Piše: Žoakin Flores
Ali, s obzirom na relativnu nemogućnost Francuske da projektuje vojnu silu sa bilo kakvom efikasnošću na zemlju sa funkcionalnom vojskom poput Sirije, čak i onu koja koristi protivvazdušnu tehnologiju iz 1970-ih godina, šta će biti ovoga puta?
Po našem mišljenju, predsednik Makron je očigledno voljan da pregovara sa Asadom o nekim relativno unosnim poslovima za Siriju o obnavljanju zemlje pod baatističkom vladavinom, ukoliko se Francuskoj dopusti da se prikaže bitnom na svetskoj sceni, mobilisanjem možda desetak stvarno funkcionalne 3. i 4. generacije višenamenskih Rafales-a i Mirages-a koje ima, kako bi pucala i lagano bombardovala neke prethodno dogovorene mete, koje se uglavnom sastoje od gomile peska u sirijskoj pustinji, ili strateški beznačaje predstraže SAA koje će biti evakuisane pre bilo kakvog napada.
A sad o tim sankcijama. Pa, Kina nije pod sankcijama EU, i bilo koji predlog bi efikasno bio da se individualni francuski “nedržavni“ investitori pridruže kineskom građevinskom konzorcijumu.
Taj presedan je već bio postavljen, dva puta, od strane američkog predsednika Donalda Trampa, koji se u aprilu 2017. godine pretvarao da će napasti Siriju 2017. godine. Zatim opet u aprilu 2018. godine, još jedan bizarno neefektivan napad koji je možda zapravo pogodio neku CIA imovinu Duboke države, pod Pompeom, u Siriji – što su možda zaista bili objekti za hemijsko oružje, iako pod kontrolom CIA-inim okriljem, Al Nusrom (Al Kaida). Možda je to bio slučaj, a možda i ne, ali u svakom slučaju su oba napada postigla – i u tome se svi slažu – apsolutno ništa (ostavljajući po strani Al Kaidine pseudo hipoteze). I samo u slučaju da je cilj bio ništa, to je onda bio uspešan napad.
Pa, kako će proći francsuski napad na Siriju? Pa, ako Francuska uspe da izrežira lažni napad pre nego što SAD to učine, onda bismo trebali da očekujemo da neokonzervativci demokratske i republikanske stranke, i čitavi “MSM,“ da izraze Makronove vrline kao istinski američkog predsednika.
Sirijska i francuska vlada će se složiti da izveštavaju da je ubijeno od 15 do 50 sirijskih vojnika. Zauzvrat, konzorcijumu za upravljanje investicijama i kapitalom, povezanim sa novim-starim režimom, biće dozvoljeno da bude deo “obnove” Sirije, uglavnom pod rukovodstvom Kine i Rusije.
U zamenu, Sirija neće aktivirati svoje kompjuterski nadograđene S-200, često nazivane “S-250,“ i neće oboriti nijedan od četiri ili pet francuskih višenamenskih Rafale-a ili Mirages-a koji će bi biti trijumfalno raspoređeni. Stopa “pogodaka“ S-200 nad ovakvim avionima je negde između 70% i 99%, što znači da, s obzirom da se oni ispaljuju više puta, i s obzirom da imaju više od nekoliko ovih S-200, francuski napad će se završiti u razarajućem plamenu francuske postkolonijalne agonije, i krajnjom sramotom za Makrona zbog takve beskorisne avanture.
Dakle, bilo koji napad mora biti odobren od strane Sirijaca i Rusa. Za Francusku, tu se radi o budućim investicijama, relevatnošću Francuske u očima onih Francuza koji su i dalje prividno Francuzi, i koji će i dalje zagovarati francusku pobedu iz francuskih razloga, a ne salafističkih – to je druga polovina francuske medijske klase danas. Ali u svakom slučaju, tako to ide.
Francuska očajnički treba da podupre uverenja o svojoj nemarnoj dokonoj klasi, kreirajući medijski hologram koji do pola uverljiv za firme za upravljanje kapitalom koje su delegirane da kontrolišu imovinu i investicije Novog-Starog režima.
