On će doći da manipuliše, spinuje i priča bajke, koje se u suštini svode na to da je spreman da se podmuklo odrekne 16 odsto državne teritorije, pogazi Ustav Srbije i faktički napravi „veliku Albaniju“ – kaže u razgovoru za Danas Marko Jakšić, član Narodnog pokreta „Otadžbina“. Jakšić je proteklog vikenda učestvovao na skupu grupe beogradskih intelektualaca „Protiv izdaje, za KiM u Srbiji“ i prisustvovao osnivačkom skupu Saveza za Srbiju, čiji je „Otadžbina“ član.

Najavljeno je da će predsednik Srbije idućeg vikenda obići „sve enklave u koje srpska noga nije kročila“. Gde bi to moglo da bude?

– To je glupost. U enklavama „u kojima srpska noga nije kročila“ nema Srba. Marko Đurić je verovatno hteo da kaže da će Vučić ići u mesta gde nisu bili srpski funkcioneri, a to je nešto drugo. Mislim da Vučić ide tamo da okaje grehe, jer mi ta poseta liči na razdvajanje sa Srbima. Posle njegovog stvaranja „velike Albanije“ pitanje je koliko će Srba želeti da ostane na KiM. To će biti poslednja srpska seoba.

Zašto je Zubin Potok zamenjen severnim delom Kosovske Mitrovice kao mestom Vučićevog obraćanja?

– Možda je razlog to što su Srbi shvatili da je on rešio da „pocepa“ Ibarski Kolašin. Priča se da Vučić sa Hašimom Tačijem širi opštinu Istok u dužini od pedesetak kilometara i razgraničava Srbe od Srba da bi mogao Albancima da preda jezero i hidrocentralu Gazivode, bez koje Priština ne bi mogla da živi.

Da li su to prekrajanje opštinskih granica u Ibarskom Kolašinu i „podela“ Zubinog Potoka neočekivani, jer se linija „podele“ do sada nikad nije pominjana na tom mestu?

– Sad je rešeno i to da se „pocepa“, kako bi Vučić dobio bar 100 metara Pančićevog vrha, sa kojim će izaći pred građane jer smo „mogli da ne dobijemo ni jedan metar“.

Kažete da će Vaša kuća ostati u „velikoj Albaniji“.

– Prema onom što se poslednje čulo, Jakšići će se podeliti. Pola plemena će da ode u „veliku Albaniju“, a pola bi trebalo da ostane u Srbiji. Ali, videćemo šta će biti.

O pripremama za Vučićev dolazak na KiM stižu različite priče – pominju se radne obaveze, spiskovi onih koji (ne) idu na miting… Šta se događa?

– Svi koji su na godišnjem odmoru moraju da se vrate. U nedelju 9. septembra je radna obaveza za sve koji rade u državnim institucijama – u prosveti, zdravstvu, administraciji. Javno se preti otkazima.

Ipak, sad se prvi put čuje da, bez obzira na pritiske, postoje i spiskovi ljudi koji javno kažu da neće da dođu.

– Mislim da je takvih jako malo. Neće da dođu penzioneri i nezaposleni. Svako ko radi u okviru institucija Republike Srbije taj morati da dođe, jer će u protivnom dobiti otkaz. Kako se čulo da pripremama rukovodi Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste, čik neka neko stisne petlju od predsednika opština i južno i severno od reke Ibar da ne dođe ili da izostane neko od njihovih radnika.

Da li će „Otadžbina“ učestvovati na bilo koji način u dočeku predsednika?

– Ha-ha. Nama ostaje samo da se smejemo nad još jednim cirkusom koji će predsednik da napravi.

Vučić će na KiM doći dan posle nove runde pregovora sa Tačijem u Briselu, gde je, navodno, Federika Mogerini spremna da blagoslovi svaki njihov dogovor. Šta očekujete od tog sastanka?

– Kad god Vučić odlazi u Brisel nama se ništa ne piše dobro. Od 2012. stalno je nešto davao – sudstvo, policiju, Civilnu zaštitu, telekomunikacije… Demontirao je sve institucije srpske države na KiM. Zato smo tražili da u naše ime više ne vodi pregovore. Mi tražimo da nam vrati pozicije koje smo imali 2012. i da nas ostavi na miru.

Koliko je za sve ovo što se sad događa odgovoran Ustavni sud Srbije koji se proglasio nenadležnim za utvrđivanje ustavnosti Briselih sporazuma?

– U Srbiji više nema institucija – Ustavnog suda, policije, tužilaštava.. Nema ničeg. Postoji samo jedan čovek koji se zove Aleksandar Vučić. To je razlog što u Srbiji nema države, država i mafija su se stopili u jedno. Nas stotinak je zbog Briselskog sporazuma potpisalo i predalo Republičkom javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv Vučića. Posle tri meseca dobili smo odgovor da nema elemenata za tu krivičnu prijavu.

Kako doživljavate Vučićev predlog o razgraničenju – kao ideju predsednika Srbije, mada nije ispoštovao zakonsku proceduru da je u vidu predloga platforme dostavi Skupštini Srbije, inicijativu predsednika SNS ili njegov lični stav, koji je, kako se priča, kao dokument predstavljen zapadnim diplomatama i ambasadama?

– On govori kao predsednik Srbije, predsednik vlade i skupštine, predsednik SNS i SANU. To je sve to u jednoj ličnosti, jer su ljudi koji obavljaju ove dužnosti samo dekor i marionete. Mi u Srbiji imamo diktaturu koja se zove Aleksandar Vučić.

