno kopneno vozilo bez posade (UGV), ili robotski sistem za uklanjanje mina, koji čuva ljudske živote tako što čisti puteve u minskim poljima. Sa težinom od 6 tona, može se transportovati kamionom.
Sa svojim buldožer sečivom, može raditi posao za 20 minera, neutrališući sredstva sa potencijalnom eksplozivnom energijom od 59 kg TNT ekvivalenta. Uz pomoć 4 kamere sa pogledom od 360 stepeni, može biti opremljen velikim brojem alata, kao što su robotska ruka, zadnji viljuškar, hvataljke sa kapacitetom podizanja tereta od jedne tone, itd. Sistem može sprovesti operacije deminiranja na bilo kom terenu, dok ostaje na bezbednoj udaljenosti i do jednog kilometra.
Izrađen od čeličnih ploča debljine 8-10 mm, vozilo je visoko otporno na eksplozije mina i oštećenja od šarpnela. Sistem se može braniti koristeći malo oružje od 7,62 mm.
Izgrađen na osnovi gusenice, Uran-6 napaja 6-cilindrični dizel motor sa turbo naponom i vodenim hlađenjem, što mu omogućava da se kreće brzinom i do 15 km, prelazi prepreke visoke 0,8 mm, prelazi rovove širine 1,2 m i vodene prepreke, i da radi u močvarama dubine 0,45 m.
Sistem može raditi neprekidno do pet sati. Uradio je odličan posao u Palmiri u Siriji, deaktivirajući bombe i mine iznenađenja. Ruska vojska planira da se sve više oslanja na UGV kako vreme prolazi.
Uglavnom dizajnirani za izviđačke i patrolne svrhe, kao i za zaštitu konvoja i podršku pešadiji, terenska pešadijska vozila Tigr-M su takođe videla borbu u Siriji. Sa instaliranim daljinskim modulom Arbalet-DM, sistem postaje robotski.
Modul se sastoji od mitaljeza Kord kalibra 12,7 mm sa 150 ketridža ili mitraljeza PKTM kalibra 7,62 mm sa 250 ketridža. Koristi se lasersko vođenje. Arbalet-DM može zakočiti i automatski pratiti stacionirane i pokretne ciljeve koje identifikuje TV kamera sa udaljenosti od 2,5 km, ili 1,5 km ako se koristi oprema za termičku sliku. Laserski daljinomer ima domet od 100-3.000 m. Ova nova verzija Tigra se finansira od strane državnog programa nabavke za period od 2018-2025. godine.
Tigr-M ima izvanredne mogućnosti van puta, na težim terenima. Sa operativnim dometom od 1.000 km, vozilo može dostići brzinu i do 155 km na sat. Može se popeti na nagibe od 31 stepen i preći vodene prepreke koje su duboke 1,2 m.
Poznato, dokazano u borbi, teško naoružano pešadijsko borbeno vozilo BMP-3 će takođe postati bespilotno, čim borbeni modul AU-220 naoružan sa automatskim topom kalibra 57+mm bude instaliran.
To će omogućiti sistemu da pogodi vazdušne ciljeve. Brzina vatre je 80 metaka u minuti, a domet je 14,5 km. Može se koristiti bilo koji tip metaka. Meci koji probijaju oklop mogu prodreti kroz 130 mm čelika sa udaljenosti od jednog kilometra. Koaksijalni mitraljez kalibra 7,62 može imati 1.000 metaka municije. Modul se može potpuno rotirati za 360 stepeni.
Ovaj trend je očigledan – ruska vojska ulaže velike napore u uvođenje novih, visoko automatizovanih tehnologija. Novo oružje, koje se razlikuje od bilo kog drugog koje poseduju bilo koje druge zemlje, kao što su vozila za podršku tenkovskim jedinicama, trenutno se dodaju ruskom arsenalu ili se razvijaju.
Vojska se takođe udaljava od ratovanja vojnik na vojnika, okrećući se umesto toga ka borbi koju vode mašine sa daljinskom kontrolom koje pokreće vešačka inteligencija.
U martu je minisar odbrane Sergej Šojgu rekao da se veliki broj vojnih robotskih sistema približava završetku svojih proba pre nego što uđu u serijsku proizvodnju ove godine. Govorio je istinu.
Mnoge nacije naporno rade kako bi postavile bespilotne sisteme na bojna polja, ali izgleda da Rusija vodi u ovoj trci, postavljajući svoju vojnu robotiku na teren brže nego bilo ko drugi.
Ruska mornarica testirala supersoničnu krstareću raketu „Oniks“ iz sistema „Bastion“. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Webtribune.rs