Čvrsta levica često pravi veliku grešku upućivanja na čitavu buržoaziju kao “vladajuću klasu,“ i nekako nejasno, to je tačno. Ali konkrentno nije baš toliko tačno. Postoji klasa koja poseduje, ali kao rezultat brojnih faktora, mnogi od njih nisu zapravo deo vladajuće klase – one koja donosi odluke. Postojao je čitav višegeneracijski trend u kom su bogati muški naslednici ženili žene zbog njihovog izgleda i performansa u postelji, a ne toliko zbog njihove sposobnosti u oblasti ključnih sposobnosti. Rezultat je bio, u poslednjih 75 godina, najveći preokret bogatstva među onih 1% koji poseduju ogromnu većinu bogatstva na Zapadu (i većem delu Afrike).
Ukratko, većina klase koja poseduje bogatstvo danas ignoriše većinu onoga što se dešava, i umesto toga postoji kao dokona klasa koja se oslanja na menadžersku klasu, profesionalne menadžere sredstava, održavanje portfolija, čuvare fondova.
Dok god postoji privid virtuelne realnosti koja promoviše stav da je Francuska neka vrsta globalne moći koja je važna za bilo koga, oni su srećni da se bave ležernijim aktivnostima dok povremeno gledaju naslove ovih ili onih svakodnevnih MSM publikacija. “Ekonomija cveta,“ sjajno, “Makron čvrst prema Asadu,“ super. I dokle god njihovi rukovodioci novcem, računovođe, i portfolio menadžeri takođe šalju povratne informacije u taj samoodržavani publicitet, tada generalno spekulativna ekonomija ima više imaginarnog goriva za kretanje.
I tako je Francuska “spremna“ da sprovede više vazdušnih napada na Siriju u odgovoru na navodnu upotrebu hemijskog oružja od strane Damaska, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron u govoru ambasadorima.
Koje funkcionalne mogućnosti bi Makron morao da uskladi sa Putinom po pitanju toga kako ostati relevantan? Pa, istovremeno u današnoj izjavi, francuski predsednik je naglasio preliminarni ishod zajedničkoj ruskog i francuskog formata o sirijskom rešenju.
“Format koordinacije sa Rusijom, uspostavljen u Sankt Peterburgu, proizveo je prve rezultate, naročito u humanitarnom sektoru,“ rekao je Makron ambasadorima u Parizu, prema informacijama objavljenim na njegovom zvaničnom Tviter nalogu. “Humanitarni sektor“ je oduvek značio: “Kako možemo koristiti pokriće UN-a za uvoz robe teroristima u Idlibu/Alepu/periferiji Damaska?,“ itd.
“Evropa treba da uspostavi novi dijalog o sajber bezednosti, hemijskom oružju i nizu drugih bezbednosnih pitanja sa Rusijom,“ dodao je Makron.
On je takođe istakao da nikada nije insistirao na ostavci sirijskog predsednika Bašara Asada u zamenu za pružanje humanitarne pomoći toj zemlji. Istovremeno, francuski predsednik je sugerisao da bi napuštanje vlaste u budućnosti u rukama Asada “predstavljalo ozbiljnu grešku.“
“Francuska ne može odrediti buduće sirijske lidere.. Ali naša je dužnost i naš interes da obezbedimo da sirijski narod to može da uradi,“ rekao je on.
Makron je rekao da se plaši ozbiljne humanitarne krize u sirijskoj provinciji Idlib koju drže džihadisti. Ono čega se on možda zaista plaši jeste da bi SAD, KSA i Izrael mogli “aktivirati“ bilo koje od potencijalnih više hiljada salafističkih ekstremista koji danas šetaju ulicama Pariza.
Dakle, Makron ima više motiva koji ukazuju da on mora učiniti “nešto,“ a ipak ne postoji vojni način da to učini mogućim.
Bolovi imperijalnog kolapsa su zaista ozbiljni, a nacionalna sramota i globalna sramota mogu dovesti do nekih grubih pokušaja da previše projektuju ono što je taj narod ostavio. Dakle, nastala multipolarna zajednica traži načine da omogući ovim donekle starim post-imperijama da zadrže nešto svog dostojanstva, jer su uložili u iluziju da mogu nešto projektovati vojno.