Ako je, kako se priča, plan razgraničenje tolko razrađen da su određeni i prihvatni centri u cenralnom delu Srbije za Srbe sa KiM, zbog čega je predsedniku tek sad, navodno, važno da vidi „kako oni žive u najudaljenijim enklavama“?

– To što će on da obiđe Srbe južno od reke Ibar ne znači da sutra neće da ih preda, tvrdeći da to mora da uradi u interesu Srbije, jer sedam miliona Srba ne mogu da budu taoci 100.000 Srba.

Kako objašnjavate to što od trenutka kad je lansirano razgraničenje više niko ne pominje ZSO i pravno obavezujući sporazum, koji je obaveza Beograda iz ugovora sa Briselom o evropskom putu Srbije?

– Očito da je ZSO bila velika šarena laža. Ono što smo svi imali prilike da vidimo, to je institucija u okviru ustava samoproglašene republike Kosovo. I sam Vučić zna da je to veliko ništa, iako mu je to šest godina bilo opravdanje da da sudstvo, policiju, telekomunikacije, pristane na učlanjenje Kosova u razne organizacije… Kad je sve to dao, krenuo je na novu priču, računajući na kratko pamćenje naroda.

Mediji bliski vlasti tvrde da Priština nudi Srbima na KiM model „Južnog Tirola“, kakav je svojevremeno Beograd, u čijem ste pregovaračkom timu bili i Vi, nudio Prištini u pregovorima u kojima su vodili Marti Ahtisari i pregovaračka trojka UN. Otkud sad taj preokret?

– Naš prvi predlog u Beču bio je „Južni Tirol“ za KiM u okviru države Srbije. Onda smo podigli ulog i nudili im status „Olandskih ostrva“ građana Švedske u okviru Finske i na kraju poslednja naša ponuda bila je status Honkonga u okviru Kine. Svi naši predlozi do 2008. bili su isključivo KiM kao deo države Srbije, što mora i da ostanu. Vučić je krenuo sa pričom da ništa nije naše i da neko treba da nam da nešto što je u svakom pogledu naše.

Da li je u tom duhu i izjava šefa srpske diplomatije Ivice Dačića da je Beograd nemoćan jer „niko ne nudi KiM u Srbiji“?

– Dačić zna da je Rezolucija 1244 „kapa“ i da je po Badinterovoj komisiji KiM deo države Srbije. Tako je po međunarodnom pravu i svim aktima, ali sad imamo ministra spoljnih poslova koji kaže da to nije naše. Kakav je to ministar koji se odriče dela svoje teritorije?

Zamor materijala

Govorili ste na skupu „Protiv izdaje – za Kim u Srbiji“. Da li su ljudi koji sebe smatraju opozicijom, ipak, ostali nemi na Vučićevu najavu razgraničenja?

– Javnost u Srbiji je dosta sluđena. Posle toliko borbe i svega što nam se dogodilo posednih 30 godina javnost se jednostavno zamorila. LJudi mogu da shvate da ih napada neko spolja, devet država članica NATO, menjali su se i vlasti: Milošević, Đinđić, Koštunica, Tadić, ali niko nije mogao da sanja da će doći takvo rukovodstvo u Srbiji koje će tako lako da se odrekne teritorije. To je ono što sluđuje narod u kome više nema energije i postoji neki zamor materijala. Zato su potrebni ovakvi skupovi na kojima mora da se priča, objašnjava jer, nažalost gde drugde. Svi mediji su u funkciji priče da se deo teritorije preda. Ono što znam jeste da će sutra svima njima da se sudi, jer gubitak KiM Srbija kao država ne može da preboli.

Ruganje mrtvom Oliveru

Kako ste doživeli odluku vlasti u severnom delu Kosovske Mitrovice da pokojnom Oliveru Ivanoviću umesto Sutjeske ulice u kojoj je ubijen „da“ ulicu u Bošnjačkoj mahali za koju je vezan i deo optužnice po kojoj je Ivanović suđeno za ratne zločine protiv kosovskih Albanaca?

– To je ruganje mrtvom Oliveru. On je u Sutjeskoj ulici faktički ceo život proveo – – tu su mu kancelarije, stan, tu je odrastao, njim je hiljadu puta prošao, u njoj je stradao. Ako je trebalo da dobije neku ulicu, to je ta. Pogotovo što Mitrovicu ništa ne veže za Sutjesku. Davati ulicu u Bošnjačkoj mahali je ruganje ne samo zbog Olivera, nego i zbog činjenice da se menja ime ulice Stefana Nemanje, pa se time rugamo i rodonačeniku dinastije Nemanjića.

Istina boli

Kako objašnjavate bes kojim su se naprednjaci – od Vučića do Srpske liste okomili na igumana Visokih Dečana arhimandrita Savu (Janjića)?

– Istina jako boli. Vučić se već dogovorio da će da preda KiM i plaši narod pričama da će biti rata, ako ne damo Kosovo, tako da svi drugačiji tonovi, naročito oni koji stižu iz Crkve, pogađaju u samu metu. Sava Janjić im onim što govori kvari ceo posao što je razlog zbog kog su svi na njega krenuli – od Vojislava Šešelja do Gorana Rakića.

Pročitajte OVDE zašto su sada Šiptari u panici?

Izvor: Danas