- Pretili su da će srušiti celi hidroenergetski sistem. Te noći su bili pregovori, ja sam ujutru bio kod Miloševića. Posle dogovora oko Kumanovskog sporazuma bili smo na terasi kod Miloševića. Došao sam da se izborim da ne bude 7 nego 15 dana za povlačenje vojske. Milošević je tada pitao Černomirdina - Da li će nam Rusija, ako ovo ne prihvatimo, pomoći na bilo koji način. Ruski ambasador je rekao - Ne, mi ćemo se pridružiti daljem napadu na Jugoslaviju. Tako je otvoreno rekao. Ruski generali su počeli da plaču, ali su rekli da će oni stati uz svoju državu - ispričao je Anđelković u "Ćirilici".
On je rekao da ako Rezolucija 1244 koja je usvojena u UN nije bitna onda nijedna rezolucija UN nije bitna.
- Mogu ja i to da prihvatim ali onda kažemo ok ne odlučuje SB UN nego neko drugi. Bio sam dole na Kosovu do 5. oktobra 2000. Odmah posle dolaska Kfora i UNMIK-a sam seo sa njima i rekao - Hajde da primenimo ono što je dogovoreno. Hajde da radimo po Rambujeu oni su mi rekli. Oni su mi rekli - To je prošlost. Znači Rambuje je već bio prošlost kada je Rezolucija 1244 prihvaćena. Zašto je dan kasnije posle Kumanovskog sporazuma usvojena rezolucija? Zato jer je uslov bio da se usvoji Rezolucija da prestane bombardovanje. Ali oni nisu prestali sa bombardovanjem ni te noći kada je postignut dogovor sa Miloševićem. Nego su nastavili dalje sa manjim intenzitetom - ispričao je Anđelković.
Prema njegovim rečima Rezolucija je bila najidealnije što smo mogli da postignemo.
- Kada sam jednom otišao u Beograd posle mesec dana od dolaska međunarodne zajednice na KiM, Albanci su napali Izvršno veće. Britanski pukovnik Gibson je sa pripadnicima SAS branio Izvršno veće. Dva vojnika koja su pucala na Albance u toj odbrani zgrade, Toni Bler je tražio da se vrate u Britaniju i pokrenut je sudski postupak protiv njih. Ja sam poslao ove naše omladince da ih brane tamo na sudu. A vojnici su optuženi jer im je rečeno da su oni napali prijateljsku vojsku - rekao je Anđelković i dodao:
- Pitam ja ove dole i od koga sad branite Albance kad nema naše vojske i policije. E ali to nama piše u radnim nalozima. NJemu i dalje piše da dalje brani Albance na Kosovu. Baki Anđelković je ispričao i kako je organizovao Rusima doček na Kosovu.
- To je trajalo satima jer su menjali vreme dolaska. Ja sam napravio televiziju na srpskom i albanskom u Prištini. Pozivao sam preko televizije da narod izađe, da ih dočeka, stižu Rusi. I došli su na kraju negde oko ponoći. Prošli su kroz Prištinu. I ja sam bio iznenađen, nisam znao da toliko ima Srba u Prištini. Bilo je na dočeku sigurno jedno 40.000 Srba. Bacali smo cveće na tenkove. Oni su projurili kroz Prištinu i otišli na aerodrom Slatinu - rekao je on.
Podsetio je da su Rusi uspeli da se izbore za dva punkta na KiM.
- A bolje da nisu jer to je tada bila raspadnuta ruska vojska da budemo potpuno iskreni. Jedan su dobili u mestu Mališevo a jedan u Kosovskoj Kamenici. I kada sam prošao kroz taj ruski punkt bilo me sramota. Sve raspadnuto. A onda dođeš na nemački punkt sve izgleda kao da je Bondstil, ograđeno, sređeno. Tako da ni ta dva punkta nisu imala značaj u zaštiti Srba. Mislio sam da će Rusi da zauzmu jedan deo teritorije gde su Srbi i da je štite. A oni odmah otišli na aerodrom. Posle se ispostavilo da je taj ruski komandant pokrenuo tu jedinicu, koja je inače došla iz Bosne, nije imao saglasnost Moskve. Ne znam da li je to istina - ispričao je Anđelković. On je rekao i da je morao, da bi štitio ljude kojima su upadali u stan, da traži pomoć od Gibsona i DŽeksona.
- Šta mi znači da idem kod Rusa na Slatinu. I ne mogu da grešim dušu, KFOR je na svaku moju intervenciju odlazio tamo gde je trebalo. Što je više vremena prolazilo pripadnici britanskog SAS su bili više privrženiji Srbima shvatajući da su Srbi ti koji su ugroženi, bez obzira šta je tim vojnicima pisalo u radnim nalozima - rekao je on. U raspravu se uključio i nekadašnji član DOS Milan St Protić koji je istakao da se u sporazumu u Rambujeu spominje "izjašnjavanje Kosovara na referendumu u roku od tri godine."
- Ali se to nikada nije dogodilo. U svim delovima bivše SFRJ bili su rerefendumi kada su se odcepljivali. Zašto nije bilo na Kosovu kad na prvi pogled deluje da bi to bilo najlakše jer bi se navodno više od 90 odsto izjasnilo za tu nezavisnost - rekao je Protić. A onda je izneo svoje viđenje zbog čega se taj referendum nikada nije dogodio.
- Klizavo je pitanje kako definisati one koji imaju pasivno i aktivno biračko pravo na Kosovu. Jer ako bi se krenulo tim putem onda bi u najmanju ruku svi oni koji su rođeni na Kosovu morali da imaju pravo glasa. Jer se njihova dokumenta vode na opštine rođenja. Pa bi bilo potencijalno više od 600.000 birača koji su Srbi. Ustavni okvir za KiM koji je doneo SB UN 2001. Srbima i nealbancima garantuje 20 od 120 mesta u kosovskom parlamentu plus sve što uzmu na izborima. Većina od 120 je 61. Šta bi bilo da na bilo koje izbore na KiM izađe npr 400.000 Srba, plus ovih 20 garantovanih mesta. I u kakav bi rizik ušli Albanci da moraju da se svi ujedini i pitanje je da li bi imali većinu. Zato nije bilo referenduma. I trebalo je da Srbija insistira na tom referendumu. Ta šansa je postojala 2001. pred prve izbore na Kosovu ali smo je mi zahvaljujući kratkovidosti tadašnje vrhuške DOS-a propsutili - u dahu je ispričao Protić.
- Tada ste se bavili kako da prodate Miloševića, ubacio se Anđelković.
- I to nismo dobro odradili. Ja sam taj koji je pregovarao da ga prodamo. Nikakav broblem sa tim nemam. I sad bi ga prodao, dodao je Protić.
- Slađe su vam bile pare nego da se sačuva teritorija, zaključio je Anđelković.
Helikopteri KFOR-a nadletali Kuršumliju i Rašku. Više o tome saznajte OVDE.
Izvor: Kurir