Francuska “se nada da će Rusija i Turska izvršiti pritisak na sirijske vlasti u vezi sa situacijom u provinciji Idlib,“ tvrdi Makron. U ovom trenutku, mogli bismo zaista mnogo toga ovde pročitati između redova, s ozbirom na ono što se predlaže.
Za Makrona, Asadovo “ostajanje na vlasti“ – “Mislim da će ovaj scenario biti strašna greška (…) Ko je izazvao sve te milione izbeglica? Ko ubija svoj narod?,“ rekao je Makron tokom svog govora francuskim ambasadorima.
Divno je što je ovo čekirao, tako je zvanično potpisao da Asad mora otići. Ali zaista, time je izbegao da CIA i Mosad narede neku vrstu napada užasnog javnog terorizma na ulicama Pariza. Makron i njegovi francuski obaveštajni rukovodioci veruju da je to pravi potez, i to je pravi potez u smislu Makronove politike koja ostaje na mestu. Ali ako bi SAD izvele takav napad, to bi bila “korektivna kazna“ za Francusku, ali bi istovremeno dodatno nagnuli domaći politički diskurs u pravcu Marin le Pen.
Makronov govor je usledio nekoliko dana nakon što je rusko Ministarstvo odbrane optužilo SAD, Veliku Britaniju i Francusku da se pripremaju za dalje napade na Siriju pod izgovorom upotrebe hemijskog oružja od strane snaga sirijske vlade.
Prema rečima ministarstva, grupa militanata, koji su obučeni pod vođstvom britanske vojne kompanije Olive za rad sa otrovnim supstancama, došla je u Idlib.
SAD, Velika Britanija i Francuska su koordinirale masivnim vazdušnim napadom na Siriju u aprilu 2018. godine, nakon što je navodna upotreba hemijskog oružja u Dumi prijavljena od strane nevladine organizacije Beli šlemovi koja je povezana sa Al Kaidom, koja je u više navrata primećena da režira napade pod lažnom zastavom.
U aprilu je veliki broj opozicionih medija, uključujući i pomenute Bele šlemove, prijavio hemijski napad na grad Duma. Nisu predstavljeni nikakvi značajni dokazi i, kako je pokazala brza istraga ruskih snaga, u toj oblasti nisu pronađeni nikakvi tragovi hemijskih supstanci.
Makron je otkrio novi podsticaj za evropski odbrambeni projekat, dodajući da bezbednost kontinenta ne bi trebalo da zavisi od SAD-a.
“Evropa se više ne može oslanjati na SAD za svoju bezbednost. Na nama je da obezbedimo evropsku bezbednost… Potrebno nam je strateško partnerstvo sa Rusijom i Turskom,“ rekao je Makron, objašnjavajući da “govorimo o važnim zemljama koje bi trebalo pripojiti u Evropu.“
Istovremeno, on je naglasio da strateško partnerstvo ne bi trebalo nužno da znači pridruživanje Turske Evropskoj uniji.
Ranije je EU izvestila da će potrošiti gotovo 20 milijardi evra na odbranu između 2021. i 2027. godine, pri čemu će se najveći deo novca potrošiti na istraživanje i razvoj novih vojnih tehnologija.
Nemači ministar spoljnih poslova Heiko Mas je pozvao Evropu da reaguje na američku politiku sankcija protiv Rusije, Kine, Turske i drgih ključnih ekonomskih partnera.
Nedavno je Emanuel Makron predložio inicijativu za stvaranje evropske vojne interventne slile koja bi mogla biti brzo mobilisana u slučaju krize. Takvo nešto je neizbežno, ali samo po sebi može doći kao faza između napuštanja NATO-a i pridruživanja EU SCO-u ili CSTO-u. Zaravo, takva “faza“ je predložena od samog Putina 2001. godine.
Tramp 2017. od Pentagona tražio Asadovu glavu?! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
