Najnoviji dokaz je to da je u prvoj polovini ove godine, kako su SAD dodale više sankcija na svoju listu, pet ruskih najvećih naftnih kompanija zabeležilo kombinovano povećanje profita od 50 odsto, na 18 milijardi dolara (1,25 triliona rubalja), izračunao je Blumberg.
Stvar je u tome da što je jeftinija rublja, niži su troškovi proizvodnje lokalnih naftnih kompanije. Istovremeno, nafta koju pumpaju postaje skuplja u dolarskim uslovima, a tako je prodaju u inostranstvu. Drugim rečima, najveći ruski proizvođači nafte zapravo imaju razloga da se nadaju da će sankcije trajati zauvek.
Međutim, ako pitate analitičare, sankcije umanjuju njihovu cenu akcija. Rosnjeft, na primer – predvodnik kolone – trguje na sedam puta svoje procenjene 12-mesečne zarade, što je uporedivo sa 11 puta za Shell, više od 12 puta za BP, i 15 puta za Exxon. Ipak, rezultati Rosnjefta u provoj polovini su bili mnogo robusniji od supervelikana, što pruža malo materijala za razmišljanje.
S druge strane, akcije Rosnefta su porasle za 44 odsto od početka 2018. godine i za 55 odsto u poslednjih 12 meseci, kako navodi TheStret, tako da čak i negativan efekat sankcija na akcije ruskog Big Oil-a nije toliko loš koliko se očekivalo kada su sankcije uvedene.
Više sankcija, posebno usmerenih na rusku naftnu industriju, razmatra se u Kongresu nakon optužbi o mešanju Rusije u predsedničke izbore 2016. godine. One bi verovatno naškodile ruskoj nafti, ali istovremeno bi naškodile i ruskim naftnim partnerima sa Zapada. Već postoji aktivno lobiranje protiv DETER zakona iz američkog energetskog sektora. Prema izveštaju Rojtersa od jula, nove sankcije bi naškodile američkim naftnim kompanijama, pružajući evropskim rivalima prednost nad njima.
Ipak, imajući u vidu da su evropski supervelikani takođe globalne kompanije, dodatne sankcije usmerene ka domaćim i međunarodnim operacijama ruskih kompanija, od kojih neke uključuju partnerstva sa zapadnim Big Oil-om, bi naškodile praktično svima.
Dakle, za sada je efekat dodatnih sankcija negativan ali hipotetički, dok se efekat postojećih sankcija ispostavio kao pozitivan. Mnogo toga je rečeno o nedostatku pristupa međunarodnim finansijskim i proizvodni tehnologijama u skladu sa sankcijama EU i SAD-a iz 2014. godine, ali finansijski podaci ruskih proizvođača ukazuju da oni nekako uspevaju da rade bez njih i povećavaju svoju proizvodnju.
U avgustu je Rusija ispumpala 11,21 miliona barela sirove naftne na dnevnom nivou, što je gotovo isto kao i julska dnevna stopa proizvodnje, i blizu najviše stope od dezintegracije Sovjetskog Saveza: 11,25 miliona barela na dan od oktobra 2016. godine. Između juna i jula Rusija je svojoj proizvodnji sirove nafte dodala 250.000 barela na dan, i ostala najveći svetski proizvođač, dok se Saudijska Arabija zaustavila na svom obećanom porastu proizvodnje.
Rosnjeft otkupljuje natrag akcije u iznostu od 2 milijarde dolara, i smanjuje ulaganja u osnovna sredstva za 20 odsto, dok povećava obrtni kapital za 3,15 milijarde dolara do kraja godine. Gazprom, koji je kao i Rosnjeft pod sankcijama, ima najveće planove potrošnje u svetskoj naftnoj i gasnoj industriji, ispred Sinopec-a i Shell-a. Lukoil, ruski proizvođač nafte broj 2, smanjio je svoju izloženost skupim projektima, i ta strategija se isplatila. Sve u svemu, ruska nafta funkcioniše dobro uprkos sankcijama, ili čak zahvaljujući njima.
Tramp objavio da će se SAD i svet veoma rasrditi ako počne operacija protiv terorista u Idlibu. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Webtribune.rs
