Piše: Ivan Danilov autor bloga Crimson Alter
Za svetskog hegemona to umeće nema samo cenu zlata jer je zalog opstanka hegemona.
Ni jedna imperija ne može preživeti – podsmevanje, pogotovo ako je pomešano sa prezirom.
Nastup predsednika SAD Donalda Trampa u Generalnoj skupštini UN označio je prelazak od bojažljivog uvažavanja SAD ka njihovom zlobnom ismevanju.
Udubite se malo. Sala Generalne skupštine UN bukvalno se zatresla od smeha kada je Tramp počeo da hvali uspehe svoje administracije, tvrdeći da je nadmašila dostignuća svih američkih predsednika u dosadašnjoj istoriji.
Smeh je nakratko bio prekinut aplauzom koji je bio u istoj funkciji, pa je opet ispunio dvoranu. A nema nikakve sumnje da je to bilo ismevanje. Jer, Trampu naklonjeni američki telekanal Fox News, koji je preko socijalnih mreža prenosio Trampov govor, tako je sve izrezao i montirao da u njegovom prilogu nigde nema smejanja Trampu.
Da bi se shvatila totalnost prezira, koji je vladao u sali, dovoljno je pogledati fotografiju na kojoj se vidi reakcija nemačke delegacije na Trampovu kritiku povodom „zavisnosti Nemačke od ruskog gasa“.
Sudeći po licima nemačkih diplomata, američki predsednik im je rekao nešto veoma smešno, a pritom nisu ostavili utisak ljudi koji su se uplašili američkih pretnji.
Nemačka delegacija se zakikotala kada je predsednik SAD izgovorio da se Berlin mora hitno preorijentisati na druge energetske izvore inače će u toj oblasti zavisiti od Rusije.
Sve je prosto i jasno: gde pristalice gasovoda Severni tok-2 vide razloge za veselje, Amerikanci nalaze povod za posipanje pepelom i za upadanje u depresiju.
Američka agencija Bloomberg kao glavni uzrok te `melanholije` označila je:
„Prethodni predsednici SAD uključivali su se u rad Ujedinjenih nacija da bi Amerika celom svetu davala određenu formu. A Tramp, sasvim obrnuto, u međunarodnom sistemu vidi instrument pomoću kojeg svet obuzdava Ameriku“.
Očito je da takvu Trampovu poziciju mnogi u SAD doživljavaju kao kapitulantsku i veoma opasnu jer podrazumeva uništavanje sistema međunarodnog prava i međunarodnih organizacija nad čijim stvaranjem je američka elita radila sedam decenija.
Trampova doktrina, u najmanju ruku, računa sa povlačenjem SAD iz svih tih struktura. A to znači da će se ti instrumenti naći u rukama oponenata SAD. Treba se samo prisetiti poslednjih američkih `diplomatskih incidenata` - istupanja SAD iz Saveta UN za ljudska prava, Trampove pretnje da će Vašington istupiti iz Svetske trgovinske organizacije, pretnje uvođenjem sankcija protiv haškog Međunarodnog krivičnog suda...
Oponenti Sjedinjenih Država bukvalno između sebe dele to međunarodno nasledstvo i prilično uspešno rade na njegovom prilagođavanju napadima na američke interese.
Može Tramp koliko mu je volja pokušavati da Ameriku opet učini velikom, ali je već umesto deglobalizacije dobio – globalizaciju tipa`svi protiv SAD`.
Istine radi, Tramp se i dalje, makar deklarativno, drži antiglobalističke ideologije. Stoga je u Generalnoj skupštini UN govorio o poštovanju prava svake nacije da se drži svojih navika, verovanja i tradicija. Još je naglasio da „SAD neće drugima govoriti kako da žive i rade i kome Bogu da se poklanjaju“...
Naravno, smešno je slušati kako američki predsednik govori da Vašington neće nikome nametati religiozne poglede, a Stejt departman istovremeno podstiče crkveni raskol u Ukrajini.
Dugačak je spisak neslaganja između Trampovih blagorodnih teza i onoga što radi njegova administracija. To je jedan od glavnih razloga što su se Trampu smejali u UN.
Ispostavilo se da je car go, a golim ga je učinila i učinila zavisnim od sebe duboka država koju je svečano obećao da će demontirati.
Ovo ne znači da da Trampa ne nikakve šanse da nekada dođe u priliku da vodi istinski nezavisnu politiku ili da on nije sposoban da „Ameriku ponovo učini velikom“.
Šanse za to postoje, ali više neće moći da povrati izgubljeni autoritet i uvažavanje protivnika, a pogotovo saveznika.
Američki Akela ne samo da je promašio već se još i pravi da mu sve ide odlično. A time samo pogoršava stanje stvari.
Takve bajke nemaju srećan kraj. Zato su američki novinari `ubijeni u pojam`: Pax Americana ide svome kraju dok mu se složno smeju diplomate i političari iz celog sveta.
Pročitajte OVDE odakle i zašto beže Amerikanci.
